Bratislav-Braca Petković

Rođen 26. septembra 1948. godine u Beogradu, gde je pohađao Petu beogradsku, a maturirao u Dvanaestoj beogradskoj gimnaziji. Diplomirao pozorišnu režiju na Fakultetu dramskih umetnosti predstavom Razbojnici Fridriha Šilera izvedenom u Beogradskom dramskom pozorištu, gde je kasnije postavio komad Sporting lajf (po sopstvenom tekstu) kojim je otvorena Mala scena i koji je igran više od 120 puta. Šezdesetih godina počeo je da sakuplja stare automobile, da bi 1994. godine osnovao prvi Muzej automobila na prostoru bivše Jugoslavije. Danas se, u ovom jedinstvenom Muzeju, nalazi postavka od pedesetak automobila. Najstariji je marot gardon iz 1897. godine, a tu su i dva automobila koji su pripadali Josipu Brozu Titu. Na istom mestu gde je Muzej, u ulici Majke Jevrosime, Braca Petković je napravio i kamernu scenu koja je kasnije prerasla u pozorište Moderna garaža. Tu je najpre igrana predstava Gran pri, po Petkovićevom tekstu, a danas se tu igraju i druge dve predstave ovog autora – Legija časti (sa Svetlanom Bojković u ulozi Milunke Savić) i Cvetovi zla (sa Tihomirom Stanićem i Đuzom Stojiljkovićem). Bratislav-Braca Petković je danas direktor Muzeja i pozorišta Moderna garaža, ali i vlasnik poslastičarnice Petković, jedne od najstarijih poslastičarnica u Beogradu, koju je nasledio od svoje porodice. Sa suprugom Jelenkom Braca Petković ima dvojicu sinova – Bogdana (31), producenta, koji nosi ime po dedi, Bracinom ocu, i Dušana (25) koji završava studije kamere na FDU. RADOST I TUGA Šta je vaša najveća nada? - Da ću život završiti kao častan čovek. Šta je za vas najveća nesreća? - Bolest i gubitak bližnjih. Kad vam je neprijatno? - Kada ne mogu da održim obećanje. Koju pesmu volite da pevate? - King of the roud, Rodžera Milera. Šta vas izluđuje? - Laž. Na koje svoje dostignuće ste najviše ponosni? - Privatno, na svoje sinove za koje verujem da sam ih podigao u dobre ljude. Profesionalno, na svoj Muzej i na svoje pozorište Moderna garaža. PRIJATELJI I NEPRIJATELJI Kome ćete večno biti zahvalni? - Svom ocu Bogdanu koji je bio izuzetno častan i pošten čovek. Celog života želim u tom pogledu da ga dostignem, a ne znam da li ću to uspeti. Šta vaši prijatelji hvale kod vas? - Ne znam, nadam se da je to moj rad. Celog života mi nedostaje po nekoliko sati dnevno. Mada, nikada nisam radio samo za sebe, već da usrećim i druge. Koga ne biste želeli da sretnete u sauni ni u kom slučaju? - Ne idem u saunu niti sam ikada išao. Šta kažu vaši neprijatelji o vama? - Mislim da nemam neprijatelje. Verujem da samo neko neobavešten može da mi bude neprijatelj. Koji prirodni dar biste hteli da imate? - Da umem da pevam, a ne umem. Za šta ili kome morate svakako još da se izvinite? - Svima onima kojima sam obećao da ću stići na vreme, a zakasnio sam. PRIVID I STVARNOST Koje vaše dobre osobine se ne uvažavaju kako treba? - Moja maksimalna tolerancija. Ako biste mogli da promenite jednu svoju osobinu, šta bi to bilo? - Da ne zakašnjavam. Šta je vaša najdragocenija imovina? - Moja porodica. Šta je bila vaša najdramatičnija pogrešna odluka? - Moj flert sa politikom. Koje su vaše skrivene slabosti? - Neka to ostanu i dalje. Kako biste slepom čoveku opisali svoj izgled? - Imao sam u porodici rođaka koji je oslepeo kao klinac i on je uvek rukom prelazio preko mog lica. Tako je znao kako izgledam. RAZUM I ŽELJE Šta biste najpre uradili kad biste dobili vlast u Srbiji na jedan dan? - Jedan dan je malo i ne bih pristao na to. Ko će da vlada Srbijom kroz deset godina? - Bojim se, mediokriteti. S kojom istorijskom ličnošću se najradije identifikujete? - Najbliže su mi srpske vojvode Stepa Stepanović, Živojin Mišić, Petar Bojović... Zatim Jovan Cvijić, Josif Pančić. Ko su za vas najumniji duhovi našeg doba? - Dostojevski i Čehov. Koji politički projekat bi doneo sreću svetu? - Nema projekta za kolektivnu sreću. Sreća je individualna, samo pojedinac može da bude srećan. Za kog slikara biste dali najviše para? - Slika kupuje mene, a ne ja nju. Samo sam jednom poželeo da kupim jednu sliku, bilo je to Jajce Jovana Bijelića, pred kojom mi je zastao dah. Gospođa koja je prodavala sliku tražila je pet miliona dinara, koliko je koštao jedna dobar auto u to vreme. Nisam imao toliki novac, a sliku je kupio Bijelićev đak, slikar Nikola Graovac. ŽIVOT I VEČNOST Kao dete hteli ste da budete... - Direktor Muzeja automobila. Koji san hoćete svakako još da ostvarite? - Da moj beogradski Muzej automobila postane svetski. Kako biste voleli da umrete? - U snu. Gde želite da budete sahranjeni? - U porodičnoj grobnici na Novom groblju. Ko da održi govor nad vašim grobom? - Moj praunuk. Kojoj rečenici se nadate u tom govoru? - Umro je u snu kao pravednik.