Smrt čoveka čije vreme tek dolazi

Smrt Pola NJumena (1925-2008), doduše očekivana, nije u ovdašnjim medijima obeležena na njemu dostojan način. Vaqda je razlog tome što smrt nema radno vreme, za nju ne postoje državni praznici, vikendi, slobodni dani... Pa je tako, je li, imala pošle nedeqe kratku posetu našoj zemqi. Pisci nekrologa su imali šansu da najzad zarade svoje plate. Ceh je platio Pol NJumen. Mada je njegov odlazak tužan, mojoj malenkosti se ukazala perverzna mogućnost da, posle duže pauze, nekome napišem poslednji pozdrav. Takva je, prosto, priroda ovog posla. Ne prilazim tom zadatku sa naročitim oduševqenjem. Jer, Pol NJumen je bio holivudska ikona. Nema tog ikonostasa u svetu koji bi se mogao meriti sa zvezdama tamošnjeg glumišta na trotoaru Holivudskog bulevara. No – ukoliko je uopšte zaradio svoju zvezdicu – NJumen je bio, što bi rekli psiholozi, dvostruka (glumačka) ličnost. Nastupao je u skupim filmovima tzv. A produkcije i filmskim adaptacijama tada popularnih drama Tenesija Vilijamsa. Sedam puta je bio nominovan za Oskar. Dobio ga je samo jednom. Ako ne računamo onaj posebni. S druge strane, pak, dodatnu slavu je stekao, uglavnom u paru sa Robertom Redfordom, tumačeći loše momke u ostvarenjima tzv. B produkcije (Bač Kasidi i Sendens Kid, Žaoka...) Bili su to, formalno gledano, odurni vesterni ili krimići. Ali je NJumenov šarm – imao je inače plave oči – od svake te priče znao da napravi angažovani film: Žaoka je, recimo, još u svoje vreme pokazala kako se može opqačkati bogataš koji najavquje buduću globalizaciju. Otuda su ti filmovi bili takođe rado gledani. Možda je jedino Bač Kasidi i Sandans Kid imao, ponegde u svetu, negativnu percepciju. Znano je kako su dvojica desperadosa završila svoje živote u Boliviji. Otuda verujem da su bolivijski seqaci, zadojeni legendama i skaskama o znamenitim pqačkašima, cinkarili vojsci Če Gevaru. Oni su, jadni, mislili kako su se Kid i Bač vratili. Najzad, bez obzira na svoju slavu, Pol NJumen je okrenuo leđa uobičajenom načinu holivudskog života. Svoj poslednji film snimio je 2002. godine i povukao se, tvrdeći da više nije za filmski posao. Živeo je na nekom ranču do koga nije bilo pristojnog puta. Znano je da je voleo automobile. Imao je svoj sopstveni bolid sa kojim je učestvovao na mnogim trkama. Čak je i nekoliko puta pobedio. Osnovao je i nekakav filmski festival. Bio je dodatno slavan po svojim prelivima za salate i špagete, koji su se vremenom pretvorili u profitabilnu industriju od koje NJumen nije imao nikakve (materijalne) koristi jer se prihoda unapred odrekao u dobrotvorne svrhe. Osim toga, proveo je čitav život u braku sa samo jednom ženom, danas udovicom Yoan Vudvord. A to nije nimalo holivudski. Pol NJumen je umro. Protiv godina (86) i neizlečive bolesti njegova borba je bila uzaludna. Ali, vreme Pola NJumena tek dolazi!