Kakva nas budućnost čeka?

Naša civilizacijska paradigma stvorena na Zapadu i raširena po celoj planeti puca po svim šavovima. Globalni izazovi su tako ozbiljni, posebno izazovi na polju ekologije, energije, prehrane i stanja stanovništva da smo izgubili mogućnost da damo kolektivni i sveobuhvatni odgovor. Ovakav oblik civilizacije će se raspasti. Šta dolazi posle? Mnogi analitičari, kao što su Yejms Lovlok (James Lovelock), Martin Ris (Martin Rees), Samjuel P. Hantington (Samuel P. Hutington), Žak Atali (Jacljues Attali) i drugi, prave sumorne prognoze o budućnosti koja nas čeka. Jasno je da istorija nema zakone, jer se ona kreće u carstvu sloboda koje su podređene principima indeterminacije Bora/Hajzenberga (Bohr/Heisenberg) i iznenadnih pojava tipičnih za evolutivni proces. U međuvremenu, jedan dugoročni pogled dozvoljava nam da utvrdimo konstante koje nam mogu pomoći da razumemo, na primer, pojavu, procvat i pad imperija i celih civilizacija. Najozbiljnije se ovom pitanju posvetio engleski istoričar Arnold Tojnbi (Arnold Todžnbee) i on je poslednji koji je napisao deset tomova o istorijski poznatim civilizacijama: A Studdž of Histordž. On se oslanja na jednu ključnu kategoriju, novu socio-istorijsku konstantu koja baca nešto svetla na predstavljenu temu. Radi se o korelaciji izazov-odgovor (challenge-response). Tojnbi ističe da se jedna civilizacija održava i obnavlja u meri u kojoj uspeva da uravnoteži potencijal izazova sa potencijalom odgovora koje im ona može pružiti. Kada su izazovi tako veliki da prevazilaze sposobnosti odgovora, civilizacija započinje svoj zalazak, ulazi u krizu i nestaje. Procenjujem da se upravo susrećemo sa sličnim fenomenom. Naša civilizacijska paradigma stvorena na Zapadu i raširena po celoj planeti puca po svim šavovima. Globalni izazovi su tako ozbiljni, posebno izazovi na polju ekologije, energije, prehrane i stanja stanovništva, da smo izgubili mogućnost da damo kolektivni i sveobuhvatni odgovor. Ovakav oblik civilizacije će se raspasti. Šta dolazi posle? Postoje samo nagađanja. Poznati istoričar Erik Hobsbaum proriče: ili ćemo ući u drugu paradigmu ili ćemo se suočiti sa tamom. Hteo bih se zadržati na prognozama francuskog mislioca Žaka Atalija, ekonomiste i bivšeg saradnika Fransoa Miterana iznesenim u njegovoj knjizi “Kratka istorija budućnosti” (Une breve historie de lžavner, 2006) jer mi se čine verodostojnim, iako su dramatične. On opisuje tri moguća scenarija koja ću ukratko opisati. Prvi je superimperija. Odnosi se na SAD i njene saveznike. Oni okreću lice Zapada ka globalizaciji i daju mu smer koji odgovara njihovim interesima. Wihova snaga je u potpunom poretku, ali prvenstveno vojnom: mogu da unište celu ljudsku vrstu. Međutim, ona je dekadentna, sa mnogim unutrašnjim kontradikcijama koje se pokazuju u nemilosrdnom obezvređivanju dolara. Drugi scenario je superkonflikt. To je ono što prati raspad poretka imperije. Ulazi se u kolektivni proces haosa (ne obavezno i sveobuhvatni). Globalizacija se nastavlja, ali preovlađuje balkanizacija sa regionalnim dominionima koji mogu da izazovu konflikte sa velikim razaranjima. Međunarodna anomalija otvara prostor za pojavu bandi, pirata i razbojnika koji će krstariti prostorima i okeanima pljačkajući velika preduzeća i stvarajući osećaj opšte međunarodne nesigurnosti. Te snage mogu imati pristup oružju za masovna uništenja i, konačno, mogu zapretiti ljudskoj vrsti. Takva ekstremna situacija traži i ekstremno rešenje. Treći scenario je superdemokratija. Čovečanstvo, ukoliko se ne želi samouništiti, moraće da ustanovi svetski društveni ugovor stvarajući instance za globalno upravljanje sa kolektivnim i pravičnim upravljanjem retkim prirodnim resursima. Ako ovaj scenario pobedi inaugurisaće se jedna nova etapa ljudske civilizacije najverovatnije sa manje konflikata i sa više saradnje. Preostaje nam samo da se molimo da se ovaj poslednji scenario i dogodi. Jornal do Brasil (Autor je čuveni brazilski katolički teolog, rodonačelnik tzv. teologije oslobođenja)