Put u nekapitalizam

redstavlja luku spasa za posrnulu kapitalističku tržišnu privredu. Međutim, ni državni kapitalizam ne može rešiti problem koji danas potresa Volstrit. Radi se o tome da niko, pa ni država, ne može obezbediti beskonačan rast finansijskog kapitala, niti beskonačno ukamaćivanje štednih uloga. Država može propisati vrlo rigorozne uslove koji će sprečiti banke da ulažu novac u rizične poslove i na taj način naterati banke da ne mogu pozajmljivati novac bilo kome ko im ne pruži trostruku garanciju. Može zabraniti trgovinu CDS (credit default swaps) aranžmanima, ili zabraniti bankama da zaračunavaju veće kamatne stope od propisanih. Međutim, time neće sprečiti da se dio naplaćenih kamata kontinuirano akumulira u dodatni zajmovni kapital i time kontinuirano narušava prethodno postignuta ravnoteža između štednje i investicija koja je neophodna za opstanak tržišne privrede. Da bi se očuvala ta ravnoteža i tržišna privreda, a istovremeno izbegla obaveza države da hrani finansijski kapital svojim zaduživanjem na tržištu kapitala, neophodno je da se u ulozi investitora u rizične poslove pojavi državna štamparija novca (u ovom slučaju američki FED) bez posredovanja državnog budžeta. Izgleda mi da se to upravo dešava u Americi, što bi predstavljalo još jedan praktičan korak u pravcu nekapitalizma u kojem finansijski kapital gubi kontrolu nad tržišnom privredom. Ja ne vidim drugi mogući scenario koji bi mogao zauzdati finansijski kapital da ne razruši svet, niti rešiti krizu koja se ovih dana nadvila nad Volstritom.  Mirko Katić Toronto, Kanada