Ultimativno

Zanimljiv članak objavila je, u poslednjem julskom broju “Politikinog zabavnika”, Mirjana Ognjanović. Naslov je “Vatice protiv nesavršenosti”, a nadnaslov “Jezik postavlja zamke”. U članku se kritikuju gluposti i besmislice u jeziku reklama, posebno onih televizijskih. Povod za naslov pružila je reklama za losion, u kojoj spiker izgovara reči “Prve vatice protiv nesavršenosti”. “Pa neka svako lupa glavu”, komentariše saradnica “Zabavnika”, “šta mu to nedostaje da bi bio savršen. Jer, ako kupi vatice, možda će postati oličenje savršenstva!” Vatice s losionom su proizvod ozloglašene firme “Garnijer”, čije ime, kako s pravom ističe M. O., jedino kod nas tako glasi, dok ceo svet zna da se u francuskom Garnier krajnje r ne izgovara. Znali su i naši očevi i dedovi da je Maurice Chevalier – Moris Ševalije, Daumier – Domije, Cartier – Kartije, Duvivier – Divivije i tako dalje, što važi i za engleska prezimena francuskog porekla kao (Laurence) Olivier – Olivije ili (Daphne) du Maurier – Di Morije. Sve smo to znali, ali je televizijska reklama ipak rešila da nas konačno zaglupi. Marketinški stručnjaci ne žele da se slučajno neki kupac pokoleba, pitajući se da li je proizvod na kome piše Garnier onaj isti koji je čuo u izgovorenom obliku kao Garnije. Što se tiče “nesavršenosti”, to je očigledno bukvalan i nezgrapan prevod, ali naći bolji nije lako. Tu zaista, kako se kaže u nadnaslovu, jezik postavlja zamke. Na francuskom i engleskom, kozmetički preparati odavno se reklamiraju kao lek protiv “nesavršenstava” (imperfections) kože. Tim uopštenim terminom obuhvaćene su sve bubuljice, čirići, pege, akne, mladeži, miteseri i ostalo što koži može da pokvari izgled. Ujedno se lukavo sugeriše da posle upotrebe reklamiranog proizvoda vaša koža neće biti samo lepša, ne samo čistija i zdravija, nego će biti savršena. Naše imenice nesavršenost i nesavršenstvo imaju samo apstraktno značenje i teško bi se mogle odnositi na bubuljice. Ako nam jezik i dalje bude pod ovako agresivnim uticajem reklama, možda će steći i to značenje. Na televizijski program, uključujući i onaj njegov manji deo koji se ne sastoji od reklama, žali se i inž. Vladimir Lapčević. On kaže da se u jednoj reklami za koka-kolu (pominje je i M. Ognjanović u svom članku) tvrdi da ispijanjem tog napitka počinje “ultimativno dobar dan”. Još gora je najava nove serije na televiziji Avala, u kojoj se opisuje “opozitna borba dobra i zla u ultimativnoj seriji GLAD”... “Šta je pisac hteo da kaže?” pita g. Lapčević i dodaje: “Da li ste dosada videli angloholičarskiju perverziju od ove?” Na TV Metropolis naš čitalac prati italijansku seriju “Gradovi sveta”, u prevodu i obradi “Centar filma”, za koju kaže da je veoma zanimljiva. Šteta je samo što se u emisiji o Pekingu pominju “kineski karakteri” (misleći na znake kineskog pisma), a u onoj o Wujorku pominju se neke manastirske zgrade koje su “literarno, kamen po kamen, prenete iz Evrope”!!! Angloholizam bi stvarno trebalo uneti u spisak teških profesionalnih oboljenja. Englesko ultimate znači krajnji, konačni, vrhunski, uz to i najnoviji i najsavršeniji, ali nikakve veze nema s našim pridevom ultimativan, “koji predstavlja ultimatum”. Grčka reč karakter jeste prvobitno značila “znak, oznaka, slovo”, ali “kineski karakteri” kod nas može se odnositi samo na naravi pojedinih Kineza, a ne na kineske znake iliti ideograme. Englesko literally, “bukvalno”, samo bi totalno nesposoban prevodilac mogao da pobrka sa literary, “književni”. O besmislicama kao što su “opozitna borba” ne vredi ni raspravljati. Na još jednu redovnu grešku ukazuje prof. Dimitrije Buntić iz Kruševca: engleski glagol sound, primenjen na ljudsko biće, preveden doslovno “zvučati” umesto “delovati”. Primere možete naći u titlovima maltene svakog filma: “zvučala je uznemireno” (umesto: delovala je uznemireno, ili: glas joj je zvučao uznemireno), “zvučiš kao moj ujka Edgar”, “ne želim da zvučim pesimistički, ali...” i slično. Ja sam svojevremeno upozoravao TV-tezgaroše da u srpskom jeziku “ljudi ne zvuče”, ali uzalud. Neznalice ne bi bile neznalice kad bi mislile da im treba ičiji savet.