O pisanju stranih imena

Ne pada mi na pamet da konkurišem akademiku, profesoru dr Ivanu Klajnu sa njegovim učenim i duhovitim tekstovima o lošim pojavama u srpskom jeziku. Ovo je samo nepretenciozna i spontana reakcija redovnog čitaoca NIN-a i drugih novina. Pošto je naš jezik naše zajedničko dobro, mislim da nije na odmet da nelingvisti brinu o njemu. Sa sve rasprostranjenijim učenjem engleskog jezika izgleda da se povećava broj onih koji misle da sve potiče od engleskog, da je taj jezik izvor i utoka svega u toj oblasti. Stravično je kada jedan profesor (!) kaže da reči tipa nation (nasion) potiču od engleskog nejšn. Šta su grčki i latinski prema engleskom! Pored autora sopstvenih tekstova, naročito su na velikoj probi prevodioci. Ovo važi i za saradnike NIN-a. Nije redak slučaj da prevodilac sa engleskog, strane, na primer francuske reči i imena transkribuje kao da su engleske. Čuvena Florans Artman u nekim listovima je Florens, a u NIN-u od 11.IX francuski predsednik je postao Nikolas! I pored Servantesa i Unamuna i mnogih drugih Španaca, često špansko ime Migel u izgovoru postaje Miguel jer se tako piše. Mnogi, čak i znalci francuskog odnekud su zaključili da svako francusko Y (I grek-ipsilon) ima vrednost glasa j, pa imamo Rejmon, Fejdo i sl. Ima i gorih slučajeva, kao, na primer, kada ličnost jedne zemlje dobije englesko ime. Na primer, francuski kralj koji postaje Čarls. Nedavno je poznati francuski kritičar Benžamen Kremije postao Bendžamin! Prevodilac sa engleskog ne mora da zna francuski ili neki drugi strani jezik, ali mora da ima na umu da osim engleskog postoje i drugi jezici. Nešto opšte kulture nije, razume se, na odmet. Nije retkost znati da je Katalunja u stvari Katalonija, da se čuveni španski kompozitor zove De Falja, a ne De Fala. Možda je ipak najžalosnije kada neko, kada ne zna kako se neka reč ili ime čita, pribegne doslovnom prepisivanju. Tako je naziv jednog francuskog medicinskog časopisa postao Prevention (Prévention). Mihailo Pavlović, Beograd