Bebi bum

Nikad traljavije otvaranje najveće, najznačajnije i najskuplje međunarodne kulturne manifestacije u Srbiji. Gradonačelnik Dragan Đilas je odbio da otvori 42. beogradski internacionalni teatarski festival uz objašnjenje da je on političar i da to treba da uradi neka ličnost iz oblasti kulture, ministar kulture u Vladi Srbije Nebojša Bradić je kasno podne, na dan otvaranja, saznao da bi trebalo da zameni Đilasa, i tako je dramska spisateljica Milena Marković u ponedeljak uveče u Sava centru spasavala čast onih koji će za ovu manifestaciju utrošiti 50 miliona dinara (više od 600 hiljada evra) – 36 miliona od osnivača, Skupštine Beograda, 13 miliona od Ministarstva kulture Srbije i ostalo od sponzora. Toliko o neprijatnom. O ostalom, povodom ovogodišnjeg Bitefa (15-29. septembra), za NIN govori selektor Jovan Ćirilov (koselektor je reditelj i direktor pozorišta Duško Radović Anja Suša). Na pitanje, zbog čega bi ove godine preporučio ovu smotru, odgovara: - Preporučio bih ovogodišnji Bitef pre svega zbog dve izrazite novosti. Jedna je predstava bez reči, u kojoj igraju samo stvari – tri pijanina, voda, vatra, svetlost, muzika, glas...Reč je o predstavi Štifterove stvari, iz Švajcarske, u režiji velikana Hajnera Gebelsa koji je dobio značajne nagrade za svoj rad, među njima i Gran pri Mira Trailović 2005. godine. Gebels je, inače, i veoma značajan kompozitor današnjice. Druga predstava je Bebi drama koju je radila Suzan Osten, velika švedska rediteljka i jedna od najvećih reditelja i eksperimentatora u Evropi, koja je napravila, prvi put u istoriji čovečanstva, predstavu za bebe od 6 do 12 meseci, naravno sa roditeljima. Suzan Osten je ovaj projekat, prikazan u Švedskoj 2006. godine, radila dve godine, na naučnoj bazi, proučavajući recepciju odojčadi od 6 do 12 meseci, kako bi ustanovila šta može da veže njihovu pažnju. A to su jake boje, jaki pokreti, jezik... Ostenova je od stručnjaka dobila saznanje da se dete još u majčinoj utrobi navikne na neke pesme i na jezik. Prvi put, nastavlja Ćirilov, preporučujem nešto što nije pozorišna predstava, već je reč o filmu. Unuk Čarlija Čaplina, Yejm Tijere (1974) jedini dostojan naslednik velikog umetnika, koji ne ide na festivale, i sve moje kolege se, kao i ja, pate što ne mogu da ga dovedu. Tako će gledaoci videti snimak njegove predstave Simfonija gundelja, u kojoj je Tijere i jedan od glumaca. Reč je o zaista izvanrednom delu u kome sam uživao. Naš sagovornik napominje da ovogodišnji Bitef treba da bude upamćen i po produkcijama koje će biti premijerno izvedene na festivalu, među kojima se sa zanimanjem očekuje postavka opere Don Đovani Bojane Cvejić, u produkciji Jugokoncerta. Objašnjava nam da se Bitef danas priprema dve godine unapred, jer, primera radi, ako ste donedavno imali pet pozorišnih festivala u Francuskoj, danas imate na desetine. Ali, Bitef i dalje u svetu ima reputaciju koja mu omogućava da dobije ono što selektor želi. Na pitanje u kojoj meri su te želje realizovane ove godine, Ćirilov precizira: - Od onog što vredi u svetu, što je najbolje, najatraktivnije, što nešto stvarno znači, mi ovde možemo da dovedemo 80 odsto ostvarenja. To je impresivna činjenica, kao što ove godine, na Bitef dolazi desetak producenata, selektora ili predstavnika najvećih svetskih pozorišnih festivala. Ove godine će na Bitefu biti prikazano deset predstava u takmičarskom i dve u specijalnom programu, a selektor Ćirilov objašnjava da je ta restrikcija rezultat želje da se prikaže ono što je najsavršenije ili najreprezentativnije. Kao iskusnom znalcu, treba mu verovati.