Nemačka i 11. septembar

Dvorana za dvesta ljudi, ispunjena do poslednjeg mesta. Oni koji su zakasnili sede po podu. Posetioci se u čudu pogledaju. Kako je to moguće? Očekivalo sam da će dvadesetak ljudi stići na ovo predavanje, za ovaj “okrugli sto” izbačen sa zakazane lokacije, o kojem nije bilo nikakvog specijalnog obaveštenja. Organizator skupa je časopis “Untergrund” (“Podzemlje”), tek osnovan. Osnivač je pozdravio diskutante i publiku. I rekao da je u Berlinu osnovan još jedan časopis jer vodeći nemački mediji “prosto nisu slobodni”. “Ma, o kom problemu našeg vremena da raspravljamo, o Iraku, 9/11, Kosovu, Avganistanu – sva nemačka i uopšte štampa Zapada piše isto. Kako je moguće da svi govore isto, recimo o 11. septembru 2001. u NJujorku? Odakle ta uniformisanost mišljenja?” Zatim je dao reč diskutantima. O “9/11” prvi je govorio bivši nemački državni sekretar Andreas fon Bilov. Ima titulu nemačkog ministra i o tom događaju napisao je zapaženu knjigu. Po zanimanju advokat, podrobno je proučio službeni američki izveštaj i zaključio da sadrži “toliko propusta” i “diletantskih tvrdnji” da niko ko se bavi tim poslom profesionalno, to ne može da “uzme ozbiljno”. Vodeći nemački mediji odbili su da uzmu u obzir teze iznete u njegovoj knjizi. Fon Bilov je godinama radio u Bundestagu i imao zadatak da kontroliše rad obaveštajnih službi u Nemačkoj. Na osnovu tog iskustva procenjuje da nije bilo moguće tako komplikovanu operaciju izvesti bez znanja američke obaveštajne službe. Penzionisan potpukovnik nemačke armije Johen Šplc izneo je čuđenje kako američko vazduhoplovstvo nije reagovalo, “iako su čak tri aviona, i to puna dva časa, prema službenoj verziji, povredila vazdušni prostor oko Pentagona i Bele kuće, a taj prostor je najbolje čuvani prostor na svetu”. Prisutnima je objasnio kako u tim situacijama, prema pravilima NATO-službe, reaguje odbrana svake zemlje članice Pakta, pa i SAD. Novinar Matijas Brekers je “pročitao gotovo sve relevantne izvore o 11. septembru” i zaključio da, što ih više čita, to mu se sve apsurdnijim čini službeni izveštaj američke vlade. I Ekehard Ziker, dugo godina na najvećoj televizijskoj kući u Nemačkoj i Evropi – NJDR, urednik popularne političke emisije “Monitor”, posle pažljivog proučavanja filmskog materijala, došao je do zaključka da u čitavoj priči nešto ne “štima”. “Prosto mi se cela priča, kako je svetu servirao CNN, učinila “krajnje problematičnom i neubedljivom”. Producent filma “Zero” Đulijeto Kijeza, član Evropskog parlamenta, dugo godina moskovski dopisnik za dnevnika “Stampa”, rekao je da je njegov glavni motiv za film u čvrstom ubeđenju da je događaj od 11. septembra 2001. veoma važan za svet. “Moćnici koji su organizovali atentat, nameravaju da iskoriste događaj, da stave van zakona slobodu štampe i dovedu i pitanje osnovne građanske slobode.” U filmu su pred kameru stali mnogi protagonisti tragedije: od preživelih iz biroa, do njujorških vatrogasaca, eksperata za avionske nesreće i eksploziv, te arhitekta koji je učestvovao u izgradnji zgrade. Američki konzul u Saudijskoj Arabiji, na primer, nije hteo da izda vizu grupi Arapa, jer su mu se učinili sumnjivi i nisu ispunjavali uslove da mogu da posete Sjedinjene Države. Međutim, šefovi u Vašingtonu su izvršili pritisak na njega pa je morao da promeni odluku. Dan posle, dakle, 12. septembra 2001. pročitao je u “NJujork tajmsu” da su upravo ta petorica na listi od 19 osumnjičenih za učešće u atentatu. Niko ne daje konačne zaključke. Umesto toga, gledaoci su obasuti brojnim pitanjima koja dovode, i to ubedljivo, u pitanje službenu verziju. Bez obzira na to koliko je ova priča zanimljiva, ona tek sa objašnjenjem koje sledi dobija celi smisao. Jirgen Elzeser, poznat i našoj javnosti po nekoliko knjiga objavljenih u izdanju kuće “Jasen”, blizak Oskaru Lafontenu i njegov savetnik za pitanje Balkana, ispričao je i pozadinu priprema za ovaj skup. Namera je bila da se diskusija održi u velikoj sali berlinskog Humbolt univerziteta i za to je dobijena dozvola. I: “Odjednom, bez ikakvog objašnjenja, dva dana pred održavanje, Univerzitet je skup zabranio. Šta da se radi? Obratili smo se Ruskom kulturnom centru i oni su odmah pristali da budu domaćini. Zato im u ime učesnika ove diskusije najsrdačnije zahvaljujem. Nažalost, može se učiniti da je jedino mesto u Berlinu, a možda i u Nemačkoj, gde čovek slobodno može da raspravlja o političkim problemima našeg vremena – Ruska kuća.” Ruska kuća je, inače, smeštena u samom centru Berlina, u ulici Fridrihštrase. Intervju: Đulijeto Kijeza, italijanski intelektualac i poslanik u Evropskom parlamentu Američko slepilo Vašington će nastojati da Kini preseče energetske izvore. Time će Sjedinjene Države postići ono što su decenijama nastojale da izbegnu. Doći će do prirodnog saveza Pekinga i Moskve Đulijeto Kijeza (Giulietto Chiesa), rođen 1940. u Pijemontu, autor je nekoliko knjiga koje su prevedene na više stranih jezika. U knjigama “The Infinite NJar” i “Super plan” on govori o opasnosti da liberalna demokratija na Zapadu bude uništena od „nove svetske superelite”. U junu ove godine izabran je za člana Evropskog parlamenta na listi Partije evropskih socijalista. NIN-ov saradnik ga je sreo u Berlinu na nemačkoj premijeri njegovog dokumentarnog filma “Zero”, o događanjima 11. septembra 2001. u NJujorku. - Veoma sam zadovoljan premijerom mog filma u Nemačkoj. Poseta je odlična. Vrhunac uspeha mog filma biće 11. septembra 2008. kada će biti prikazan na Prvom programu ruske televizije i to u najgledanije vreme. Obavešten sam da će film da vidi najmanje petnaest miliona ljudi. Kao i u Italiji, ni ovde, u Nemačkoj nijedan distributer nije imao hrabrosti da prikaže moj film. - “Dobro obavešteni krugovi”, kako se to obično kaže, već su mnogo pre 11. septembra 2001. govorili, da bi za Sjedinjene Države bio veoma koristan jedan novi Perl Harbor. Ovo možete da čitate i u Projektu za Novi američki vek (“Project for the Nenj American Centurdž” čiji su potpisnici Ričard Perle, Dik Čejni, Donald Ramsfeld, Pol Volfovic, Luis Libi, Bilijem DŽ. Benet, prim. aut.). U najskorijoj budućnosti mnogi delovi sveta neće imati dovoljno vode i energije. U Africi i nekim azijskim zemljama to već doživljavaju. Sjedinjenje Države nastojaće da kontrolišu najvažnije svetske izvore nafte i gasa. Oni znaju da im je najveći protivnik Kina. NJena ekonomija raste zapanjujućom brzinom, a da bi i dalje rasla potrebni su joj bezbedni izvori energije. Vašington će nastojati da Kini preseče te izvore. Time će Sjedinjene Države postići nešto, što su decenijama nastojale da izbegnu. Doći će naime do prirodnog saveza između Pekinga i Moskve. Dugo godina ste bili dopisnik italijanskih listova iz Moskve, govorite ruski. Kako vidite buduću ulogu Moskve? - Američka politička elita moraće da pokaže daleko veću mudrost nego do sada, ako želi da pridobije Rusiju. Vašington se ponaša kao da im pripada ceo svet i da im nisu potrebni saveznici. Zaslepila ih je činjenica da su posle propasti Sovjetskog Saveza ostali jedina svetska sila. Uz pomoć Jeljcina oni su praktično vladali Rusijom i njenim ogromnim prirodnim bogatstvima. Amerikanci su se prema Jeljcinovoj Rusiji ponašali kao otprilike Englezi prema kolonijama u XIX veku u Africi ili Aziji. Suviše su brzo upali u grešku, verujući da su za sva vremena degradirali Rusiju kao poslušnu koloniju. Ali svet ne ostaje na mestu. Na čelo Rusije stigao je Putin. Svet se od tada mnogo promenio. Zaboravili su da je Putin – Rus, te da Rusija ima svoju dugu tradiciju i duboke korene. O tome Amerikanci, razume se, nemaju pojma. Sjedinjene Države postoje jedva nešto duže od dve stotine godina. Tokom sukoba u Čečeniji bili ste dopisnik u Moskvi. Koja je bila stvarna pozadina tog sukoba? - Rat u Čečeniji bio je planiran u Vašingtonu. Plan je da se Rusija uništi i razdeli na nekoliko malih vazalnih država, koje bi imale da služe pre svega interesima Vašingtona, ali pomalo i Evropskoj uniji. Važnu ulogu u čečenskom sukobu Vašington je dodelio Turskoj. Čečenske teroriste takođe su pomagali Saudijska Arabija i Pakistan. U sukobu, nafta svakako nije igrala sporednu ulogu? - Dok je Rusija u doba Jeljcina bila na kolenima, Klinton je otputovao u Ankaru da potpiše ugovor za gradnju naftovoda, koji bi naftu iz Azerbejdžana transportovao preko Gruzije u Tursku. Tako je Vašington zaobišao Rusiju i zabio nož u leđa “svom prijatelju” Jeljcinu. Bombardovanje Srbije i ovaj naftovod pridoneli su padu Jeljcina. Amerikanci su ga tretirali kao korisnog idiota, kao kvislinga. Putin je na početku vladavine delovao “veoma kooperativno”, zar ne? - Putin je mlad čovek, u najboljoj snazi i veoma zreo političar. Čekao je dok Rusija polako ne počne da staje na noge. On je kupovao vreme sitnim ustupcima. Amerikanci su, međutim, već posle godinu dana shvatili da Putin nije isto što i Jeljcin i zato su pokušali da ga skinu uz pomoć moskovskih oligarha. Vašington je odredio Mihaila Hodorkovskog kao svog kandidata da vlada Rusijom. Ali zakasnili su. Putin je već odavno konsolidovao vlast. On je naredio da se Hodorkovski uhapsi. Time je pokazao da je nezavisan državnik, koji pre svega gleda ruske nacionalne interese. EU nije jedinstvena kako da se postavi prema Vašingtonu. Velika Britanija podržava Ameriku u pogledu Turske. - Ja sam svedok te igre u Briselu. Nedavno su deset zemalja, uglavnom iz istočne Evrope, postale članice Evropske unije. To je urađeno pod pritiskom iz Vašingtona. Sve te države nalaze se pod punom kontrolom Amerike. Ove nove članice su oslabile EU. U spoljnoj politici baltičke zemlje i Poljska slepo slede politiku Vašingtona. Sa druge strane imamo Nemačku, Francusku, Španiju i Grčku, koje zastupaju “evropsku liniju” i nimalo ne simpatišu sadašnju politiku Vašingtona. Evropa treba da se okrene privrednoj saradnji i to pre svega sa Rusijom, ali i Kinom. Ne valja zaboraviti ni zemlje Južne Amerike Sedite u Evropskom parlamentu. Tu se ne donose najvažnije odluke, ali ipak ste kao poslanik dobro obavešteni o događanjima u Briselu. Kako će svet da izgleda za pet ili deset godina? - Američki neokonzervativci planiraju da unište “umerene” arapske zemlje i da ih direktno tretiraju kao kolonije. Očekuju od Arapa da budu vazali. Mislim da će prvi na udaru biti Egipat i Saudijska Arabija. Verovatno, već sledeće godine Amerika će da napadne Iran. Kada padne režim u Teheranu, biće to signal za Izrael da okupira celu Zapadnu obalu reke Jordan i da definitivno eliminiše svaku pomisao na stvaranje palestinske države. Posle će da sruše režime u Saudijskoj Arabiji, Egiptu i Jordanu. Ovu opciju, recimo, otvoreno zagovaraju Pol Volfovic i Majkl Liden. U vašem dokumentarnom filmu „ZERO” uspeli ste da angažujete ne samo vrhunske arhitekte, pilote, vojne komandante i stručnjake po pitanju eksploziva, nego i poznatog pisca Gora Vidala, značajnu ulogu je odigrao Dario Fo, te američki filozof Dejvid Rej Grifin. Svi oni sumnjaju u službenu verziju i protivreče „mainstream” medijima. - Da, u pravu ste. Ali u mom filmu su govorili i bivši agenti FBI i CIA. Oni su preuzeli veliki rizik, jer možda zbog toga mora da strahuju i za svoj život. Naročito sam njima blagodaran. Bez saradnje tih ljudi moj film ne bi uopšte bio moguć. Koja je osnovna razlika između društva u Evropskoj uniji i Sjedinjenim Državama? - U EU postoji veoma jaka tradicija civilnog društva, a u Americi je ono uništeno pre desetak godina od strane neokonzervativnih snaga. Neokonzervativni model, koji nam nudi Vašington, nema ideje, nema budućnosti. Pogledajte kako reaguje Amerika po pitanju zaštite prirode ili razoružanja! Sada je Evropa na potezu. Američki nacionalni interesi stoje u suprotnosti sa nacionalnim interesima većine država sveta. Ako već govorimo o sukobu civilizacija, onda valja da govorimo ne o sukobu Zapada sa, recimo, islamom, već je na delu sukob između Sjedinjenih Država i ostatka sveta.