Prednost u prvoj rundi

Jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova biće tema koju će razmatrati Međunarodni sud pravde – tako je odlučeno na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, na kojoj je većina prisutnih podržala zahtev Srbije da o statusu njene južne pokrajine svoju reč kaže i sud. Ovoj odluci prethodila je intenzivna diplomatska bitka i Beograd je pred zasedanje već imao razloga za optimizam, uprkos oštrim rečima koje su stizale od evroatlantskih prijatelja. Samo šest država glasalo je protiv predloga, dok ga je 77 podržalo. Najglasniji protivnici otvaranja kosovskog pitanja na glasanju su ipak ostali suzdržani (74 prisutnih bilo je suzdržano) izuzev SAD koje su glasale protiv. U toj odluci Vašington nije ostao usamljen, mada se našao u neobičnom društvu, protiv srpske inicijative svoj glas su podigli – Albanija, Maršalska Ostrva, Mikronezija, Nauru, Paulu i Liberija, koja je prvo rešila da ne glasa, ali se naknadno javila da je protiv. Za evropske države ovo pitanje izgleda da je ipak bilo malo složenije. Francuska je, kao predsedavajuća EU, pozvala članice da budu suzdržane i većina je tu preporuku prihvatila, uključujući i Portugal koji je dan ranije priznao nezavisno Kosovo. Ravnotežu ovoj neobičnoj odluci daje Island, koji je priznao Kosovo, ali je podržao inicijativu Srbije i to ne baš diskretno. “Island je podržao inicijativu Srbije, za razliku od većine drugih zemalja koje su priznale nezavisnost, jer veruje u fundamentalnu važnost međunarodnog prava i u punom uverenju da su principi i pravila međunarodnog prava od suštinske važnosti za regulisanje odnosa među državama”, rekao je predstavnik ove zemlje u Generalnoj skupštini. Predstavnici evropskih zemalja koje su priznale nezavisno Kosovo nakon glasanja skoro da su se takmičili u tome ko više uvažava međunarodno pravo i najvišu pravosudnu instituciju UN, ali istovremeno su i izražavali sumnju ne samo u svrsishodnost traženja mišljenja Suda, nego i njegovu sposobnost da razreši problem. “Nemačka ne veruje da će ova rezolucija pomoći u rešavanju ovog pitanja. Štaviše, sumnjamo da će mišljenje Međunarodnog suda pravde na bilo koji način doprineti rešavanju ovog problema. Ipak, mi ne želimo da se protivimo zahtevu grupe u Generalnoj skupštini koja ovo podržava, i zato je Nemačka bila uzdržana”, izjavio je predstavnik Nemačke u Generalnoj skupštini UN. U procepu između želje da se ovo za evropske demokratije osetljivo pitanje ne nađe na sudu i nemogućnosti da taj stav adekvatno opravdaju, između ostalog i zato što ni jednom do sada nisu uskratile podršku inicijativi jedne zemlje da se obrati Međunarodnom sudu pravde, većina evropskih zvaničnika opredelila se da se ne izjašnjava. Ili bar ne na Generalnoj skupštini. Te uzdržane diplomate su posle glasanja, izražavajući izvesno žaljenje što je nacrt rezolucije usvojen, zahtevali da Međunarodni sud pravde omogući kosovskim vlastima da iznesu svoje argumente pred Sudom, a neki su čak izražavali nadu da će odluka potvrditi neophodnost stvaranja nove države. “Britanija je podržala konsenzus da se zahtev Srbije uvrsti u dnevni red zasedanja Generalne skupštine UN, što odslikava njenu praksu da podržava uključivanje tema koje zaslužuju raspravu”, objasnio je britanski ambasador u UN Yon Sojers u pismu koje je uputio predsedavajućem Generalne skupštine, tražeći da se pitanje koje Beograd postavlja “preciznije formuliše”, odnosno da se uvaži “širi kontekst priznavanja Kosova.” Opasnost za Beograd nije ležala samo u broju glasova nego upravo u ovakvim predlozima, amandmanima kojima bi pitanje bilo preformulisano i možda sasvim izgubilo prvobitnu formu, ali se ispostavilo da nema previše entuzijazma da se o tome diskutuje i srpski predlog prihvaćen je u formi u kojoj je jedino i mogao imati značaj za Srbiju. Evropsko jedinstvo narušile su Španija, Rumunija, Grčka, Kipar i Slovačka koje su podržale predlog rezolucije, a koje su to jedinstvo već narušile time što nisu priznale nezavisnost Kosova. Možda najveće iznenađenje na glasanju izazvala je Crna Gora, koja je uprkos vatrenim izjavama vlasti u Podgorici da će u interesu svojih građana morati da prizna kosovsku državu u nastajanju, podržala srpsku inicijativu i time spasila crnogorski obraz, bar do sledeće prilike. Ponašanje Hrvatske, koja je priznala jednostranu nezavisnost, i Makedonije, na koju se vrši snažan pritisak da učini isto, bilo je očekivano – uzdržanost. Postupak jedne druge bivše jugoslovenske republike, Bosne i Hercegovine, bio je, međutim zbunjujući – predstavnik Sarajeva nije ni prisustvovao glasanju. Srbija ima razloga da bude zadovoljna, bez obzira na opaske da bi proces mogao dugo da traje, da bi presuda mogla da bude izbalansirana tako da niti potvrđuje niti negira da je međunarodno pravo pogaženo i da mišljenje Suda nije obavezujuće. Diplomatska bitka je dobijena samim tim što je Srbija ostvarila svoj cilj uspevši da ovo pitanje iz političke prebaci u pravnu arenu, jer na tom polju činjenice idu u njenu korist. Iz perspektive Prištine ova srpska pobedA izgleda daleko veća. Vlasti u Prištini već danima su pripremale domaću javnost na mogućnost da inicijativa Srbije dobije podršku međunarodno priznatih država. Najaktivniji u tome bio je prištinski ministar spoljnih poslova Skender Hiseni, koji je svoje sunarodnike ohrabrivao rečima da to nema toliku težinu, sada mora da odgovara na optužbe da nije uspeo da zaustavi šefa srpske diplomatije Vuka Jeremića i blokira ofanzivu Srbije, čime je pokazao da kosovska diplomatija očigledno nije dorasla izazovima koji se pred nju postavljaju. Ogorčenost kosovskih Albanaca nije uspeo da ublaži međunarodni administrator Piter Fejt, uprkos utešnim rečima da je “nezavisnost Kosova nepovratni proces, o kome više nema pregovora i to pitanje je zatvoreno”. Priština i Beograd se u jednom slažu – u očekivanju da bi sudski proces mogao da uspori proces priznavanja i blokira pristup Kosova međunarodnim institucijama, pre svega finansijskim, što Srbiji u ovom trenutku može biti dovoljna satisfakcija, jer potvrđuje stav da bez kompromisnog rešenja ne može biti napretka za Kosovo, niti stabilnosti u regionu. Usvajanjem srpske inicijative na Generalnoj skupštini pitanje o legalnosti kosovske nezavisnosti već u roku od nekoliko dana biće prosleđeno Međunarodnom sudu pravde. “Naš pravni tim je dobro pripremljen, mislimo da ćemo odneti prevagu, da će naši pravni argumenti odneti prevagu”, rekao je Jeremić nakon glasanja. Srpski ministar je, međutim, upozorio da, iako ovo predstavlja veliku pobedu, pred Srbijom ostaje ogroman posao. “Nećemo se odmarati, nema mnogo vremena za slavlje, već koliko iduće nedelje počeće konsultacije pravnog tima Srbije, nastavljamo svoju borbu”, rekao je on. Put do cilja koji je Srbija sebi postavila – povratak za pregovarački sto, dug je i veoma neizvestan čak i u slučaju da odgovor Međunarodnog suda pravde u potpunosti ide na ruku Beogradu. Ali glasanje u Generalnoj skupštini je svakako pokazalo da jednostrani put koji su izabrali kosovski Albanci i njihovi zapadni mentori nije prihvaćen sa onoliko entuzijazma koliko se u Prištini očekivalo prošlog februara.