Dow Jones Index

Dow Jones Index je tema u koju se najmanje razumem otkako dvadeset godina vodim ovu kolumnu. Ne moja muka, već muka Sjedinjenih Američkih Država, ekonomski najrazvijenije zemlje sveta, naterala me je da se njome pozabavim. Nadam se da neću krahirati ni ja, ni neoliberalizam, ni banke, ni osiguravajuća društva koja su pogođena padom akcija, koji je u trećoj dekadi septembra meseca neumoljivo zabeležio dramatično negativni indeks iz naslova ove kolumne. Američki Predstavnički dom je (posle Senata) prošlog petka u drugom pokušaju izglasao plan kojim se sa 700 milijardi dolara interveniše za spas posrnule finansijske industrije koja je bila pred bankrotom. Na tu vest berza preko Dow Jones indeksa još nije pokazala pozitivan trend. Šta je, najzad, taj Dow Jones Index? Reč je o izveštajima odabranih cena akcija na njujorškoj berzi. Izračunava ih svakodnevno Dow Jones & Company i objavljuje na naslovnoj strani najtiražnijih dnevnih listova. Kompaniju su osnovali 1882. godine novinari, stručnjaci za oblast finansija, Čarls Dau (1851–1902) i Edvard DŽons (1856–1920). Oni su 1887. godine prvi put objavili prosek cena akcija dvanaest kompanija u oblasti proizvodnje pamuka, šećera, uglja i dr. Spisak kompanija povećavan je sa svakom godinom i danas je došao do 65 reprezentativnih kompanija. Tokom godina menjao se i sistem izračunavanja indeksa. On više nije aritmetički prosek, već nešto komplikovaniji, ali u svakom slučaju odražava trend pada ili rasta deonica. Cena akcija nije izražena u dolarima, već u poenima. Indeks se izračunava za trideset industrijskih kompanija, dvadeset saobraćajnih kompanija i petnaest uslužnih delatnosti, što daje i kompozitni prosek. Koje kompanije će biti uzete u obzir za izračunavanje indeksa prepušteno je listu Wall Street Journal, najpoznatijem dnevniku u oblasti finansija, koji se oprezno i retko menja. Zajedno sa pomenutim indeksom u vodećim svetskim listovima objavljuju se još dva indeksa – FISE 100 i Nikkei 225 indeksi. Brojevi najverovatnije označavaju broj kompanija na osnovu kojih se izračunava prosek vrednosti akcija. Prvi je indeks za britansko područje, skraćenica od Financial Times Stock Exchange, po listu koji je nosilac akcije, a drugi za japansko područje, takođe skraćenica, ovog puta naziva japanskog lista Nihon Neizai Shimbun, koji vodi ovu akciju od 1950. godine. Ovih dana u NJujorku se prepričava sledeći aktuelni vic: Šta treba da zna iskusni američki ekonomist? - Da predvidi šta će se desiti u ekonomije, a ako ne pogodi - da objasni zašto se to nije smelo dogoditi.