Sve po starom

Troje ambasadora sa članskim kartama Demokratske stranke Srbije mogli bi uskoro da se vrate u zemlju. Time bi prestala da bude šizofrena odluka da članovi DSS-a moraju da napuste direktorska mesta u javnim preduzećima, jer preko njih vlada ostvaruje svoju politiku, ali mogu da ostanu u ambasadama. Pa zar je direktor Elektroprivrede Srbije “političkije” mesto od ambasadora? Naravno da nije. Znaju to i u DSS-u, ali im je valjda lakše da na direktoru “Srbijašuma” pokažu novu partijsku politiku nego na ambasadoru. “Ovih dana ćemo tražiti i da se vrate ambasadori iz naše stranke. Sa Draganom Maršićaninom, ambasadorom u Švajcarskoj, nema problema, jer je već kazao da ne može da sarađuje sa Vukom Jeremićem. Mislim da neće biti nikakvih problem ni sa Vladetom Jankovićem, ambasadorom u Vatikanu. Ako ih bude sa Sandrom Rašković-Ivić, rešićemo i to”, kaže čovek od poverenja Vojislava Koštunice. Vrh DSS-a se konačno dogovorio sa bivšim direktorima beogradskih javnih preduzeće da se ne javljaju na nove konkurse. Za predstavu o sebi kao ljutoj opoziciji DSS će žrtvovati i Gordanu Matijašević koja je vodila Beogradske pijace i jednom bila proglašena za menadžera godine. Rukovodstvo beogradskih deesesovaca koje je najavljivalo da će ipak ohrabriti svoje ljude da se kandiduju za direktore gradskih javnih preduzeća, nije se oglasilo povodom tvrdog stava “centrale” stranke. Nisu iskoristili priliku da kažu bilo šta za NIN. Možda je to zato što se guštera plaši onaj koga je zmija ujela. Šef beogradskih deesesovaca zna kako je dobio dva teksta u novinama koje postoje da bi naplaćivale blaćenje ljudi kada se u vrhu stranke posumnjalo da šuruje sa demokratama oko vlasti u Beogradu. Jedino je poznato da Vladimir Todić nije sebe hteo da prinese na žrtvenik opozicione kadrovske politike DSS-a. Ostao je i u novoj vladi Beograda sekretar za obrazovanje, a prestao da bude član DSS-a i postao član DS-a. Vladimir Đorđević i Vladimir Živadinović su brisanjem iz članstva platili suprotstavljanje odluci da podnesu ostavke na mesta direktora Elektroprivrede Srbije i “Srbijašuma”. Moglo bi se naći ljudskog razumevanja za stav Đorđevića i Živadinovića. Ostavka bi mogla da bude protumačena kao da je direktor prinuđen da je da jer je nešto loše uradio. S druge strane, sigurno bi predstavljala gubitak. Jer, kada te smenjuju, sleduje ti isplata plate do kraja mandata. Tako je, kaže funkcioner DSS-a upoznat sa pravilima igre u javnim preduzećima, jedan smenjeni direktor javnog preduzeća dobio na gomili oko 200.000 evra. Kada daš ostavku, samo te partija potapše po ramenu. I mogao se, na primer, Đorđević zapitati: a zašto partija ne traži i od njegovog zamenika ili deesesovskih direktora u hidrocentralama i termocentralama, elektrodistribucijama da podnesu ostavke? Todić, Đorđević i Živadinović su svojom ili tuđom voljom ostali bez knjižica DSS-a pošto se partija posle osam godina vladanja našla u opoziciji. “Ne znam za neke druge odlaske, da je još neko napustio partiju posle prelaska u opoziciju” – kaže visoki funkcioner DSS-a. “Jako je teško znati da je neko napustio stranku. To se može utvrditi samo kada bismo napravili nove članske karte i tražili da se svi ponovo upisuju.” A da li su stranku napustili lokalni funkcioneri smenjeni zato što je u njihovom mestu, gradu ili regiji DSS imao loše izborne rezultate? Čovek od poverenja Koštunice kaže da je normalno da se raspuste odbori koji su imali loše rezultate, ali da nije primetio da ljudi napuštaju stranku. “Nema osipanja članstva”, izričito je izjavio. Upitan nedavno da li će neko u DSS-u preuzeti odgovornost zbog velikog broja raspuštenih opštinskih odbora stranke u Vojvodini, Andreja Mladenović, portparol DSS-a, tada je rekao: “To je posledica izbornih rezultata koji nisu bili baš na zadovoljavajućem nivou u većem delu Vojvodine. Nismo bili zadovoljni kako je stranka prošla na izborima, pa su partijski organi morali da reaguju. Sada je vreme da reagujemo i ... da osvežimo stranku novim ljudima, a da njenu politiku bolje prezentujemo u tim opštinama. Očekujemo da u Vojvodini pojačamo rad stranke novim ljudima i novim idejama.” Reklo bi se da ono što važi za Vojvodinu, ne važi za DSS. Čini se da u DSS-u nije bilo ozbiljne rasprave o razlozima izbornog poraza. Iz razgovora sa ljudima iz partijskog vrha i od poverenja Koštunice, može se zaključiti da je DSS računao da “narodnjaci” (DSS + Nova Srbija) mogu da dobiju između 9,5 i 11 odsto glasova. Poprilično realistična procena i zbog toga drugo predviđanje da radikali mogu da dođu i do 40 odsto, izgleda savršeno neobjašnjivo. To, međutim, otvara pitanje zašto raspisujete izbore za koje znate da ih gubite. Ako je u pitanju loša procena, vrh stranke mora da ima neke posledice, baš kao oni vojvođanski odbori. Ili je možda vrh stranke svesno rešio da se skloni sa vlasti znajući šta čeka Srbiju u odnosu sa Briselom i Prištinom. Ako je ovo tačno, onda je normalno da se menja stranačka politika prema Evropskoj uniji, odnosno Kosovu i Metohiji. Nije poznato da su Glavni odbor ili predsedništvo DSS-a ozbiljno razgovarali o izbornom porazu. Čuli su se samo glasovi Nebojše Bakarca i Milana Parivodića. Prvi je u nekoliko novinskih intervjua za izborni poraz optužio Aleksandra Nikitovića, čoveka za koga je već proširena fama da bez njega dvostruki premijer ne donosi ni jednu jedinu odluku. Stranački organi nisu imali temu “Nikitović”, a “sa Bakarcem se razgovaralo”, kaže čovek od poverenja Koštunice. Parivodić nije bio ličan, on je u intervju “Blicu” – kada je postalo jasno da DSS neće biti u novoj vladi – predlagao promenu stranačke politike prema Briselu i Kosovu i Metohiji. Bivši ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom je javno savetovao stranku da postane moderna desnica. Izvesno je da Koštunica nema nameru da menja politiku u skladu sa preporukama Parivodića. Iz razgovora sa trojicom visokih funkcionera DSS-a jasno je i da partija neće da preduzima bilo kakve poteze prema Parivodiću. (Vojislav Koštunica je na putu pa NIN nije mogao da razgovara sa njim). Jednostavno, misli se da on nema snage da podeli stranku, mada se ne isključuje mogućnost da pokuša da ostvari svoje ideje o partiji moderne desnice. To će reći da DSS neće Parivodića gurati iz stranke, nego će čekati da on napravi prvi potez. U priči o Parivodiću i modernoj desnici, odnosno sopstvenom menjanju (a valjda se sve na ovom svetu menja), vrh DSS-a može da ima beskrajno strpljenja iz najmanje tri razloga. Prvi je što vrh DSS-a zna da se odluke donose u uskom krugu (Koštunica – Nikitović, odnosno Koštunica – Nikitović – Dejan Mihajlov, odnosno Koštunica – Nikitović – Mihajlov – Dragan Jočić – Slobodan Samardžić – Aleksandar Popović) i da niko na sednici Glavnog odbora posle izbornog poraza nije beknuo “a” o odgovornosti za neuspeh. Drugi je što je i amebama jasno da nema DSS-a bez Vojislava Koštunice. Treći je, što se mora sačekati da se vidi ishod eksperimenta “Tomislav Nikolić” koji će svakako imati podršku desničarske Evrope kao što je imao i Koštunica. Od trojice visokih funkcionera DSS-a, dvojica su sigurni da se ništa neće menjati u njihovoj politici. Koštunica je promenio mišljenje o grupi “Rezidens”, protiv čijeg je beogradskog koncerta DSS svojevremeno protestovao, ali u ovom trenutku neće promeniti ključne tačke svoje politike. Da bi opstao u političkom životu, DSS će morati – kako je rekao Mladenović – da promeni ljude i način prezentacije politike. Ovo drugo je problematično. Nijedan marketing ne može da proda proizvod koji nema prođu jer većina misli da nije dobar. I ono prvo – promena ljudi – nije izvesno. Ko je novi u vrhu DSS-a? Ko je pomeren iz kruga “posvećenih”? A jedino novo lice u DSS-u je Siniša Kovačević. Ovaj dramski pisac je postao član pošto je DSS dopao u opoziciju. Hrabro i pošteno. Svoju odluku je objasnio: “Ja odavno pripadam toj vrsti posvećene desnice kojoj pripada i DSS. A to je ona vrsta političke optike koja podrazumeva fantastični dobri i odmereni odnos između demokratskog i nacionalnog... Kada kažem posvećena desnica, podrazumevam i tu povećanu odgovornost elite za sudbinu jedne države, jedne nacije.” Kovačević jeste jedino novo lice u DSS-u posle njegovog odlaska u opoziciju za koje javnost zna, ali je svoj potez objasnio rečima koje vrh DSS-a ponavlja od svog osnivanja a za čije vladavine se raspala Savezna Republika Jugoslavija, otišla Crna Gora a Priština proglasila nezavisnost.