I zvuk je lek

Posle Prvog svetska rata u Americi se ustalio običaj da profesionalni i muzičari amateri odlaze u bolnice i sviraju ranjenima. Primećeno je da muzika blagotvorno deluje na ljude pritisnute teškim traumama. Lekari i medicinske sestre su se tako godinama pripomagali lečeći ratne veterane. Kad je to postalo “novi” tretman pojavila se potreba za sistematskom obukom stručnog kadra. I – na Državnom univerzitetu Mičigen 1944. ustanovljen je prvi zvanični program za školovanje profesionalnih muzikoterapeuta. Danas je Udruženje muzikoterapeuta Amerike, nastalo 1998. godine, najbrojnije udruženje ovakvih stručnjaka na svetu i čini ga više od pet hiljada profesionalaca. U gotovo svakoj američkoj državi bar jedan univerzitet izdaje licencu muzikoterapeutima. Muzikoterapija je mlada holistička disciplina koja se upotrebljava u svim granama medicine. Najbolje rezultate daje u psihijatriji. Primenjuje se u terapiji bola, onkologiji, sportskoj medicini, ginekologiji, pri tretiranju pacijenata sa Daunovim sindromom ili cerebralnom paralizom. I kod sasvim zdravih poboljšava i fizički i psihički razvoj. U muzikoterapiji se zvuk koristi i za uspostavljanje dijagnoze, i za lečenje kao i za preventivu. To može ali i ne mora biti muzika. Takođe, nije svako slušanje muzike u dokolici, u kafiću, prevozu, ili bolnici – muzikoterapija. U sistematskoj primeni se pouzdano zna koju muziku muzikoterapeut pušta određenim grupama pacijenata. Efekti terapije se prate, a rezultati objavljuju u stručnim časopisima. Tretman je slušanje određenog muzičkog materijala, a određeni psihološki efekat je evidentan. Ili: moguće je da ako pacijenti ne mogu da govore koriste instrumente ili glas za komunikaciju. Nema muzike koja je “lek” za sve vrste oboljenja. Holistička disciplina, muzikoterapija se pacijentu namenjuje određeno, samo njemu. Izbor muzike zavisi od tehnike. Uglavnom se koriste testirani muzički izvodi bez reči, ozbiljne, filmske, etno i savremene muzike. Na brojnim sajtovima u prodaji su CD-i sa muzikom koja “doprinosi boljem raspoloženju i deluje terapeutski, poput meditacije ili masaže” (njnjnj.healing.about.com). U vestima na sajtu opštine Inđija (njnjnj.indjija.net) od 21. januara 2007. godine, navodi se kako pacijenti te opštine konačno mogu da se opuste u čekaonici, jer je za muzikoterapiju zadužen DJ sistem administrator “koji je dobio posao nakon odsluženja civilnog vojnog roka u toj ustanovi”. Čak se neki pacijenti bune nezadovoljni izborom italijanskih kancona, pa predlažu i kakvo kolce. U Srbiji se muzikoterapija kao naučna disciplina veže za ime Ranke Radulović, psihijatara i psihoterapeuta, koja je nedavno stvorila novu muzikoterapijsku tehniku za najteže oblike depresije. Ona je zaslužna što u Srbiji ima nekoliko odškolovanih stručnjaka. “Psihijatrijska škola ne priznaje fetus kao misleći, a muzikoterapeuti smatraju da postoji telesna memorija, dakle da ostaje trag, ‘sećanje’ na određenom nivou”, priča dr Radulović za NIN. “Jedna od teorija uči da je zvuk postojao pre materije i da svako od nas, ljudi, životinja i biljaka, nosi deo tog prvobitnog nasleđa. Postoji i verovanje da mi ostvarujemo komunikaciju koja nije svesna. Recimo, ukoliko u drugom stanju majka slučajno pretrpi traumu, u mozgu deteta ostaje zapis o tome. Zbog toga je naročito važno što pre ustanoviti poremećaj i pravilno ga tretirati.” Dr Ranka Radulović tvrdi da je NATO bombardovanje važan uzrok nasilnog ponašanja današnjih osnovaca i srednjoškolaca, i da je rešenje u preventivnim tehnikama koje će mladi upražnjavati od najranijih dana. Unija evropskih psihoterapeuta 2003. godine muzikoterapiju je proglasila nezavisnom profesijom. Najprestižnija sastajališta muzikoterapeuta su u Danskoj i Finskoj. Alberg i Vaskila su mesta na kojima se održavaju kongresi, konferencije i muzikoterapijske radionice. U Srbiji od 2001. godine postoji Udruženje muzikoterapeuta. Sastavljen je i četvorogodišnji program za edukaciju budućih muzikoterapeuta. Prva generacija studenata upisana je februara 2001. Po zakonu, školu mogu da upišu i doktori, i muzičari, i psiholozi, i defektolozi, ali pod uslovom da umeju da sviraju i polože prijemni ispit. Fakultet muzikoterapije traje četiri godine. U inostranstvu su to skupe studije. U Srbiji, ko želi da bude muzikoterapeut, zasad ipak mora da ima diplomu i nekog drugog fakulteta. Ipak, da bi muzikoterapija ušli u bolnice, potrebno je regulisati zakon o zdravstvenoj zaštiti. U Hrvatskoj, na primer, ne postoji škola za muzikoterapiju, ali su zakonski propisi odavno usvojeni. Udruženje muzikoterapeuta Srbije je 2004. primljeno pod okrilje Evropskog udruženja muzikoterapeuta i naši studenti postali su punopravni članovi muzikoterapijske konfederacije. Mogu da se zaposle bilo gde u Evropskoj uniji sa našom diplomom. U ostalim nekadašnjim jugoslovenskim republikama ne postoji škola slična ovoj. “Muzikoterapija se primenjuje kod autistične dece, dece sa oštećenjem vida i sluha, pa i kod telesnih invalida”, kaže Nenad Glumbić, profesor Defektološkog fakulteta u Beogradu. “Hendikepirani, pored biološkog, susreću se i sa ograničenjima socijalne sredine. Stalni su konflikti, pa je muzikoterapija u stvari sredstvo komunikacije te dece sa drugima. Kao preventivu, muzikoterapiju savetujem naročito u slučajevima intelektualne zaostalosti, jer ovakva deca, statistički gledano, tri do četiri puta češće imaju psihička oboljenja od ostalih, normalnih.” U zapadnoevropskim zemljama postoje muzikoterapijski kabineti u obdaništima i predškolskim ustanovama, jer muzikoterapija evidentno pospešuje psihomotorni razvoj i najzdravije dece.