Zanemarivali smo Ruse i Kineze

U istoriji srpske vojske Dragan Šutanovac najmlađi je ministar odbrane, u svom menadžmentu ima najmlađe saradnike i najlepše saradnice. Istovremeno, on je trenutno jedini ministar odbrane u Evropi koji je sposoban da leti, a leteo je nedavno, na supersoničnom borbenom avionu mig-29. Garantuje li to automatski i bolju budućnost Vojske Srbije? Dok me sa zidova kabineta ministra Šutanovca gledaju njegovi preci u uniformama srpske vojske na Solunskom frontu, a vazduh u kabinetu odiše skupocenim parfemima saradnica, neki pokazatelji stanja u sistemu odbrane Srbije, zapravo, su vrlo egzaktni. Gospodine ministre, nekako je nastupilo „mirno vreme” u Vojsci. Da li su ranije afere bile posledica javašluka, ili rezultat nečijih namera da se Vojsci namerno snizi rejting? - Od početka rada ovog menadžmenta najviše smo pažnje i posvetili tim aferama iz prošlosti kao nauk da se takve stvari ne ponove. Dakle, sada nemamo nijednu aferu koja bi uzdrmala sistem odbrane, imali smo manje vanrednih događaja, ali to imaju sve armije u svetu. Da li je prilikom ranijih afera bilo i nečije namere da se na taj način snizi ugled Vojske? - U nekim ranijim situacijama, čini mi se, da ljudi koji su vodili ovaj sistem i nisu imali domaćinski odnos, postojali su i neki interesi koji su bili i izvan Ministarstva odbrane. Podsećam da je tada bilo zajedničko Ministarstvo odbrane Srbije i Crne Gore i da se nisu svi adekvatno ponašali prema tom ministarstvu. Javašluka je svakako bilo, uveren sam da je i u društvu od strane nekih nevladinih organizacija postojala namera da se veliki broj problema iz prošlosti stavi na teret Vojsci Srbije i da se Vojska dezavuiše u javnosti. Podsećam da je kliše bio da tajne vojne službe kriju haške optuženike, da je vojska ispresecana raznim aferama, da u vojsci regruti stradaju bez ikakvih obrazloženja, cela kampanja vođena je u medijima da je vojska u rasulu. Sada se situacija drastično promenila i možemo da kažemo da smo sistem odbrane stabilizovali. Šta ste zatekli u momentu stupanja na dužnost ministra odbrane? Dugovi, plate, vojne penzije... - Zatekli smo dug od 2,8 milijardi dinara po raznim osnovama, samo za kamate plaćalo se godišnje oko 500 miliona dinara, novac je naprosto cureo kroz sistem, pravilnik o platama nije bio dobar u pogledu raspona između najnižih i najviših plata u sistemu odbrane, a tu su bili i problemi materijalne i socijalne prirode, loše stanje borbene tehnike i infrastrukture... Naivno bi bilo očekivati da se sve to može rešiti za godinu dana, ali, ipak, uspeli smo da rešimo veliki deo tih problema. Danas Vojska ne duguje nikome ni dinara, ali Vojsci duguju. Napravili smo dobru preraspodelu u budžetu, uspostavili novi pravilnik o platama, povećali plate u Vojsci u proseku za oko 40 odsto. Uskladili smo sve vojne penzije po istoj vrednosti boda za oko 50.000 vojnih penzionera sa decembrom 2007. godine, ali nasledili smo problem tužbi vojnih penzionera protiv Vojske i to ne možemo da rešimo bez pomoći vlade, jer je u ranijim periodima došlo do dugovanja vojnim penzionerima. Nastavili smo izgradnju stanova koji su započeti i pre 16 godina, ove godine već smo podelili više od 200 stanova, do kraja 2008. podelićemo još minimum 110 stanova, više od 350 podoficira i oficira javilo se za stambene kredite, više od 1.000 oficira i podoficira će na osnovu vladine uredbe moći da izvrši prenamenu od službenih stanova u stanove za otkup. Znate, mi ne dajemo rešenja za stanove, mi dajemo ključeve od stana. Za sledeću godinu planiramo akciju „Svaki dan po stan”. Šta je sa stanovima koje je Vojska trebalo da dobije u zamenu za zgradu u Nemanjinoj 9? - Po ugovoru između Saveznog ministarstva odbrane i republičke vlade, vlada je dužna da Ministarstvu odbrane stavi na raspolaganje 800 stanova. Ovo ministarstvo nije dugo u sastavu republičke vlade i ja sam posle 1918. prvi ministar odbrane samostalne države Srbije. Pokušaćemo da sa vladom rešimo problem tih 800 stanova koje nam duguju. Ko je kriv što to još nije rešeno? - Manje je važno ko je kriv, bitno je da ćemo taj problem rešavati. Srbija svakih nekoliko godina ima reformu vojnog školstva. Tako često to ne rade nigde u svetu. - Slažem se, želim da se naša Vojna akademija opet pojavi na mapi vojnih akademija sveta, da opet bude najbolja u regionu. Opet imamo i strane studente, iz Kine, 20 studenata iz Alžira, Republike Srpske i iz Crne Gore. Želim i da na našim višim vojnim školama naši oficiri, pored striktno vojnih znanja, dobiju i diplomatsko-politička znanja koja treba da im pruže predavači koji nisu iz sistema odbrane. Više naših ministara već je održalo predavanje u Vojnoj akademiji. Mislimo da naši viši oficiri moraju da imaju i globalan pogled na probleme bezbednosti. Šta je sa reformom vojnog zdravstva? - Radimo elaborat za reformu vojnog zdravstva. Naša VMA i sanitetska služba jedan su od najjačih resursa odbrane Srbije, želimo da sve to podignemo na još viši nivo kako u zemlji tako i u inostranstvu. U fazi smo nabavki najmodernijih sredstava za dijagnostiku, hoćemo da VMA koja i jeste naš brend bude zaista najbolja vojna zdravstvena ustanova u ovom delu Evrope. Vojna industrija Srbije? Vojnotehnički zavodi i njihova sudbina? - Vojnotehnički zavod u Čačku i zavod „Moma Stanojlović” još ove godine se vraćaju na sistem vojnog budžeta a zavod u Kragujevcu sledeće godine. Šta od novih tehničkih sistema kupuje Vojska Srbije? - Kupujemo telekomunikacionu opremu od „Tadirana” i „Talesa” u vrednosti od 50 miliona evra. To je i zbog toga da bismo izašli iz trećeg opsega zbog trećeg operatora telefonije. Tu ima mesta i za ofset poslove. Inače, osim već izvršenog remonta aviona i helikoptera, do kraja godine treba da potpišemo ugovor za remont dva helikoptera Mi-24 i dva Mi-17, te da remontujemo još tri helikoptera Mi-8. Modernizovaćemo i najmanje 14 aviona tipa G-4, u oktobru treba da poleti novi školski avion „lasta-95”, iz Izraela je stiglo 10 bespilotnih letelica koje su već u operativnoj upotrebi, imaćemo uskoro tender za veće i teže bespilotne letelice, sa fabrikom „Zastava” iz Kragujevca potpisan je ugovor o kupovini 1.700 pušaka M-21 za vojsku Srbije, nabavljamo nove specijalne puške „hekler koh” i snajpere „sako” za Specijalnu brigadu, pištolje „glok” za „Kobre”, ugovorili smo 70 džipova tipa „difender” i 30 tipa „lada niva” za kopnenu vojsku, ugovaramo nove borbene setove i rakete vazduh-vazduh za naše „migove”. Definisali smo i potrebe za novim borbenim vozilom točkašem, tu će biti ofset poslova za domaću industriju, studija oko kupovine novog višenamenskog borbenog aviona u završnoj je proceduri, no to je kako ekonomsko tako i političko pitanje. Uglavnom, investicije za novo oružje i opremu u ovoj 2008. godini iznose koliko i investicije u te svrhe 2005, 2006. i 2007. godine zajedno. Kako ide posao vojne industrije oko izvoza oružja u Irak? - Posao ide odlično, a Ministarstvo odbrane maksimalno pomaže našoj vojnoj industriji. Šta je sa vraćanjem trenažera i aviona G-4 iz Crne Gore, te kupovinom aviona „orao” i tenkova M-84 u Republici Srpskoj? - Pokrenuli smo ta pitanja i nadamo se da ćemo to sve rešiti na obostrano zadovoljstvo. Izgradnja infrastrukture, porušene zgrade Generalštaba i Ministarstva odbrane, baza Cepotina? - To je po meni državno pitanje, jer nema dobrog imidža vojske sa porušenim zgradama Generalštaba i Ministarstva odbrane u centru Beograda. Radimo na inicijativi za pronalaženje lokacije nove zgrade integrisanog Ministarstva odbrane i Generalštaba pod istim krovom. Inače, očekujem da će baza Cepotina na jugu Srbije biti u funkciji do kraja jeseni ove godine. Biće to vrlo savremena i velika vojna baza. Konverzija vojnih aerodroma? Batajnica i Lađevci? - Konverzija aerodroma je vrhunski vojno-ekonomski interes države. Da, to bi trebalo da budu civilno-vojni aerodromi, pod vojnom ingerencijom i da posluju tako da izdržavaju ne samo aerodrome već delom i avijaciju. Da li je, po vama, u prošlosti bilo neracionalnog smanjivanja brojnog stanja vojske i linearnog otpuštanja kvalitetnog kadra? - Da, bilo je grešaka te vrste, zaista je bilo tog nepotrebnog linearnog otpuštanja vrlo kvalitetnog kadra. Ali sada je to zaustavljeno. Kako stojite sa rezervama hrane i goriva? - Najbolje od 1991. godine. Jeste li zadovoljni stanjem borbene gotovosti Vojske? - Imamo mnogo više vežbi i manevara nego ranije, neke stvari izvodimo i po prvi put od 1991. godine. No, svaka vežba dosta i košta, recimo samo vežba pitomaca Vojne akademije na Pasuljanskim livadama košta oko pola miliona evra. U svakom slučaju, vojska nam je sve uvežbanija, borbeni piloti će do kraja ove godine imati prosečan nalet od 30 sati, što je u poređenju sa ranijim vremenom, kada su prosečno leteli po pet sati, veliki napredak. U javnosti Srbije postoji i utisak da Vojska Srbije vodi samostalnu spoljnu politiku, odnosno da je vojna saradnja sa Zapadom mnogo jača i dinamičnija nego politička i ekonomska. - U godini koja je za nama trudili smo se da imamo živu međunarodnu saradnju i ona jeste sada na višem nivou sa zemljama Zapada, ali želimo da imamo dobru saradnju i sa zemljama Istoka, da nivo saradnje bude podjednako dobar. Sada nam, po prvi put posle 24 godine, dolazi u posetu načelnik Generalštaba oružanih snaga Kine, a ja u novembru idem u zvaničnu posetu Kini. Inače, oko saradnje mora da postoji obostrani interes. Naravno, mi u prošlim vremenima nismo dovoljno jasno sagledali potrebu adekvatne vojne saradnje sa Rusima. Kada ja nisam bio ministar odbrane u Batajnicu su sleteli američki avioni, kada sam ja postao ministar odbrane ovde su došli ruski padobranci. Hoćete li moći da ispunite planove da do 2012. Vojska Srbije bude potpuno profesionalna? - Problem profesionalizacije Vojske je problem celog društva. Sigurno je da je razrušena ekonomija imala prioritet u odnosu na vojsku. Uostalom, bez jake privrede nema jake vojske. Plan potpune profesionalizacije vojske ne može da ispuni samostalno ni Ministarstvo odbrane, ni vojska, pa ni vlada. Potreban je opšti društveni konsenzus, maksimalna podrška države, medija, bez obzira u čijem vlasništvu bili. Duboko sam ubeđen da je većinsko raspoloženje građana da Srbija treba da ima modernu i profesionalizovanu vojsku i ne vidim razlog zašto taj plan ne bi bio realizovan. Naglašavam da bi sredstva za taj plan bila neznatno veća od sredstava koje trošimo sada. Jeste li zadovoljni brojnim stanjem Vojske Srbije danas? - Osnovna pretpostavka brojnog stanja vojske je, pre svega, neophodna količina savremenog naoružanja i tehnike koja može da odgovori savremenim rizicima, izazovima i pretnjama, a onda tome prilagođen broj vojnika, oficira i podoficira. Mnogi u javnosti smatraju da ste po rezultatima najbolji ministar odbrane u poslednjih 17 godina? - Rezultati tako govore, što je zasluga ne samo moja, već i mojih saradnika. Želja mi je da sledeća godina bude još uspešnija. Imamo velike planove i mislim da ovaj tim to može uspešno da ostvari.