Slobodno padanje

Istorija svetskog finansijskog tržišta dobila je crni ponedeljak – 15. septembar 2008. Toga dana investiciona banka Lehman Brothers bankrotirala je, dok je Bank of America preuzela investicionu banku Merill Ldžnch. Odmah zatim FED je finansijskom injekcijom od 85 milijardi dolara preuzeo vlasništvo nad najvećom osiguravajućom kućom na svetu AIG i tako sprečio njenu propast, koja bi bila veoma opasna za globalni finansijski sistem. Ta odluka, zajedno sa nepromenjenom baznom kamatom FED (od 2 odsto), trebalo je smirujuće da deluje na veoma uzburkano američko i svetsko finansijsko tržište. Crnog ponedeljka, vodeći svetski indeks, Donj Jones, strmoglavio se 4,4 odsto, dok je indeks Standard & Poor’s potonuo 4,7 odsto, što je njihov najveći dnevni pad od 17. septembra – prvog radnog dana Wujorške berze nakon terorističkih napada od 11. septembra 2001. I evropske berze pretrpele su snažan pad istog dana. FTSEurofirst 300, indeks vodećih evropskih akcija, izgubio je na vrednosti 3,6 odsto, na Londonskoj berzi FTSE100 indeks je potonuo 3,9 odsto, dok je DAX, indeks Frankfurtske berze, pao 2,7 odsto. Svodni Evropski bankarski indeks je, istovremeno, izgubio između 5,4 i 5,9 odsto pređašnje vrednosti, što je 27 odsto na međugodišnjem nivou (opadajuća tendencija na tržištima akcija zahvatila je ne samo finansijske organizacije već i vodeće kompanije takozvanog sirovinskog sektora). Japanski Nikei 225 pao je za 5 odsto, dok su akcije u Južnoj Koreji i Hongkongu izgubile 6 odsto, a u Šangaju 3 odsto. Berze u Tajpeju i Singapuru takođe su zabeležile snažan pad, a sličan obrazac ponovljen je u Australiji i na Novom Zelandu. Kao odgovor na sve ovo, Evropska centralna banka, FED i ostale vodeće globalne centralne banke konstantno upumpavaju milijarde evra (efekat je delimično sličan spuštanju baznih kamata), u vidu kratkoročnih kredita, u finansijski sistem, kako bi vratile poverenje ulagača. Centralne banke Azije kao i Australija pokušale su da smire tržišta sličnim akcijama. Globalni konzorcijum banaka (Bank of America, Barcladžs, Citibank, Credit Suise, Deutsce Bank), najavio je fond od 70 milijardi dolara za kreditiranje finansijskih kompanija sa problemima, kako bi se sprečila panika na tržištima širom sveta. Posle blagog oporavka, pad berzi se nastavio u sredu 17. septembra. Na Woll Street-u su vodeći indeksi opet snažno pali, na najniži nivo u poslednje tri godine, jer spasavanje AIG nije vratilo poverenje ulagača u finansijski sistem. Prinos na tromesečnim zapisima Ministarstva finansija SAD, pao je na najniži nivo od Drugog svetskog rata, jer su ulagači tražili relativnu sigurnost u državnom dugu (to znači da su cene obveznica porasle). I na evropskim berzama u sredu 17. septembra 2008. cene akcija su snažno pale. Na globalnom nivou akcije su izgubile oko 3,6 biliona dolara tržišne vrednosti. Cene zlata i srebra zabeležile su rast, kao odraz nastojanja ulagača da sačuvaju vrednost imovine u dragocenim metalima. U globalizovanim svetskim finansijama dešavanja na Wujorškoj berzi lančano se prenose na druge berze u svetu i posledično dolazi da pada cena primarnih proizvoda i sirove nafte usled očekivanja manje tražnje usled recesije u zapadnoj Evropi i SAD. Cene nafte proteklih pola meseca snažno su oscilirale; prvo su pale uporedo s naglim padom cena na globalnim tržištima akcija nakon bankrota Lehman Brothers i problema sa AIG-om, potom su snažno porasle, da bi se trenutno kotirale oko 100 dolara za barel. Neposredno posle najveće propasti banke u istoriji, Washington Mutual-a, čija je ukupna vrednost imovine iznosila 307 milijardi dolara, kao grom iz vedra neba usledilo je neverovatno glasanje koje je šokiralo tržište kapitala i svetske berze. Naime, Predstavnički dom Kongresa SAD odbacio je zakon o hitnom spasavanju američkog finansijskog sistema. Danj Jones se sunovratio 7 odsto (najveći ikada zabeleženi poenski pad), a Standard&Poors’s čak 8,8 odsto (japanski indeks je pao 4,1 odsto), dok je evropski kompozitni indeks akcija neznatno oslabio 30. septembra (da bi već 1. oktobra blago porastao) pa bi se na osnovu toga moglo zaključiti da je evropsko tržište za sada otporno na jučerašnji “košmar” sa Volstrita od 29. 9 2008. Ipak, već sledećeg dana snažno su porasli Donj Jones (4,7 odsto) i Standard & Poors’s (5,3 odsto), i ostali svetski indeksi, kako je postalo jasno da će nešto izmenjena verzija plana verovatno biti usvojena. Koliko se sada čine realnim reči prvog zamenika generalnog direktora MMF-a da će oporavak svetske ekonomije početi 2009, kada cenovni šokovi izgube na svojoj snazi. Iako su poređenje sa slomom iz 1929. sve češća, većina ekonomista veruje da svet danas ima monetarne i fiskalne instrumenti da spreči tako nešto. Na kraju i kapitalno delo Miltona Fridmana, koje su upravo bavi krizom 1929-1933. dovoljno je poučno! Nade da bi Evrope mogla izbeći prelivanje krize sa Wall Street-a pale su u vodu ove nedelje. Ne samo da su akcije banaka doživele težak pad već je indeks potrošačkog poverenja evrozone pao na najnižu ravan od 2001. Recesija je već počela i pitanje samo kako će ona duboka biti i koliko će dugo trajati. Dve najveće privrede će dati odgovor: nemačka i francuska. Glavni problem Nemačke je snažno usporavanje izvoza, cene hrane i energije su porasle, tražnja privatnog sektora je pala, dok je nezaposlenost u porastu. Pojedine nemačke banke opterećene su SAD sapbrajm kreditima, što znači da beleže gubitke. I pored svega ovoga procenjuje se da neće biti recesije sledeće godine, već da će biti zabeležen rast od 0,5 odsto, dok je projekcija rasta GDP-a za Francusku duplo viša. I u ovoj zemlji glavni ekonomski indikatori su pogoršani. Potrošnja stanovništva, motor ekonomije, pala je u avgustu; dok dobar deo uslužnog sektora, posebno hotelijeri i restorani, beleže pad prometa. Ipak, tržište nekretninama neće krahirati (mada blago pada za razliku od kraha u SAD, Španiji i Irskoj) zato što su hipoteke bile dobro regulisane i banke su oprezno pozajmljivale pojedincima. Nestašica kredita pogađa privredu; više od trećine banaka je pooštrilo uslove za pozajmice za kompanije i polovina će to uskoro učiniti, što znači manje investicija i manje poslova. Pored toga, za razliku od Nemačke, Francuska ima malo prostora za ekspanzivniju fiskalnu politiku. Postoje tri velika problema za evrozonu: valuta koja bi u narednim mesecima mogla dodatno ojačati i otežati izvoz; visoka izloženost banaka u EU situaciji na američkom finansijskom tržištu i tržištu nekretnina u SAD (te bi eventualna akcija ECB bila teško ostvariva; trenutno je domaća tražnja usporena jer su kreditne pozajmice smanjene budući da su banke povećale premiju rizika) i strukturna slabost EU privrede, koja je manje fleksibilna od američke (rigidno tržište rada i roba sprečava brzo prilagođavanje promenama). Finansijsko tržište nije u stanju i sposobno samo sprečiti neograničene špekulacije sa samouništavajućim učinkom. Nemačka vlada još od samita G8 prošle godine traži uvođenje međunarodnih pravila za jaču kontrolu finansijskog tržišta i ograničavanje prostora za špekulante, kao i za rad rejting agencija koje bi trebalo da daju objektivnu ocenu o finansijskoj sposobnosti banaka (a koje istovremeno finansiraju te iste banke). Dakle, sigurno je da Evropa neće moći da izbegne šok ekonomske krize koja je pogodila SAD, gde se plaća previsoka cena za nedostatke u regulative bankarskog sistema, ustanovljenog još u 1944. u Breton Vudsu. U svakom slučaju nije više moguće upravljati ekonomijom 21. veka služeći se instrumentima prošlog veka. Dakle, potrebna je izmena pravila igre na svetskom nivou. Zapadnoevropski ekonomisti tvrde da će njihove zemlje biti pošteđene najdrastičnijih posledica krize, ali procenjuju da su najvećem riziku od krize od zemalja EU izložene Bugarska, Estonija i Rumunija. U sličnoj situaciji je i kandidat za članstvo, Turska. Tu su i Južnoafrička Republika, Nigerija, Venecuela i Ekvador. Navedene i druge ugrožene zemlje suočiće se, prema analizi specijalista bankarske grupacije Morgan Stanledž, već iduće godine s osetno manjim prilivom kapitala nego u 2008. Morgan Stanledž predviđa, naime, da priliv kapitala u tranzicione zemlje iduće godine neće biti veći od 550 milijardi dolara, što je 180 milijardi dolara manje od očekivanog priliva u 2008. Procene su da će pasti i kreditni rejting Srbije, koja ima visok deficit platnog bilansa, na koje ukazuje i MMF u najnovijem izveštaju. Evropska centralna banka se još uvek nalazi u teškom položaju, suočavajući se sa rastućom inflacijom i sumornim ekonomskim izgledima, kao i sa krizom na finansijskom tržištu. Analitičari očekuju moguća pomeranja kamatnih stopa od drugog kvartala 2009. godine ako bi se inflacija smanjila. Predsednik Evropske centralne banke Žan-Klod Triše ocenio je da EU, suočena s finansijskom krizom, nema razloga da oponaša SAD, čija je vlada predstavila plan za spasavanje bankarskih institucija. Triše je rekao da je zadovoljan sposobnošću kojom su evropske vlade odgovorile na krizu. Francuska, Belgija i Luksemburg su pritekle u pomoć banci Dexia, a Nemačka je podržala Hdžpo Real Estate. U isto vreme Kina, Indija i Rusija (koja je energično intervenisala na finansijskom tržištu) nastaviće sa visokim stopama rasta mada nešto nižim od onih u 2007. Kriza zapadnog finansijskog sistema, oslonjenog decenijama na američko tržište stanogradnje, mnogo manje će se osetiti na onim tržištima koja se nisu vezala za biznis sa Amerikom. Ko ima gotovinu, raspolaže naftom i drugim strateškim sirovinama, i u trgovini se okrenuo Istoku, neće osetiti iste posledice kao Zapad koji je godinama živeo na kredit. Realno je očekivati da će, kako se postepeno budu apsorbovali gubici na američkim obveznicama, tokovi kapitala ka SAD slabiti. Deficit tekućeg platnog bilansa SAD i azijski suficit će se smanjiti. Američka domaćinstva će morati ponovo da štede. MoguĆe posledice Srbija i svetska kriza Kriza u SAD, i njeno prelivanje u EU, mogla bi imati negativne posledice i na našu zemlju (koja zbog visokog minusnog salda u razmeni sa svetom spada među ugroženije zemlje istočne Evrope). Srbija bi, usled smanjene raspoložive svetske likvidnosti, mogla biti “pogođena” kroz manji dotok kapitala, što bi značilo smanjivanje “cross-border” zaduživanja i stranih direktnih investicija i eventualno bi moglo da utiče na slabljenje dinara i pad deviznih rezervi naredne godine. Ipak, to ne bi bilo tako drastično i zato nema mesta panici, povlačenju novca sa računa, čuvanju dinara u slamarici. Mogući pad kreditnog rejtinga podigao bi premiju rizika na inostrane kredite, čime bi se smanjio njihov priliv. Pored toga, Srbija bi mogla biti pogođena usporavanjem globalne tražnje za robom kod koje Srbija ima komparativne prednosti (padaju cene osnovnih metala i hrane, koji čine dve petine našeg izvoza). Povoljna okolnost je da naše banke nemaju dužničke hipotekarne papire, niti su akcionari propalih finansijskih institucija. Dakle, treba očekivati rast cene kapitala i dosta manji obim kredita. U narednom periodu investitori će se odlučivati samo za najbolje projekte i Srbija će morati da ponudi upravo takve projekte ukoliko želi da privuče kapital. Pored toga, ne ide nam u prilog ni činjenica da nije odblokiran trgovinski sporazum s EU jer bi to bio dobar signal za podizanje našeg kreditnog rejtinga, tako da ostajemo u zoni skupog kapitala. Ipak, do sada se pokazalo da posledice po tržišta centralne i istočne Evrope nisu bile toliko snažne kao po tržišta kapitala u zapadnoj Evropi koja su znatno više integrisana sa američkim. Naime, tržišta u razvoju pružaju veću šansu globalnim finansijskim institucijama i stranim investitorima nego razvijena tržišta, što je faktički indirektna preporuka investitorima da pojačaju investicije u tržišta u razvoju da bi kompenzovali moguće gubitke zbog finansijske krize. Kao rezultat poskupljenja finansiranja u inostranstvu i domaći krediti će poskupeti, jer će se poskupljenje izvora finansiranja odraziti na visinu kamatnih stopa na srpskom tržištu. Supervizija NBS je dosta oštra, a izloženost deviznom riziku je mala (realno, udeo kapitala u rizičnoj aktivi je 24 odsto, dozvoljeno je inače duplo manje a u EU je to samo 8 odsto). Nepovoljan je rast EURIBOR-a, koji je samo u drugoj polovni septembra povećan za 0,22 odsto, što će povećati otplatne rate kredita, što je nepovoljno za zadužene građane (tromesečni libor na dolar je porastao za čak 1,1 odsto, na 3,9 odsto). Novi krediti bi mogli dodatno da poskupe i zato što su više marže zbog otežanog povlačenja inokreditnih linija domaćih banaka. Ipak, ako ECB snizi baznu kamatu, može doći i do pada EURIBOR-a i manjih otplatnih rata za građane. Kriza će uticati na smanjenje investicija, jer će biti manje slobodnog kapitala (dobra okolnost je da u Srbiji nije završena privatizacija, pa će sledeće godine biti priliva s te strane da se finansira trgovinski deficit). Ovo potvrđuje i studija UNCTAD “Izgledi za investicije u svetu 2008-2010. godine”, prema kojoj su planovi svetskih kompanija za investiranje smanjeni u odnosu na prošlu godinu za 10 odsto, ali i one kompanije koje će investirati učiniće to u manjem obimu nego što su planirale. Kada su u pitanju portfolio investicije, one su tokom 2008. praktično konstantno beležile odliv iz zemlje, što je uz psihološki faktor dovelo do snažnog pada akcija i indeksa na Beogradskoj berzi. Od početka godine BELEX15 pao je 56,7 odsto, a samo u septembru 26,6 odsto, dok je pad BELEHline bio tek nešto niži (49,3 odsto, odnosno 21,5 odsto). Na Beogradskoj berzi ceh nezasluženo plaćaju i veoma uspešne kompanije, čijim akcijama se trguje godinama, a koje su sad obezvređene. Domaći investitori su u strahu, jer kriza na njih deluje psihološki negativno, dok profesionalni strani ulagači, po svoj prilici, imaju realne probleme na velikim tržištima, tako da mala i nedovoljno razvijena tržišta, kakvo je srpsko, trenutno nisu u fokusu njihovog interesovanja. Za kompanije kao što su Knjaz Miloš ili Telekom, koje nemaju direktan “dodir” sa finansijskom krizom, to znači da bi potencijalni kupci teško našli potreban novac te su zato i odložene njihove prodaje, što je moguće da će i ponavljati (primer je i “Jat”, itd). Kriterijumi za bilo kakvu pozajmicu ili investiciju sada su mnogo stroži. Investitori, odnosno banke, iščekuju ishod krize i, procenjujući njene domete, čuvaju slobodna sredstva na svojim računima. Ne ulažući sredstva, čuvaju sopstvenu likvidnost, dok na drugoj strani, zbog smanjenja ponude i većeg rizika, gotov novac na tržištu poskupljuje.