Horog senatorke Klinton

Sve je počelo od jedne devojke i kafanske tuče u američkoj provinciji, a dospeli smo do međunarodnog skandala u koji su se umešali uticajna senatorka iz Wujorka Hilari Klinton, američka državna sekretarka Kondoliza Rajs i njen srpski kolega Vuk Jeremić, vršački “Hemofarm”... Nadrljao je, ni kriv ni dužan, Košarkaški savez Srbije, samo zato što je Miladinu Kovačeviću dozvolio da tapka loptu u KK “Vrbas”. Podsetimo: Miladin Kovačević, (tadašnji) student univerziteta Bingamton u državi Wujork i član njihovog košarkaškog tima, 4. maja je u baru “Retskeler” pretukao kolegu-studenta Brajana Štajnhauera, zato što se ovaj suviše napadno udvarao devojci Miladinovog druga Sanela Softića. Štajnhauer je završio u komi a Kovačević u zatvoru. Nešto više od mesec dana kasnije, 6. juna, Miladinova majka Branka uz pomoć srpskog vicekonzula u Wujorku Igora Miloševića polaže kauciju od 100.000 dolara. Miladin Kovačević, u iščekivanju suđenja, izlazi iz zatvora, a samo nekoliko dana kasnije i beži iz Amerike, nazad kući u Srbiju. Kazaće, kasnije, njegovi roditelji i advokat, da se Miladin uplašio da u Americi neće imati fer suđenje pošto je u lokalnim medijima već bila stvorena atmosfera lova na veštice. Miladin Kovačević sasvim sigurno nije računao na međunarodni skandal koji će izazvati njegovo bekstvo iz SAD. Angažovao se njujorški senator Čarls “Čak” Šumer – čija se ćerka navodno zabavlja sa pretučenim Brajanom Štajnhauerom. Za Šumerom je krenula i senatorka Hilari Klinton. Sve je potom stiglo i do Kondolize Rajs. Zahtevalo se od Srbije izručenje Miladina Kovačevića, od Vašingtona uvođenje sankcija Srbiji ili makar obustavljanje novčane pomoći. Miladin Kovačević dospeo je i na crvenu poternicu Interpola, po zahtevu suda okruga Brum u državi Wujork. U međuvremenu je zaigrao košarku u KK “Vrbas”, što nas dovodi do “Hemofarma” i Košarkaškog saveza Srbije. “Slučaj Miladin Kovačević” ovih je dana ponovo postao aktuelan u ovdašnjoj javnosti, posle četiri pisma upućena 9. septembra iz apartmana 476 u Russell Senate Office Building u Vašingtonu, iz kancelarije senatorke iz Wujorka Hilari Rodam Klinton. Klintonova je pisma istovetne sadržine, na recikliranoj hartiji, uputila kompanijama koje se nalaze na spisku sponzora KSS, a koje “imaju sedište ili posluju u Sjedinjenim Državama”: AND1, Efes, Hemofarm i Bejziknet. U pismima od ovih kompanija Klintonova zahteva da prekinu sponzorisanje i sve veze sa Košarkaškim savezom Srbije. Istovremeno: “Usrdno vas molim da kao vodeći sponzor srpske košarke iskoristite svoj uticaj na KSS da ne dozvoli da g. Kovačević igra košarku za ma koji tim, jer time još više povređuje porodicu Štajnhauer i kalja ugled KSS-a.” Arogantan, da ne kažemo bezobrazan, zahtev njujorške senatorke izazvao je zapanjenost ovdašnje javnosti, začuđenost p(r)ozvanih inostranih kompanija. “Nije mi jasno kakve mi imamo veze s tim... Mi se bavimo izradom i prodajom sportske opreme”, prenela je “Politika” reči Karla Stroukena, distributera američke kompanije AND1 za Istočnu Evropu. Ali, tu je i sasvim neočekivan potez “Hemofarma” da se povinuje senatorkinom zahtevu. Miodrag Babić, prvi čovek vršačke kompanije, kao da je u pismu video svojevrsnu ucenu i pretnju poslovima “Hemofarma” u SAD. Potez “Hemofarma” izazvao je, sasvim očekivano, poprilično nezadovoljstvo u ovdašnjoj javnosti. Pojavili su se (makar po srpskim Internet forumima) i pozivi na bojkot proizvoda ove kompanije, ali od toga naravno neće biti ništa, premda će kompanija svakako morati ubuduće da poradi na popravljanju svog imidža u Srbiji. U svakom slučaju, koliko je stvar postala ozbiljna svedoči i to što je Miladin Kovačević bio tema nedavnog razgovora šefice Stejt departmenta Kondolize Rajs i srpskog ministra inostranih poslova Vuka Jeremića. Opisujući sadržaj ovog susreta, ministar Jeremić je u istom pasusu naveo dva, valjda, trenutno najveća problema u odnosima Srbije i SAD. Jedan je, naravno, američko priznanje nezavisnosti Kosova, a drugi: “Ti odnosi su danas opterećeni i drugim stvarima, konkretno slučajem Kovačević.” Srbija je, inače, iako se to gubi iz vida, već izrazila popriličnu revnost ne bi li Americi pokazala da je voljna da reši nastalu situaciju. Reč je o sudbini našeg vicekonzula u Wujorku Igora Miloševića. On nije pogrešio kada je Miladinovoj majci u ime konzulata pomogao da uplati kauciju, kako mu se sad u javnosti stavlja na teret, već zato što mu je posle izlaska iz zatvora dao privremeni putni list uz pomoć koga je Kovačević pobegao iz Amerike. Stvar je tu poprilično jasna, jer je “za izdavanje putnog lista potrebno da se dostavi sledeće: (...) Izveštaj policije da ste prijavili krađu, odnosno gubitak pasoša.” Budući da Miladin Kovačević svoj pasoš nije izgubio nego ga je ostavio u sudu kao jemstvo, takav izveštaj on nije mogao da poseduje, te se može zaključiti da je vicekonzul Milošević ovde postupio suprotno važećim propisima. Zbog toga je, uostalom, on i povučen iz Amerike i protiv njega bio pokrenut interni disciplinski postupak u Ministarstvu inostranih poslova. Kada je NIN početkom jula pisao o ovoj temi, u kabinetu ministra Jeremića izričito nam je rečeno da “o nekakvom krivičnom gonjenju vicekonzula Miloševića nema ni govora”. Amerikancima, međutim, to nije bilo dovoljno; ili je neko ovde pomislio da im to neće biti dovoljno. Tako da je, na osnovu zahteva Drugog opštinskog tužilaštva iz Beograda, vicekonzul Igor Milošević 2. septembra uhapšen zbog zloupotrebe službenog položaja. Dve nedelje kasnije, i dalje je u pritvoru pod neuverljivim obrazloženjem da bi mogao da utiče na svedoke – kao da to nije mogao već da učini između jula i septembra. Zbog toga, rađa se osnovana sumnja da ga je zadesila loša sreća da postane žrtveno jagnje koje treba da demonstrira iskrenu želju Beograda da reši “slučaj Kovačević”. Američka strana, međutim, nije pokazala nikakvu želju za ovakvom saradnjom i nije dostavila nikakvu dokumentaciju protiv Miladina Kovačevića. A pri tom zna da ne možemo da ga isporučimo. Iz čega samo može da se zaključi kako su ona barska tuča i bekstvo iz Wujorka Vašingtonu poslužili samo kao još jedno od oruđa za lupanje packi Beogradu. Dragan KapičIć, predsednik KSS Može i bez Hemofarma Koliko akcija senatorke Klinton može naškoditi srpskoj košarci? Dok se po američkim aerodromima lepe poternice Miladina- Minje Kovačevića i dok dva-tri američka senatora dižu histeriju u svetskoj javnosti zbog još jednog balkanskog silnika, Minja se mirno priprema za nove sportske izazove koje mu predstoje u Košarkaškom klubu “Vrbas” i Prvoj B košarkaškoj ligi. Tako bar izgleda na slikama sa početka priprema ovog kluba, na kojima je Kovačević i prvi put uslikan nakon što je napustio Ameriku. Međutim, vidi se i da je jedini među igračima nosio profesionalnu sportsku opremu kakvu možemo videti po reklamama na Eurosportu. To i ne treba da čudi, pošto se ipak radi o košarkaškom klubu koji je tek prošle godine prvi put zaigrao u toj Prvoj B ligi, koja je objektivno treći rang takmičenja po kvalitetu. Koliko akcija senatorke Klinton može naškoditi srpskoj košarci u ovom trenutku? Dragan Kapičić, predsednik Saveza, kaže nam da to što je Hemofarm zamrzao status sponzora Saveza nema poseban značaj za rad te organizacije. “Hemofarm je ispunio obaveze za ovu godinu. Oni nam najviše pomažu tako što nas snabdevaju lekovima, zavojima...Čak i da su se sve četiri kompanije povukle od sponzorstva, to ne bi bilo dramatično. Problem je simbolički. To što je Savez apostrofiran kao krivac, a mi to nismo. Mi samo radimo prema propisima.” Kapičić ističe da je Miladin Kovačević registrovan po važećim propisima Saveza, ali i po važećim propisima Fibe. “Da ga nismo registrovali, došli bismo u situaciju da naš savez bude sankcionisan od Fibe.” A pitanje je šta bi tek bilo kada bi se u tom slučaju Minja Kovačević zaista obratio arbitraži Fibe? Kapičić će još reći: “Ne ljutimo se mi na Hemofarm. Nije u redu ni prema njima, da se dovode u ovakvu situaciju. Oni su firma koja mora da živi, koliko znam, ozbiljan novac su uložili u poslove u Americi. Ali mi nismo adresa na kojoj treba rešavati ovaj problem. Ovo je međudržavni problem, i moraće da se rešava na tom nivou.” Senatorka Klinton, dakle, nije mnogo postigla ovim svojim apelom. VELJKO MILADINOVIĆ