Lauferi i u Tadićevom kabinetu

Posle niza međusobnih uvreda, kleveta i razotkrivanja ljubavnica i ljubavnika, raskol u Srpskoj radikalnoj stranci ovih dana proizveo je i kudikamo značajniji nusprodukt, makar sa stanovišta javnog interesa. Tomislav Nikolić je, naime, javno razotkrio, ili „razotkrio”, identitet Šešeljevog „Laufera”. Podsetimo, reč je o misterioznom izvoru vođe srpskih radikala iz neke od srpskih tajnih službi, na osnovu čijih dojava je Vojislav Šešelj sastavio dve knjige – „Laufer mi javlja” i „Laufer me nije zaboravio” – mešavine tačnih, polutačnih i netačnih informacija o podzemnim kretanjima na srpskoj političkoj, poslovnoj i kriminalnoj sceni. O identitetu „Laufera” nagađalo se dugo; pored ostalih, sumnja je padala na Milorada Ulemeka Legiju, Milorada Bracanovića, Dušana Spasojevića. Tomislav Nikolić, pak, ukazao je na poslanika SRS-a Jadranka Vukovića kao Šešeljevu krticu u državnoj bezbednosti. Razgovor sa Vukovićem zato i počinjemo pitanjem da li su tačne Nikolićeve tvrdnje. - Znate kako, pošto sam radio u stranci, znači u stalnom radnom odnosu, imao sam određene stranačke obaveze. Dr Vojislav Šešelj dnevno je dobijao desetine pisama, koverata raznog sadržaja, i meni je poverio da te informacije pročitam, da vidim o čemu se radi i ako nešto zaslužuje pažnju, da mu prenesem informaciju. Ne kažem da neko tu nije rekao – to sam dobio iz tih struktura o kojima Nikolić govori, ali je ortodoksna laž da sam ja direktno iz BIA, ili pre toga iz SDB-a, donosio Vojislavu Šešelju bilo kakve informacije. Nije isključeno da je tu bilo ljudi koji su radili u Službi, koji su nekad radili u Službi. Ali ponavljam, da sam imao neku direktnu vezu sa ljudima iz vrha Službe, o tome nema govora. Možda na nekom nižem nivou? - Niko od njih se nije meni predstavio da radi u Službi, ali sam ocenio da te informacije koje su baš osetljive, mogu da dođu samo iz Službe. Dakle, ja sam možda jedan od tih hiljadu laufera, koji je bio u prilici da posredno dostavlja Vojislavu Šešelju određene informacije. To vam govorim zato što sam u njegovim knjigama video mnogo drugih podataka koji meni nisu dolazili u ruke. Znači, dolazili su nekim drugim kanalima. Ako vas interesuje da li sam te podatke dobijao iz Službe, ja sugerišem vama kao novinaru da to proverite kod ljudi koji su rukovodili Službom. Znači, od Andre Savića preko Miše Milićevića do Radeta Bulatovića. Ti ljudi koji su rukovodili Službom, sigurno bi trebalo da znaju, jer kakva bi to služba bila kada ne bi znala da podaci otiču prema Srpskoj radikalnoj stranci i dr Vojislavu Šešelju. Istovremeno, treba proveriti preko čelnika SDB-a koje je DOS postavio na te funkcije, pošto Nikolić spominje period od pet godina – Gorana Petrovića i Zorana Mijatovića, da li je u njihovom periodu bilo indicija da neki Jadranko Vuković ima neke kontakte sa Službom i dostavlja te informacije Tomislavu Nikoliću ili Vojislavu Šešelju koji je u Hagu. Da li ste imali kontakte sa Legijom, sa Bracanovićem, pošto se oni često navode kao izvor? - Niko od ovih ljudi iz Službe koje sam vam sada pominjao, koji su rukovodili Službom, nikoga ne poznajem osim Radeta Bulatovića, koga sam službeno upoznao kao član Odbora za bezbednost. Legiju, Bracanovića, nikada u životu uživo nisam video niti pozdravio. Znači, nikoga od tih ljudi za koje ste me pitali. Da li ste vi radili u službama koje Tomislav Nikolić spominje? - Ne, nikada nisam radio, niti u državnoj niti u ovoj novoj BIA. Nikada nisam radio u tim službama. Posle Šešeljevog odlaska u Hag, koverte od vas počinje da dobija Tomislav Nikolić? - Tomislav Nikolić počeo je da dobija te koverte koje sam ja pregledao, baš kao i Vojislav Šešelj do odlaska u Hag. Sve je to išlo dok nisam u jednoj koverti video da se piše o Tomislavu Nikoliću i o još nekim našim ljudima čija imena ovom prilikom ne bih pominjao, gde njih povezuju sa pojedinim tajkunima. Tu su neki ljudi iz „Partizana”, tu je Miroslav Mišković, tu je Beko. To su ta tri čoveka sa kojima... Mišković, Beko i Zečević? - Da. To su njegovi prijatelji. Naravno, u početku ja nisam mogao da verujem. Mislio sam da to neko namerno podmeće. Jesu li to bile neke anonimne prijave, ili ljudi sa imenom i prezimenom? - Znate kako, ljudi koji donesu koverat, predstave se. Naravno, nije se on iza informacije potpisivao. Naprotiv, čak bi mi rekao: ja sam taj i taj ali vas molim, nemojte moje ime pominjati, opasno je. Kad su počele da stižu te „prijave” o Tomislavu Nikoliću? - Vojislav Šešelj je otišao u februaru 2003. godine u Hag..., pa, recimo, 2005. godine. A onda, pre godinu dana, na sednici Odbora za bezbednost, gde se u dva dana raspravljalo o godišnjem radu MUP-a i BIA, rekao sam da mislim da je Miroslav Mišković tajkun. Sutradan imamo izveštaj o radu BIA i mi krećemo u Plavi salon, gde se održava sednica Odbora. Pre nego što smo ušli u salon, Vučić bukvalno trči za nama, svraća nas u jedan ćošak pošto je bilo puno novinara, šapuće i kaže: sačekajte malo, moram da vam saopštim jednu neprijatnu vest. Mi se gledamo, šta je sad neprijatno. On kaže: Tomislav Nikolić me je poslao i naredio vam je da na Odboru ne pominjete tajkune. I obraća se meni: ti si, Jadranko, juče pominjao Miškovića, Petar Jojić mislim da je pominjao Beka, a vi ne znate ko od njih nas finansira. Naravno, pošto smo mi disciplinovani, poštujemo hijerarhiju, poštujemo autoritete naše u stranci, mi smo tako i postupili, ali je gorčina ostala u nama. Znači, to je bilo pre godinu dana. Tada sam se uverio u mnogo toga što sam kroz ove koverte dobio... A da li ste se onda konsultovali sa Šešeljem oko toga? Da li ste nekom u stranci skrenuli pažnju na to? - Vi znate, ovi haški telefoni se prisluškuju, ne možete slobodno da pričate. Ja sam samo rekao jednom prilikom: predsedniče, ja sam prekinuo iz nekih razloga da Tomislavu dajem zato što se i on provlači u tim papirima. Ja sam otvoreno rekao. Šta je rekao Šešelj? - Kaže: dobro, vidi, proceni. Nije on tada sigurno mislio da će Tomislav Nikolić da uradi ovo što će uraditi. On je nas, znate, faktički uspavao. On je stalno govorio kako će ići u političku penziju. On je znao da mi imamo kontakte sa Vojislavom, on je znao u koga Vojislav ima poverenja, on zna ko Vojislava po cenu života nikada neće izdati i ja sam jedan među njima. I on se sada obrušio na mene kako bi me kompromitovao. Po njegovim intervjuima ja vidim da on bukvalno navlači mafiju meni na leđa, jer ja sam njega prozvao da je sa tajkunima u vezi, a vreme će pokazati ko je bio i kako je bio. Kada budete videli dvorac iz Bajčetine, gde mu je očevina, kad budete videli trospratnicu i na nekoliko hektara zemlje voćnjake, bazen za kupanje, ribnjake... Čak mu je i vlast iz Kragujevca asfaltirala put skroz do kuće. Ne verujem da ste to tek sad saznali... - Nećete verovati, pošto je samo određeni broj ljudi išao kod njega, čak ni Nataša Jovanović, koja je iz Kragujevca, nije znala šta je tu niklo unazad dve-tri godine. Na kraju, ko je laufer? - Rekao sam vam na početku da laufera ima hiljadu. Znači, možda nisam precizan, da li manje ili više, ali Šešeljevi lauferi su među novinarima i u skupštinskim klupama i u Vladi Srbije i kod Borisa Tadića na Andrićevom vencu. Svugde Šešelj ima svog laufera, pa vi iz toga možete zaključiti otkud njemu informacije koje je objavljivao i koje i danas dobija u onoj ćeliji.