Dukljanin DŽajić

U vreme kada je uhapšen Dragan DŽajić, legenda srpskog fudbala (ispostavilo se, kasnije, da u srpskom fudbalu ima više legendi nego fudbalera, i to iz samo jednog kluba, zvanog državni projekat, a kao primer za ovo neka posluži izvesni Žigić, koga su navijači na Internetu pisali Ziga), široke narodne mase zahtevale su da im se Legenda vrati: “Vratite nam našeg DŽaju!” – poručivala je masa državi, a danas, kad je DŽajić u Crnoj Gori i kada je nedavno za jedan dan dobio i crnogorsko državljanstvo, ta ista masa poručuje bratskoj susednoj državi – “Ne vraćajte nam DŽaju!” Te poruke šalju na srpskom jeziku i veruju da će ih oni koji znaju samo crnogorski, razumeti. Crnogorci imaju zakon, donet brzinom zvuka (nećemo preterivati i pominjati svetlost, doći će brzo na red i ta rujnozorska metafora), kojim se zabranjuje isporučivanje crnogorskih državljana drugim zemljama. Crna Gora jest malena, ali nije naivna. Na televiziji je ministar crnogorske policije Jusuf izjavio da Crna Gora neće deliti državljanstva veš korpama, da ne kažemo baš svakoj fukari, ali DŽajić je ime i kao Crnogorac može proneti dukljansku slavu širom sveta. Šta će biti ako država Srbija zatraži da se DŽajić isporuči Beogradu. Neće biti ništa. Crnogorci su poznati kao nacija koja se držala zakona još u plemensko doba, iz koga je naglo uskočila u naciju, preskočivši narod. Sada, kad su postali i više od nacije, zakoni će im biti svetinja. Ali, svaku dilemu razjasnio je DŽajićev advokat koji je stenovito izjavio da će se njegov klijent odazvati svakom sudskom pozivu iz Srbije. Zašto je onda Klijent pobegao i uzeo strano državljanstvo, brzinom zvuka? Ovi novi novinari, što prave nove novine na novi način, kad god žele da saznaju istinu, oni razgovaraju sa advokatima. Da li je vaš klijenat kriv, da li je opravdano optužen ili osuđen, pitaju, a advokati uvek kažu da sud nije u pravu. Te izjave služe kao naslovi! Advokati su danas novinama najvažniji izvor istine. To ti je kao kad vežeš kozu da ti čuva kupus. Tako mi boga, što bi rekli Crnogorci. Kao što je poznato, Dragan DŽajić bio je pod istragom. Istraga je došla do opravdane sumnje da je Legenda uzimala proviziju od prodaje fudbalera i da je reč o milionima evra. Proveo je u istražnom zatvoru više od četiri meseca, o onda je pušten da se brani “sa slobode”. I on je odlučio da je najbolja odbrana “sa slobode” ako kidneš iz zemlje i od Crnogoraca dobiješ njihovo državljanstvo. Moralno, Legenda je pala na ispitu, nije se poneo stenovito, kao Đordano Bruno, recimo, koji je bio tvrđi i od stene i od svetog Petra. Srpski gledano, DŽajić je postupio kao svaki Srbin (dok još nije postao Crnogorac), iskoristio je šansu i sad neka naše državno tužilaštvo razmišlja zašto ga je pre vremena pustilo i zašto nije razmišljalo o mogućnosti da DŽajić zbriše. Ako se u istrazi nije došlo do svih podataka, tužilac je mogao na samom suđenju da saopšti nove dokaze, dopuni optužnicu i onda se ovo ne bi desilo. Zar se čoveku, koji je osumnjičen za krađu više miliona evra, moglo verovati? Zašto nije sprečeno njegovo slobodarsko putovanje u slobodarsku Crnu Goru? Valjda se puštenima da se brane “sa slobode” određuje da svako udaljavanje iz Beograda mora da se prijavi i odobri? Ko bi normalan tada pustio DŽajića da ide u Budvu, Podgoricu, Korziku, Siciliju, kao turista? Naročito na Siciliju. Nešto je ovde trulo, sve nekako zaudara na visoke dogovore, a narod će uživati što će DŽajić izbeći suđenje. Verovatno će ga izbeći, da budemo malo oprezniji. Veliki je skandal bio i onaj predlog iz vrha uprave “Crvene zvezde” da DŽajić preuzme funkciju predsednika kluba. Kakvo je to samo ruganje državi bilo? Čisto pljuvanje u lice. Novinari, ovi sportski, što pišu po tabloidima, lišeni osnovnog poznavanja prava, crveni od sreće crvenim su slovima na belom papiru ispisivali velike naslove o DŽajićevom povratku na čelo državnog projekta – evropska “Crvena zvezda”. Za njih je to bila svršena stvar. Za DŽajića nije. Rekao je da mora da razmisli. I dok je on razmišljao, javno je tužilaštvo moralo ove drske ljude da upozori kako to ne ide, čovek je pred podizanjem optužnice, kako da vodi klub u vreme suđenja, koje bi, po našem pravilu, potrajalo. Znamo mi da suđenje mora biti pravedno i da je bolje i dvesta krivaca na slobodi nego jedan nevin u zatvoru (ovo je latinska izreka, nije naša, naše zvuče obrnuto), ali samo kažemo, naučeni iskustvom, da bi suđenje DŽajiću dugo trajalo a putovanje u fudbalsku Evropi traži smirenog i neopterećenog vozača. Samo nevin čovek, potpuno čiste savesti može, čiste svesti, da vodi bilo koji državni projekat. Da li je u ceo ovaj slučaj umešana i politika? Nemamo odgovora, jer nemamo dokaza, ali ostaje večna sumnja u to, jer su naši političari zabadali nos u fudbal koliko im je nosekanja bila duga. I u Jugoslaviji i danas u Srbiji. Na delu je bila i totalitarna propaganda. Političari i novinari, uz pomoć svirepih sudija, pravili su prvake države. Odavno je svetu našem naivnom usađeno u svest da je DŽajić naš najbolji fudbaler svih vremena. Ugledna Politika imala je, pre mnogo godina, anketu u kojoj su čitaoci glasali i u anketi je pobedio DŽajić. Ostavio je iza sebe Bobeka, Mitića, Čajkovskog, Vukasa, Milutinovića, Skoblara, Aćimovića, Jusufija... Svi su znali da je anketa rađena zbog DŽajića, unapred predviđenog pobednika. Qudi koji su ga gledali na terenu, pamte mnogo više njegovih slabih igara, nego velikih momenata. Umeo je DŽaja da devedeset minuta odstoji pored aut-linije, da ne potrči ni pola metra. Umeo je da muči loptu, i publiku. Svejedno, masa ga je obožavala, jer su mediji o njemu pisali kao o polubogu. Nismo zaboravili, DŽajić će, kao predsednik kluba, doživeti da “Crvena zvezda” osvoji evropski Kup šampiona (tada se nije igrala Liga šampiona), a kup je kup. Bio je to najveći uspeh jednog jugoslovenskog kluba, a nije bio uspeh srpskog kluba, kako se priča. I danas se o ovom klubu govori kao jedinom čistom srpskom klubu, što je besmislica, ali da je reč o klubu, državnom miljeniku Srbije, ima dosta dokaza. To je taj komunistički sindrom da država stoji iza nekog kluba,, toga ima i danas i mislimo da je uvek favorizovani DŽajić bio politički poslušnik i štićenik. Sekretar kluba Cvetković bio je i ministar sporta. Eto dokaza o državnom projektu. Postoji opravdana sumnja da je DŽajiću i ovih dana neko pomogao, i tako će to biti dok je Srba i dok je vijeka. Čekamo optužnicu i početak suđenja, kako bismo DŽaju opet videli na našim prostorima, srbijanskim.