Milijarder u papučama

Fejsbuk (Facebook) je, najednostavnije rečeno, veoma popularno područje Interneta u kome se ostvaruje elektronsko povezivanje najrazličitijih osoba. Ovo područje je u privatnom vlasništvu i njime upravlja korporacija Fejsbuk. Korisnici mogu slobodno pristupiti mreži koja se obično organizuje po firmama, školama, gradovima i regionima i potom, ulazi u interakciju sa drugim ljudima na udaljenijim lokacijama. Korisnici mogu sami uneti i upisati svoje prijatelje u Fejsbuk, mogu im slati poruke, unositi nove detalje o svojim životima i obaveštavati prijatelje o planiranim kretanjima i postupcima. Naziv ovog dela mreže potiče od brošura koje su ranije korišćene da bi se iz njih mogli pročitati podaci o studentima na raznim američkim koledžima i pripremnim školama, o novoupisanim studentima, profesorima i ostalom osoblju, što je bio najlakši način da se pridošlice brzo upoznaju sa starijim članovima nove sredine. Fejsbuk je osnovao Mark Cukerberg kao devetnaestogodišnji brucoš na Harvardu. U suštini, Fejsbuk je bio, u početku, ograničen na studente s Harvarda, ali se postepeno proširio i na druge koledže. Kako je vreme teklo, u njemu su se našli podaci o svim studentima na univerzitetima, u školama ranga naše gimnazije, i na kraju, svih onih koji su navršili 13 godina života. Danas je na ovom delu Interneta aktivno više od 100 miliona korisnika širom sveta. Kad se uporede Fejsbuk i Majspejs (Mdžspace) vidi se da Majspejs dozvoljava svojim korisnicima ukrašavanje biografija i ličnih aktivnosti korišćenjem HTML-a, dok Fejsbuk dozvoljava samo čisti tekst. Fotografije korisnika mogu se skidati za pravljenje albuma, a takozvani “status”, dozvoljava korisnicima da svoje prijatelje obaveste o sopstvenom kretanju i akcijama. Fejsbuk je najpopularnija društvena mreža – pretekla je Majspejs u aprilu 2008; u junu 2008. godine Fejsbuk je imao 132,1 milion posetilaca, što je za skoro 20 miliona više od Majspejsa. U proteklih nekoliko godina Fejsbuk je, u više navrata, blokiran u Siriji i Iranu, a u nekim područjima bio je zabranjen, jer je smanjivao radnu produktivnost. Intervju sa osnivačem Fejsbuka, i najmlađim svetskim milijarderom, Markom Cukerbergom, preuzeli smo iz nemačkog magazina „Fokus”. Gospodine Cukerberg, s bogatstvom od 1.5 milijardi dolara, po navodima “Forbsa” najmlađi ste svetski milijarder, a koji je novac napravio sam, bez ičije pomoći. Zašto ne uzmete sav taj novac i prepustite se lepom životu, umesto da dirinčite za Fejsbuk? - Zbog toga što mi je posao zabavan. Osim toga, osećam se odgovornim pred novim saradnicima, kao i prema našim korisnicima. Novac mi nije važan. U garaži nemate sportska kola? - Za to nikad ne bih dao novac. Nemam ni televizor. Živim u mom malom stanu u San Francisku. Još spavate na dušeku na podu? - Tako sam ranije spavao. Danas imam krevet – to je moj mali luksuz. Da li je i to što stalno nosite papuče za plažu i kroz firmu, takođe znak lične skromnosti? - Gumene kupatilske papuče su praktične za vreme leta. Kad dođe zima nosim patike. Kažu da ste stidljivi i povučeni. To nisu baš najbolje osobine za čoveka koji rukovodi firmom sa više od 600 zaposlenih. Koje su to skrivene liderske sposobnosti Marka Cukerberga? - Mislim da je moj kvalitet razumevanje naših tehnika i ciljeva. Ja se brinem da se svi moji ljudi na to koncentrišu. Naravno, meni pomažu kolege sa svojim sposobnostima. Šta vam pada najteže u ulozi šefa? - Predsedavanje sastancima. To me uvek košta živaca. Najradije bih se sve vreme bavio ličnim stvarima. Ipak, niste hteli prepustiti svoj položaj iskusnom menadžeru kao što su, svojevremeno, učinili osnivači Gugla? - Iz toga se mogu naučiti mnoge stvari. Zapošljavate samo ljude koji se odlikuju visokom inteligencijom. Koliki je ukupni IQ u Fejsbuku? - Tačno je da sam to rekao jednom prilikom. Zaista je najvažniji talenat, i zbog toga najradije zapošljavamo mlade i talentovane. Oni bolje razumeju šta je potrebno i šta hoće korisnici, mada imaju malo radnog iskustva. Međutim, darovitošću kompenzuju iskustvo. S ovom strategijom do sada smo vrlo zadovoljni. Vi i prijatelje birate po inteligenciji. Samo one koji su od vas bistriji puštate u svoj krug. Da li to pravilo važi i za 718 prijatelja u Fejsbuku? - To je dobro pitanje. Kako ste otkrili ljubav prema programiranju? - Prvi kompjuter dobio sam kao desetogodišnjak. Bio je to Quantex 486DX. Jedan prijatelj je imao isti takav pre mene. Programiranje sam počeo da shvatam uz pomoć nekoliko knjiga. Na primer, moju omiljenu igru “Rizik” iskoristio sam kao verziju za programiranje na mom računaru. U svakom slučaju pisali ste na latinskom, a Rimsko carstvo uzeli kao geografsko područje. Sve zvuči kao da ste bili štreber. - U to vreme voleo sam staru istoriju i bio zaljubljen u Julija Cezara. Prevođenje na latinski doživeo sam kao vežbu za moj latinski u školi. Šta je u tome uvrnuto? Iskreno rečeno nije bilo teško. Bilo je, možda 10 reči koje sam morao da prevedem. Prekinuli ste studije psihologije i informatike na Harvardu zbog Fejsbuka. Da li su vaši roditelji razočarani? - Ne, za njih je to bilo sasvim okej. U stvari, oni su mnogo ranije znali da ću to učiniti. To im je postalo jasno kad sam 2004. tražio od univerziteta tajmaut da bih mogao raditi na Fejsbuku. Harvard tako nešto dozvoljava studentima na nekoliko meseci. Fejsbuk se u to vreme strašno brzo razvijao i rastao, pa sam se odlučio da to leto provedem s prijateljima u Silicijumskoj dolini. Iznajmili smo kuću u Polo Altu u kojoj smo noćima radili na laptopima za velikim kuhinjskim stolom. Posle tog tajmauta, Fejsbuk je imao četvrt miliona korisnika, što je bilo previše da bih se time bavio i istovremeno bio na univerzitetu. Privrženost noćnom radu zadržali ste do danas. Kako to ne smeta vašim dužnostima u firmi? - Šta da vam kažem. Ja sam noćna ptica koja nema budilnik. Kada neko misli da treba da dođem na posao rano, mora mi poslati poruku koja će me probuditi jer je „blekberi” stalno sa mnom u krevetu. Od novembra ove godine svaki od vaših saradnika moći će prodati 20 odsto udela u Fejsbuku, tj. do 900 miliona dolara. Da li planirate dugo očekivani izlaz na berzu? - Mi smo daleko od izlaska na berzu. Vremena su u ovom momentu loša. Ali, svako može prodati svoj deo. Mi želimo pomoći našim saradnicima da dođu do više novca kako bi bolje živeli. Kako njima ide, loše? - Ne, ali mi uvek pokušavamo da bude bolje nego što jeste. Dakle, nisu tačne spekulacije američkih medija da je Fejsbuk ove godine imao negativan priliv keša, za oko 150 miliona dolara. - Qudi o nama mnogo špekulišu. Mi smo privatno preduzeće, a ja bih bio glup kad bih otkrio neke brojeve. Zbog kopiranja, optužili ste nemačkog Študi VZ, koji je najjači na tržištu. Proces još nije otvoren. Da nije to možda samo pokušaj da, uz pomoć pravnih smicalica, uklonite najvećeg konkurenta? - Nismo želeli da Študi VZ isteramo sa tržišta. Morali smo podići tužbu da bismo zaštitili intelektualni posed i da bismo za budućnost odredili naša prava kao autora ovog tipa mreže na Internetu. Ali, između vas je bilo pregovora tokom kojih ste želeli da kupite Študi VZ od njegovog vlasnika Holcbringa. - O tome sada ništa ne mogu reći. Ne brinite se da ćete zbog tužbe izgubiti potencijalne korisnike u Nemačkoj? - Ne. Mi smo za pola godine u Nemačkoj podigli broj korisnika na 1,26 miliona. Šta Fejsbuk čini posebnim u odnosu na konkurente? - Mi smo odavno prepoznali potrebu za zaštitom privatne sfere na mreži. Svako može, po volji, odrediti koje će informacije i kojoj ličnosti, dati o sebi. Koja vam se još velika greška provukla u životu? - Poslednja greška je nedavni put u Nemačku. Mislio sam da je Oktober-fest u oktobru, a ne u septembru. Šteta je da sam ga zbog toga propustio.