Poljoprivreda – jesenji pregled: Polovičan berićet

Kukuruz: Ove godine najvažnijom ratarskom biljkom, kukuruzom, zasejane su i najveće površine, veće nego u proleće 2007. – skoro milion i tri stotine hiljada hektara. Rezultat, rod od oko 6 miliona tona, za pedeset odsto veća proizvodnja kukuruza nego lane. Prema procenama Privredne komore Srbije višak će biti oko milion i po tona. Zahvaljujući prošlogodišnjoj odluci Vlade Srbije o zabrani izvoza kukuruza, dobar deo prošlogodišnjeg, inače manjeg roda, ostao je u čardacima paora dočekavši novi rod. Procenjuje se da je prošlogodišnjeg kukuruza oko 700 hiljada tona. Seljaci zimus nisu hteli da daju kukuruz po 15 pa i 16 dinara za kilogram, nadali su se da će dobiti i više. Pogrešna procena. Kako se bližio početak leta koji je nagoveštavao dobar rod cena je počela da pada. Izveštaj Produktne berze u Novom Sadu pokazuje da su se po vrednosti prošlogodišnji i ovogodišnji rod kukuruza skoro izjednačili, i jedan i drugi vrede između 8 i 9 dinara za kilogram. Kako kaže Milivoj Šibul iz Kikinde: “Malo je zainteresovanih trgovaca za kupovinu kukuruza, a mi više nemamo, kao pre godinu, dve krmače i prasad, ne gajimo tovljenike, pa da ih sada hranimo jeftinijim kukuruzom i tako ostvarimo bar neku zaradu, prodajući utovljene svinje”. A tovljenici ovih dana imaju dobru cenu iz prostog razloga jer ih nema dovoljno na tržištu. U poljoprivrednom dobru “Sava Kovačević” u Vrbasu, kako kaže direktor Đoko Vujičić, po sadašnjoj ceni kukuruza, proizvođači gube na svakom kilogramu od 3 do 5 dinara. Paori, koji mogu, čuvaće ga u nadi da će zimus kukuruz više vredeti. Istovremeno, stručnjaci prateći zbivanja na svetskom tržištu tvrde da kukuruza ima više nego što su očekivali proizvođači u zemljama našeg okruženja, kao i u Evropi i u Americi i zato, ne očekuju da će cena biti mnogo veća kada se zabele krovovi vojvođanskih ambara. Soja i suncokret: Soje i suncokreta ima više nego prošle jeseni. Veći je rod suncokreta za skoro 50 procenata. Uljare će preraditi 440 hiljada tona semena suncokreta. Soje će biti za 80 hiljada tona manje nego suncokreta. U Poslovnoj zajednici proizvođača industrijskog bilja u Novom Sadu proizvođači i prerađivači su se dogovorili, bar tako tvrde u direkciji Zajednice, da će otkupna cena za suncokret i soju ove jeseni biti jedinstvena, 24 dinara za kilogram. Podsećamo, u vreme setve, tona suncokreta na svetskoj pijaci vredela je oko 500 evra, da bi, kako se bližila žetva te uljarice, njegova vrednost pala i na manje od 300 evra po toni. U Mađarskoj i Rumuniji uljare plaćaju suncokret po 250 evra po toni. Naši poljoprivrednici su očekivali 350 evra. Dobiće pedeset evra manje. Aleksandar Moldovan iz Perleza kod Zrenjanina, kako nam je rekao, očekivao je bar 350 evra, a sa cenom od 24 dinara po kilogramu, neće dobiti te pare. LJut je što mu još nisu isplatili suncokret, jer mu je novac neophodan za ulaganja u setvu. O ceni ulja čelnici uljara se ne izjašnjavaju, praviće kalkulacije kada se završi otkup suncokreta. Šećerna repa: Šećerna repa je za ratare priča sa tužnim krajem. Zbog niske cene u poslednje dve, tri godine, sa samo nešto više od 2 dinara za kilogram, ratari su se opredelili za kukuruz i uljarice a digli ruke od slatkog korena. Tako su proletos zasejali samo 48 hiljada hektara, što je skoro polovina od setvenih površina u prošloj godini. Šećerane, sada u kampanji plaćaju 34 do 36 evra za tonu. Sremcima se pružila prilika da slatki koren prodaju hrvatskim šećeranama po ceni koja je za nekoliko evra veća od one na domaćem tržištu. Prosečan prinos biće oko 45 tona repe po hektaru tako da nije beznačajna ponuda hrvatskih šećerana od nekoliko evra više po toni. Kako je u pitanju igra velikih brojeva, ratari će zaraditi neki dinar kada izvezu repu u Hrvatsku. Izvoz repe samo će pogoršati ionako nezavidan položaj domaćih šećerana. Manje zasejanih površina daće i manji rod, pa će neke od šećerana raditi smanjenim kapacitetom. Direktor fabrike šećera “TE-TO” u Senti LJubiša Radaković izražava bojazan da nam se može desiti, ako se i dalje budu smanjivale površine pod šećernom repom, a povećavao izvoz, da umesto zemlje izvoznice postanemo uvoznici šećera. Voće i grožđe: I dok su vodeći ratarski usevi dali veći rod nego prošle godine, voćari će u hladnjače smestiti manje jabuka, šljiva i krušaka. Proizvođačima voća nije odgovarala godina, suša je uzela danak, ali su zato vinogradari zadovoljniji nego pre godinu, dve dana. Ubraće 420 hiljada tona grožđa odličnog kvaliteta. Analize pokazuju da je u bobicama šećera i više od 20 procenata. Vinari ponosno tvrde da će se vino iz ovogodišnje berbe dugo pamtiti. Kada je tako onda je i grožđe na dobroj ceni, kilogram vinskih sorti kreće se od 20-40 dinara, ono najbolje, za proizvodnju vrhunskih crvenih i belih vina vinari plaćaju 45 i 50 dinara kilogram. Ponuda je, kažu vlasnici podruma dobra, mogu čak i da biraju. Posledice: Tako će, ova jesen, nekima poput vinogradara doneti solidnu zaradu, dok će, pre svega vojvođanske ratare pomalo naljutiti berićet. Ne mogu mu se radovati jer su im prerađivači za njihov trud manje platili nego što su očekivali. Zato je ovogodišnji prvi izvoz repe, najava, da će dogodine inostrani kupci doći po suncokret, soju , a možda i kukuruz. Ekonomskim interesima granice ne predstavljaju problem, a da bi naši proizvođači krenuli u nadmetanje sa farmerima iz zemalja našeg okruženja, potrebno je da im država mnogo više da od sadašnjih 10 hiljada dinara po hektaru. Kako rekoše banatski seljaci, mogu da proizvedu i više, ali pod uslovom da već u setvi znaju po kojoj će ceni prodati uljarice, kukuruz ili šećernu repu. Ovako ih mnogobrojne nepoznanice jednostavno sputavaju da se ne raduju berićetu.