Odrasla s oružjem

O iskustvu Gibson: Gđo Pejlin, da počnem istim pitanjem koje je bilo upućeno i Mekejnu. To je, zaista, centralno pitanje. Možete li pogledati svoju zemlju u oči i reći: “Ja sam iskusna i imam sposobnosti, ne samo da budem potpredsednik, već možda i predsednik SAD?” Pejlin: Mogu, Čarli. Kada 20. januara, Mekejn i ja budemo polagali zakletvu, i kad nas zapitaju da li smo spremni da služimo ovoj zemlji, odgovoriću: “Spremna sam”. Gibson: A niste sami sebe zapitali: “Da li sam dovoljno iskusna, da li znam dovoljno o međunarodnim poslovima?” Pejlin: Ne, nisam se kolebala. O putovanju u inostranstvo Gibson: Jeste li ikad putovali van zemlje pre Kuvajta i Nemačke prošle godine? Pejlin: Kanada, Meksiko i onda, da, taj put, to su jedina putovanja u mom životu kad sam posetila trupe u Kuvajtu i potom zastala da bih obišla povređene vojnike u Nemačkoj. To je bilo putovanje mog života i ono je promenilo moj život. Gibson: Da li ste ikad susreli nekog stranog predsednika države? Pejlin: Na Aljaski, naše međunarodne trgovačke aktivnosti dovodile su mnoge lidere. Gibson: Svi ti su se bavili trgovinskim organizacijama? Pejlin: Tačno je. Gibson: Oni su s vama razgovarali s ovlašćenjima svojih vlada? Pejlin: Tačno. Gibson: Govorim o nekome ko je glava države, ko može da pregovara. Da li ste nekad sreli takvog? Pejlin: Nisam, ali ukoliko se malo vratite kroz istoriju i to pitanje postavite mnogim potpredsednicima i oni bi mogli imati isti odgovor. Ali, Čarli, ponovo ti kažem, moramo se setiti želja koja ova nacija ima u ovo vreme. To ne traži više politike nego obično, niti nečiju veliku, debelu biografiju decenije rada u vašingtonskom establišmentu gde su imali prilike da sreću predsednike drugih država, kao onaj bračni par od pre nekoliko nedelja. O Bogu Gibson: Nedavno ste rekli u vašoj staroj crkvi: “Naši nacionalni lideri šalju američke vojnike na zadatke date od Boga”. Da li mi to vodimo sveti rat? Pejlin: Ne znam da li je citat tačan. Gibson: To su te reči. Pejlin: Ali ja se pozivam na reči Abrahama Linkolna: on je ukazivao da nikad ne treba unapred tvrditi šta je Božja volja, a ja nikad ne bih pokazala da znam Božju želju niti da izgovaram Božje reči. To što je Linkoln rekao i što se ponavlja u mojim komentarima jeste da se ne treba moliti da Bog bude na našoj strani u ratu, nego da se moramo moliti da mi budemo na Božjoj strani. I ja verujem da je rat protiv ekstremnih islamističkih terorista prava stvar. To je, naravno, nesreća, zato što je rat pakao i ja ga mrzim. A ovo je dan u kome sam poslala prvorođenog sina, tinejdžera, preko okeana sa Strajherovom brigadom, sa četiri hiljada drugih divnih američkih momaka i devojaka da se bori za našu zemlju, za demokratiju i za slobodu. Čarli, mir, mnogi od nas smatrju Bogom danim. Mrzim rat i želim da se završi. Završićemo ga kad dođemo do pobede, a ona je na vidiku u Iraku. Gibson: Shvatio sam to o Linkolnovim rečima, ali vi ste išli dalje:“Postoji plan i to je Božji plan”. Pejlin: Ja mislim da postoji plan za ovaj rat i da je to plan za dobro ovog sveta. Verujem da postoji velika nada i veliki potencijal u svakoj zemlji da živi i bude zaštićena svim pravima, za koja verujem, da su od Boga data, Čarli. Pravo za život i slobodu i za traženje sreće. To kako ja vidim svet, jeste velika stvar – veliki plan. Gibson: Ali vi ste poslali sina na zadatak od Boga? Pejlin: Ne znam da li je taj zadatak došao od Boga, Čarli. Znam da je moj sin doneo tu odluku. Ponosim se njegovom nezavisnom i čvrstom odlukom da uradi i služi nečemu većem nego što je on sam i da ne odabere lakši put na kome bi mu bilo lakše i sigurnije. O Rusiji Pejlin: Mi ne želimo ponovo hladni rat. Moramo imati dobre odnose sa našim saveznicima, ali i pritiskaćemo ih da nam pomognu u podsećanju Rusije da je to za njihovo dobro, kao i za sve nas. Gibson: Da li podržavate prijem Gruzije i Ukrajine u NATO? Pejlin: Ukrajinu definitivno da. Dobro, i Gruziju. Gibson: Zbog toga što je Putin rekao da neće tolerisati širenje NATO prema Kavkazu? Pejlin: Dobro, vi znate da su narandžasta i roza revolucija pokazale da te demokratske nacije zaslužuju ulazak u NATO. Putin misli drugačije. Ali... Gibson: ...ali zbog NATO moraćemo ući u rat sa Rusima ukoliko uđu u Gruziju. Pejlin: Možda je to tako. Kad ste saveznik NATO i kad je neka država napadnuta morate očekivati da će vas pozvati u pomoć. Ukrajinu treba uključiti u NATO, definitivno, i u ovom momentu to nam je potrebno. Naročito, kad novo vođstvo 20. januara položi zakletvu – bilo koja strana. Moramo ojačati naše saveznike i naše veze sa svakom od članica NATO. Gibson: Mislite da bi za SAD vredelo da se zbog Gruzije upusti u rat, ako Rusi naprave invaziju? Pejlin: Moramo se protiviti da male demokratske zemlje budu okupirane od velikih. Mi moramo dati podršku, u ovom slučaju, Gruziji. Podrška koju možemo pružiti su ekonomske sankcije protiv Rusije, ukoliko je to ono što će dati rezultate. To ne mora dovesti do rata... Putinova misija je kontrolisanje snabdevanja energijom iz Rusije i prolazi kroz Rusiju. To je opasna pozicija za svet, ukoliko dozvolimo da se to dogodi. O Iranu Gibson: Šta sa Iranom naoružanim nuklearnim oružjem? Mekejn je rekao da je jedina stvar gora od rata sa Iranom Iran s nuklearnim oružjem. Yon Abzaid kaže da treba živeti sa naoružanim Iranom. Da li je u pravu? Pejlin: Ne, ne. Slažem sa Mekejnom da nuklearno oružje u rukama onih koji bi težili da unište naše saveznike, u ovom slučaju Izrael i o kome Ahmadinedžad govori kao o smrdljivoj lešini koja treba da bude zbrisana sa lica zemlje, jeste opasnost. To je neprihvatljivo. Gibson: Ali, mi već dugo pretimo Iranu sankcijama. To nije zaustavilo njihov nuklearni program. Pejlin: Ne možemo se povlačiti. Ne možemo zavaravati i samo pitati šta ćemo da radimo kad oni budu imali nuklearno oružje. To nikako, bar ne mi Amerikanci. Gibson: Šta ako se Izrael oseti ugroženim i napadne iranska nuklearna postrojenja? Pejlin: Dobro, mi smo prijatelji sa Izraelom i ne mislim da treba nagađati kakve su mere koje bi Izrael preduzeo da bi se odbranio i da bi obezbedio sigurnost. O Bušovoj doktrini Gibson: Da li se slažete sa Bušovom doktrinom? Pejlin: U kom smislu, Čarli? Gibson: Dobro, kako je vi interpretirate? Pejlin: To je njegovo gledanje na svet. Gibson: Ne, Bušova doktrina je proglašena septembra 2002, pre napada na Irak. Pejlin: Verujem da je Buš pokušao da spase svet od islamskog ekstremizma i terorista koji su se namerili da unište našu naciju. Bilo je na tom putu mnogo promašaja. S novim vođstvom, a u tome je lepota američkih izbora, naravno, i demokratije, stvorena je prilika da se stvari poboljšaju. Gibson: Kako ja razumem Bušovu doktrinu ona podrazumeva da mi imamo pravo na anticipaciju opasnosti i na samoodbranu, da imamo pravo na preventivni udar protiv bilo koje zemlje za koju mislimo da će nas napasti. Slažete li se? Pejlin: Slažem se da je predsednički posao odbrana SAD, jer su se zakleli da poštuju Ustav u kome je prioritet odbrana zemlje. Znam da će Mekejn to učiniti, i ja, kao potpredsednica. Kad budemo blagosloveni glasovima američkog naroda i damo zakletvu, naš prioritet biće odbrana američkog naroda. Gibson: Da li imamo pravo na anticipaciju opasnosti i samoodbranu? Da li imamo pravo da preventivno napadnemo drugu zemlju ukoliko smatramo da će nas ta zemlja napasti? Pejlin: Čarli, ukoliko postoje legitimni i dovoljni obaveštajni podaci koji nam govore da je udar protiv američkog naroda imanentan, mi imamo pravo da branimo zemlju. U suštini, predsednik ima obavezu i zadatak da je brani. Gibson: Da li imamo pravo da prelazimo granicu Pakistana i da u njega uđemo iz Avganistana, a bez odobrenja pakistanske vlade? Pejlin: Što se tiče našeg prava za invaziju mi ćemo raditi sa vladama tih zemalja, ali ćemo insistirati da ulaženje u rat ne bude prva opcija. U stvari, rat, vojni udar, biće poslednje rešenje. Gibson: Ali, gospođo, ja vas pitam, da li mi imamo pravo, tako vi mislite, da pređemo granicu bez odobrenja pakistanske vlade? Pejlin: Da bi sprečili islamske ekstremiste, koji bi želeli da razore i unište Ameriku i saveznike, mi moramo sve učiniti, bez obzira na cenu i ne smemo oklevati u donošenju teških odluka na koga idemo i ko nam je cilj. O Hilari Klinton Gibson: Vidim da ste negde govorili sa priličnim divljenjem o gospođi Klinton. Mislite da je Obama trebalo da je uzme za potpredsednicu? Pejlin: Ja mislim da se kaje što je nije uzeo, zaista. Kakva je to bila odlučnost, čvrstina, čak i elegancija u njenim žaokama koje je ispuštala tokom svoje borbe, radila je to dobro. O prekidu trudnoće i homoseksualnosti Gibson: Yon Mekejn bi dozvolio abortus u slučajevima silovanja i incesta. Da li i vi verujete u to ili samo kad je život majke u opasnosti? Pejlin: To je moje lično mišljenje. Gibson: Da li biste ga promenili i prihvatili za slučaj silovanja i incesta? Pejlin: Moje lično mišljenje je da abortus mora biti dozvoljen ako je ugrožen život majke. Molim vas, razumite me. Shvatam Mekejnovu poziciju. Razumem ostale koji su vrlo strastveno angažovani oko ovog problema i koji imaju različite stavove. Gibson: Homoseksualnost, da li je genetička ili je naučena. Pejlin: Oh, ne znam. I nisam neko ko o tome prosuđuje. Ja sam iz porodice i sredine u kojoj su mnogi različitog porekla i različitog socijalnog porekla i ne mogu da prosuđujem da li oni misle da je homoseksualnost stvar izbora ili je urođena. Ne mogu nikoga da osuđujem. O oružju Gibson: Oružje, 70% ove zemlje podržava zabranu poluautomatskog oružja. A vi? Pejlin: Ne. Znate, život je otvorena knjiga. Kao kandidatkinja verujem u drugi amandman. To je urođeno, neka vrsta nasledne odlike među ljudima u mojoj državi, na Aljasci, ljudi se uzdaju u oružje, ne samo zbog samozaštite, već i zbog lova, sporta, itd. To je deo naše kulture na Aljasci. Ja sam, zapravo, odrasla s oružjem. O ekonomskoj politici Gibson: Mekejn i vi govorite o vašoj “velikoj staroj partiji” kao partiji promena. Naša ekonomija je bolesna. Recite mi tri stvari koje biste uradili da bi promenili Bušovu ekonomsku politiku. Pejlin: U pravu ste, naša ekonomija je baš slaba i na nama je da je ojačamo, a vlada može da odigra odgovarajuću ulogu. Naših 6,1% nezaposlenih su teško breme. Moramo da vratimo vladu na stranu ljudi i da se osiguramo da to nije vlada koja će, umesto da traži rešenje za sve, raditi pojedinačno, rešenje po rešenje... Gibson: Dobro, hajde da saberem tri stvari koje biste vi promenili u Bušovim ekonomskim planovima. Jedan, dva, tri. Pejlin: Smanjiti takse, kontrolisati potrošnju, reformisati kontrolne agencije i komitete i osigurati zaštitu dolara i investicija Amerikanaca.