Arhiva

Dan D

Bogdan Tirnanić | 20. septembar 2023 | 01:00
U sredu (8.10) Generalna skupština UN odlučiće o verifikaciji (ranije prihvaćenog) predloga (zahteva, šta li?!) Srbije o tome da se jurisdikcija navodne kosovske nezavisnosti poveri Međunarodnom sudu pravde u Hagu (ili već nekoj sličnoj instituciji), koji treba da odluči da li je samoproklamovana nezavisnost južne srpske pokrajine zasnovana na međunarodnom pravu ili je, prosto, čin nasilja bez presedana. Rezultat glasanja nije u znanju ovog novinara. Zato što je tekst koji čitate pisan u utorak, negde oko podne. Otuda se unapred izvinjavam što će se neke činjenice, zarad protoka vremena, pokazati kao apokrifne. To se, u svakom slučaju, ne odnosi na atmosferu među nekim članicama UN. One su se našle u panici. Tako da ne bi bilo veliko iznenađenje da su one, u pauzi, požurile da priznaju nezavisnost Kosova, plašeći se da je ovo poslednji trenutak za demonstriranje njihove nezavisnosti. Da li se među njima nalazi i Crna Gora? Ne znam. Devedeset odsto stanovništva te nama susedne države je protiv priznavanja. Vlada misli ponešto drugačije: što reče premijer Milo, Crna Gora će priznati Kosovo kada se steknu uslovi, sa podrškom parlamenta ili bez nje. Šta će im onda skupština? Beograd je reagovao burno: ukoliko odbacimo ono guslarsko tumačenje o nožu u leđima, zapretio je prekidom diplomatskih odnosa i stavljanjem u promet liste Crnogoraca kojima će biti zabranjen ulazak u Srbiju. I šta će se time postići? Verovatno ništa. Jer, ukoliko do takve situacije ipak dođe, nema sumnje kako će Crna Gora uvesti kontramere. Ona čak, da pretpostavimo najgore, može zabraniti ulazak na svoju teritoriju svim građanima Srbije, čime će naneti ozbiljan udarac sopstvenom turizmu. Ma, nema veze, ostaju im Rusi. Ali, treba Mila i drugove opomenuti da entuzijazam Rusa za kupovanje ili gradnju nekretnina duž crnogorske obale polako jenjava. Do ovog leta nisu ni pitali za cenu: koliko tražiš, toliko daju. Ali, da se vratimo osnovnoj temi. Svojevremeno je predlog Srbije prihvaćen za raspravu ubedljivom većinom od (oko) 150 zemalja članica. To je slavodobitno prihvaćeno kod naše delegacije, predsednika Tadića i njegovog omiljenog učenika iz I beogradske gimnazije Jeremića (koji se, kako čujem, posebno isticao u hemiji), te su ovakvu odluku prihvatili kao veliki uspeh srpske puzeće diplomatije. Ali, vreme se i u ovom slučaju može ispostaviti kao presudan faktor. Naime, u najboljoj tradiciji teorije zavere, zemlje koje su već priznale Kosovo koristile su novonastalu pauzu da bi vršile pritisak na neopredeljene, tako da je ona većina od 150 zemalja spala na 120. I to je sasvim dovoljno, kažu naše diplomate. Samo što je njihov neodmereni optimizam spao na nešto niže grane, na kojima razni alibiji dobijaju svoje uloge. Tako je, recimo, tek onako uzgred, uz kaficu za šankom, predsednik Tadić izbacio adut o mogućnosti teritorijalne podele Kosova, što je kršenje Ustava, koji takvu opciju zabranjuje, ali će, ukoliko do pomenute podele zaista dođe, biti zadovoljene predsednikove namere da prizna nezavisnost Kosova, ali da se to ne primeti. No, dobro – recimo da se usvoji srpski predlog o sudskoj arbitraži. I šta onda? Tada dolazi do novog gubitka vremena. Biće potrebno bar nekoliko meseci da se uvažene sudije okupe. Verovatno će se složiti o proglašenju nenadležnosti za ovaj slučaj. Ili će presuditi da je nezavisnost Kosova u skladu sa međunarodnim pravom. Otkud? Otud što većina sudija tog Međunarodnog suda dolazi iz zemalja koje su takvo stanje već verifikovale svojim priznavanjem režima u Prištini. Neće se sudije, tek međunarodnog prava radi, suprotstaviti vladama svojih zemalja. Međutim, pretpostavimo kako imaju dovoljno hrabrosti da se stave na srpsku stranu. To će ovde biti prihvaćeno kao trijumf, jer se takvom odlukom otvaraju vrata za nove pregovore između Beograda i Prištine. S oproštenjem, to je presipanje iz šupljeg u prazno. Delegacija sa južne pruge ponašaće se tobože konstruktivno, ali će ipak odbijati svaki predlog Beograda. I tako – idu dani. Sa Albancima pregovora nema. Wihov jedini projekat je nezavisnost Kosova. Oni od toga odustati neće.