Putinov lek za američku zarazu

- Američka “zaraza” se, nažalost, prenela i na evropski finansijski sistem – rekao je ovih dana Vladimir Putin obaveštavajući o “lekovima” koje će primeniti da zaštiti rusku ekonomiju. Reč je naravno o finansijskoj krizi koja, dok ovo pišemo (nakon što je američki kongres odbio da prihvati Bušove mere za pomoć Voslstritu), poprima gotovo dramatične razmere. Da bi podržala ruski finansijski sistem i ograničila negativan uticaj finansijske krize na rusku ekonomiju, vlada je donela niz veoma radikalnih mera: Svaka ruska banka ili kompanija mogu da se obrate Vnješekonom banci da bi dobili zajam za vraćanje inostranim kreditorima, ako su krediti dobijeni pod tržišnim uslovima do 25. septembra ove godine. U tu svrhu je država stavila na raspolaganje banci 50 milijardi dolara. Pored toga, Centralna banka odobrila je davanje kredita bankama bez zaloga, što je u bankarstvu krajnje neobično. Centro banka će sada moći da rešava probleme na tržištu međubankarskog kreditiranja i da pomogne bankama koje imaju gubitke zato što kreditori nisu u stanju da na vreme vrate dug. I, konačno, u budžetu za ovu i sledeću godinu biće predviđeno po 250 milijardi rubalja (10 milijardi dolara) za podršku tržišta akcija. I to je samo deo dosad preduzetih mera – prethodne nedelje, u utorak, koji je svet nazvao crnim za ekonomiju, i koji je i Rusiji doneo nagli pad akcija, vlada je intervenisala tako što je zaustavila trgovinu akcijama na čitava dva dana, i za to vreme preduzela niz mera za suštinsko rešavanje problema: Ministarstvo finansija donelo je odluku o povećanju limita za raspoređivanje privremeno slobodnih državnih sredstava na depozite komercijalnih banaka. Limit je povećan do jednog triliona i 514 milijardi rubalja (više od 50 milijardi dolara) od čega je najveći deo uložen u tri glavne državne banke – „Zberbanku”, „Vnještorg” i „Gasprom” banku, koje će na taj način moći da podrže srednje i manje banke. Prethodno je 150 milijardi uloženo u ove banke na pet nedelja, a 118 na nedelju dana. Intervenisala je i Centrobanka smanjivši za 4 posto obavezne rezerve banaka što je omogućilo da se oslobodi novih 300 milijardi dolara. Predsednik Medvedev je na sve to dodao još 500 milijardi rubalja – za slučaj da zatreba. „Podrška finansijskom sistemu je danas najvažniji prioritet za Rusiju”- rekao je on na savetovanju sa članovima ekonomskog bloka vlade, obećavši da će tržište i u budućnosti dobijati „svu neophodnu podršku”. Visoke cene nafte donele su Rusiji ogroman višak sredstava koje je konzervativni ministar finansija, umesto u rešavanje socijalnih problema, usmeravao u rezervne fondove, takozvane „jastuke bezbednosti”. To je često izazivalo kritiku brojnih nezadovoljnika, ali je ministar Aleksej Kudrin uspevao da se izbori za svoje stavove. Danas, kad se ceo svet savija pod teretom velike ekonomske krize, Kudrin može da bude zadovoljan – njegova politika daje pozitivne rezultate. Objašnjavajući mere koje se preduzimaju za amortizovanje krize, premijer Putin je rekao: „Godinama slušamo pitanja, zašto čuvamo tolika sredstva u rezervama – evo zašto, da nas ne bi bolela glava”. Iako su pre nego što je svetska kriza postala ovako oštra mnogi smatrali da ona neće dotaći Rusiju jer je nedovoljno integrisana u svetski ekonomski sistem, pokazalo se da će posledica i te kako biti. Tržište akcija palo je za gotovo 40 procenata u odnosu na početak leta, priliv kapitala je smanjen, a odliv povećan. Neki domaći investitori odlučili su da početak investiranja odlože za neka bolja vremena. Ipak, Kudrinovi „jastuci bezbednosti” su u velikoj meri amortizovali udar. Kriza, tvrdi ministar finansija, neće ni na koji način uticati na život običnih građana Rusije. Uzrok tome je činjenica da u Evropi i Americi broj građana koji investiraju u tržište akcija iznosi 50 posto, dok je taj procenat u Rusiji samo 10. „Kurs će biti stabilan. On se formira na osnovu zlatnih rezervi, a one su velike (gotovo 600 milijardi dolara). Država garantuje uloge u bankama” – izjavio je ovih dana Kudrin. Penzijski fondovi su zaštićeni. Najveći rizik je zapravo rizik od inflacije, jer se velika količina novca uliva u ekonomiju kako bi se sprečila nelikvidnost, ali će i ona ostati u predviđenim okvirima. Otok kapitala, glavni izvor napetosti u poslednje vreme, uopšte nije katastrofalan, tvrde stručnjaci. Sam po sebi iznos sredstava povučenih iz ruske ekonomije za prve dve nedelje septembra – gotovo 22 milijarde dolara, izgleda ogroman. Ali to je rezultat uslovljen precenjenom nedolarskom komponentom rezervi zbog rasta dolara. Ako se uzmu u obzir kursne razlike i pozitivan saldo tekućih operacija – čist otok kapitala iznosi oko 10-12 milijardi dolara. Ako se tome dodaju rezultati druge polovine septembra, iznos bi mogao biti između 15 i 20 milijardi. U istom periodu ostvarene su i relativno velike investicije, tako da je ukupan odliv kapitala u trećem kvartalu maksimum 15 milijardi. Ozbiljna suma, ali nimalo dramatična. Govoreći o prilivu i odlivu kapitala, ruski premijer Putin je istakao da je reč uglavnom o takozvanom „spekulativnom kapitalu”, koji se premešta tamo gde je situacija povoljnija. Novac uložen u ozbiljne projekte se ne povlači. To uostalom, i nije moguće – reč je o sredstvima koja su uložena u proizvodnju a ne stoje na računima u bankama da bi se mogla tek tako premeštati. Nije zapaženo da su Tojota, Koka Kola, ili Mek Donalds odlučili da se povuku iz Rusije. „Tačno je da je u poslednje vreme priliv nešto manji, – kaže Putin, “ali, otvoreno govoreći, nama tako veliki priliv, kakav je bio prošle godine, nije potreban zato što stvara velike probleme s inflacijom, povećavajući obim novčane mase u ekonomiji”. Ruski premijer ističe da ruska ekonomija ima dvostruki suficit: “suficit budžeta i suficit spoljne trgovine. Evidentan je stalni rast zlatno-valutnih rezervi i po tom pokazatelju Rusija zauzima treće mesto u svetu, odmah iza Kine i Japana” Ni pad cena nafte neće doneti velike probleme Rusiji – on će uticati samo na količinu novca koji se unosi u rezervne fondove, ali ruski budžet planiran je na osnovu cene barela od 50 dolara. Teško je danas poverovati da će cena toliko pasti – a ako i padne, aktiviraće se rezervni fondovi. Sudeći po tome, Rusija će, na kraju godine, bez obzira na krizu, imati povoljne finansijske rezultate. „Rusija je, zahvaljujući svojim finansijskim rezervama uspela da izdrži prve udare finansijske krize koje ne bi izdržale mnoge druge države” – izjavio je ovih dana u senatu SAD senator-republikanac Ričard Lugar. „Takav nivo finansijskog šoka skršio bi ekonomiju mnogih zemalja u svetu, ali desetine milijardi dolara koje je Rusija dobila od svoje nafte i gasa omogućili su joj da amortizuje ekonomske gubitke”. Slično misli i direktor Svetske banke za Rusiju Klaus Roland. On je naglasio da su temeljni pokazatelji ruske ekonomije povoljni i da „finansijska situacija nije loša”. Posebno naglašava da sredstva rezervnog fonda i fonda nacionalnog blagostanja nisu korišćena. Ona se mogu koristiti za podršku likvidnosti banaka, i za podršku budžeta, ili kursa rublje. Ipak, za sada nisu potrebna i najverovatnije neće ni biti korišćena. Dovoljna će biti uobičajena sredstva kojima raspolaže ministarstvo finansija i Centrobanka. U svakom slučaju, smatra direktor Svetske banke, „jastuci bezbednosti” ne samo da su izdržali iskušenje, nego su umnogome ublažili udar po ruskoj ekonomiji. Jaroslav Lisovolik, glavni ekonomista Dojče banke smatra da će efekat intervencija ruske vlade biti pozitivan. „Država stavlja do znanja da je spremna da pomogne kompanijama ako se pojave problemi sa likvidnošću i to će, sigurno, umiriti tržište” – kaže Lisovolik. A glavni ekonomista investicione kompanije „Trojka-dijalog” smatra da će se zbog toga možda, malo smanjiti zlatnovalutne rezerve, ali će se smanjiti i dug prema inostranstvu, pa je konačan rezultat – pozitivan. Ruska ekonomija bi, prema mišljenju nekih finansijskih stručnjaka, iz ove krize čak mogla da izađe kao pobednik – vrednost akcija je trenutno niska i pravi je trenutak da se u njih ulaže. Mark Mobius, izvršni direktor „Templeton Asset Management” i jedan od najuspešnijih investitora na tržištima u razvoju, zagovornik je upravo takvog ponašanja: „Verujemo da će pad tržišta akcija ići na ruku investitorima. Danas u Rusiji situacija ni malo ne liči na onu od pre 10 godina, zlatnovalutne rezerve iznose 559 milijardi dolara što je skoro 45 puta više nego u vreme raspada ruske ekonomije 1998. Ruska vlada ima dovoljno sredstava da stabilizuje tržište, a to znači da postoje odlični uslovi da se sada kupe akcije a onda sačeka da porastu” – kaže Mobius. Investitori predlažu ulaganje u naftni i metalurški sektor koji imaju nizak nivo zaduženosti, odlične prihode i akumuliraju sopstvena sredstva. „Zbog nepovoljne situacije u svetu, te kompanije danas trguju praktično dva puta jeftinije nego slične američke kompanije”. Kao primer navode se potpuno anaSlogne kompanije Lukojl i američki Ševron – akcije Ševrona su dvostruko skuplje od Lukojlovih. Slično je i sa “Surgutnjeftegazom” koji ima veoma nizak nivo zaduženosti, a akcije mu trenutno vrede neobično malo – iako se zna da će i u slučaju da cena nafte padne na 70 dolara za barel, kompanije ruskog naftnog sektora akumulirati sredstva. Ipak, pre nego što se odluče da investiraju, potencijalnim investitorima se savetuje da procene koliko dugo će moći da čekaju da kupljene akcije porastu – situacija je takva da se na kratkoročnu dobit ne može računati, ali ko može da sačeka godinu dana ili duže, imaće razloga da bude zadovoljna. Vladimir Putin rusku ekonomiju naziva „obećanom zemljom za inostrana ulaganja” objašnjavajući da je uprkos kolebanju spekulativnog kapitala, ukupan rast investicija u osnovni kapital u prvom polugodištu iznosio 14,5-14,6 procenata i obećavajući da će vlada učiniti sve da se takav trend nastavi. Nešto od svega toga članovi ruske vlade uspeli su da objasne stranim investitorima koji su prisustvovali nedavnom Ekonomskom forumu u Sočiju. Za dva dana potpisani su ugovori o investiranju 14,4 milijarde evra u rusku privredu. Taj iznos je još značajniji kad se ima u vidu da se sve događa tokom najlošijih odnosa Rusije i Zapada od raspada SSSR-a. U isto vreme prošle godine, kad su odnosi u poređenju sa sadašnjim bili prosto idilični, potpisani su ugovori u vrednosti od samo 12 milijardi. Premijer Putin obećava da će, uprkos svemu, u prvom kvartalu 2010. godine Rusija udvostručiti bruto nacionalni dohodak. „Taj cilj će biti postignut do kraja 2009. ili, prema drugim proračunima, u prvom kvartalu 2010” – kaže Putin.