Nikola Kusovac

Rođen 25. februara 1935. u Beogradu, na Karaburmi. Godine Drugog svetskog rata i prve poratne proveo je na Cetinju, gde je maturirao školske 1953/54. godine. Tada se vratio u Beograd, odslužio vojni rok i potom januara 1961. diplomirao istoriju umetnosti kao student generacije Filozofsko-istorijskog fakulteta u Beogradu. Od februara 1962. do maja 1963. boravio je u Rimu i Johanesburgu. Odmah po povratku zaposlio se kao kustos, prvo tek osnovane Prodajne galerije i od novembra 1963. Narodnog muzeja u Beogradu, gde je dočekao penziju. Kao stručnjak za srpsko slikarstvo 18. i 19. veka stekao je zvanje muzejskog savetnika i bio dugogodišnji šef Odeljenja za istoriju umetnosti Narodnog muzeja. Pored stručnog i naučnog rada, u prvom redu vezanog za umetnost Srba posle Velike seobe 1690. godine, aktivno se bavio petnaestak godina likovnom kritikom kao saradnik dnevnog lista Ekspres politika. Objavio je niz dela koja se zbog osobenog pristupa i tumačenja određenih umetničkih pojava i ličnosti smatraju značajnim štivom kada je u pitanju istorija srpske umetnosti novijeg doba. Bibliografija njegovih radova broji oko 2000 jedinica, među kojima se ističu: korpus Klasicizam kod Srba, II-VII, 1966/67, zatim monografije o slikarima Jovanu Popoviću, 1971, Đuri Jakšiću, 1978, Katarini Ivanović, 1984, Nedeljku Gvozdenoviću, 1988, Đorđu Krstiću, 2001, Stevanu Todoroviću, 2002, zatim još Miodragu Vujačiću Mirskom, Milanu Marinkoviću Ciletu, Radoslavu Raši Trkulji, Aleksandru Lukoviću Lukijanu, Milovanu Vidaku, Ratku Šoću, Mileti Ćoroviću, Momi Kaporu, Slobodanu Sotirovu, Dušanu Gaveli itd. Autor je ili koautor više od osamsto izložbi priređenih u Beogradu, širom Srbije, Jugoslavije i mnogih u inostranstvu. Vodio je na stotine uspelih humanitarnih aukcija. Tokom ratova na prostorima avnojske Jugoslavije zapaženo je doprineo zaštiti srpskih kulturnih dobara na ratom zahvaćenim teritorijama. Dobitnik je mnogih nagrada, među kojima Vukove nagrade, Izvanrednog zlatnog beočuga za životno delo, Zlatne značke KPZ, nagrade Večernjih novosti za podvig godine, Plakete Univerziteta umetnosti, titule Srpskog viteza, kao i preko sto pedeset drugih priznanja, povelja, plaketa, diploma i zahvalnica. Oženjen je Gordanom Žunjić. Imaju dve kćeri – Bojanu i Olgu. Olga mu je podarila unuku Nikicu (10). RADOST I TUGA Šta je vaša najveća nada? - Da ćemo se, ipak, kao narod odupreti beznađu. Šta je za vas najveća nesreća? - Što ih je toliko mnogo i što su u nizu kojem se ne sluti kraj. Kad vam je neprijatno? - Kad pravim kompromise, a pravim ih često, prečesto. Koju pesmu volite da pevate? - Suviše sam tužan i brižan da bih pevao. Šta vas izluđuje? - Glupost i bezobrazluk, a posebno kada se neznalice brane arogancijom. Na koje svoje dostignuće ste najviše ponosni? - Možda ću jednog dana i uspeti da postignem nešto čim bih se ponosio. PRIJATELJI I NEPRIJATELJI Kome ćete večno biti zahvalni? - Zahvalan sam baba Stani, čestitoj i patrijarhalnoj Crnogorki, koja mi je usadila ljubav prema svom rodu, zahtevajući od mene da se ponašam kao čegović, kao svaki srpski soko. Šta vaši prijatelji hvale kod vas? - Dovoljno je što me podnose i što se trude da ne vide moje mane. Koga ne biste želeli da sretnete u sauni ni u kom slučaju? - Čelnice tzv. nevladinih organizacija. Šta kažu vaši neprijatelji o vama? - Sve što njima godi, mnogo je ružno, ali me to ne pogađa. Koji prirodni dar biste hteli da imate? - Ostao mi je samo žal što mnoge bogom dane darove, uglavnom sportske prirode, nisam uspeo da iskoristim.. Za šta ili kome morate svakako još da se izvinite? - Spisak je predugačak, bolje da ga ne načinjem. Ipak, ženi i deci, mogao sam i morao da budem bolji muž i otac.. PRIVID I STVARNOST Koje vaše dobre osobine se ne uvažavaju kako treba? - Želja da pomognem, da se nađem u nevolji, što činim kad god mogu. Ako biste mogli da promenite jednu svoju osobinu šta bi to bilo? - Nije osobina, nego mana. Nestrpljenje i otud sklonost prekim ili olakim sudovima. Šta je vaša najdragocenija imovina? - To što nemam imovine, što ne cenim materijalna dobra i što do njih ne držim. Šta je bila vaša najdramatičnija pogrešna odluka? - Grešio sam često, ali nikad dramatično. Koje su vaše skrivene slabosti? - Nisu skrivene, preterano sam sentimentalan što loši ljudi ponekad zloupotrebe. Kako biste slepom čoveku opisali svoj izgled? - Nisam kao g. Batić, na meni je sve prosečno i uobičajeno. RAZUM I ŽELJE Šta biste najpre uradili kad biste dobili vlast u Srbiji na jedan dan? - Ono što želim Srbiji nije rešivo za jedan dan. To je dugoročan projekat i tiče se prosvete i kulture, formiranja razorene rodoljubive svesti. Ko će da vlada Srbijom kroz deset godina? - Strahujem da to neće biti Srbi, već njihovi gospodari i zlotvori. S kojom istorijskom ličnošću se najradije identifikujete? - Sa onima koje izuzetno cenim, a ima ih, Bogu hvala, mnogo, skromnost mi ne dozvoljava da se identifikujem. Izuzetno poštujem prosvetiteljsko delovanje Dositeja i Sterije. Ko su za vas najumniji duhovi našeg doba? - Ima ih mnogo, počev od Dostojevskog, preko Solženjicina, do brižne Smilje Avramov. Koji politički projekat bi doneo sreću svetu? - Iskustvo upozorava da politički projekti po pravilu donose nesreću. Što veći projekat to veća nesreća. Za kog slikara biste dali najviše para? - Pare bih dao da mogu sebi da priuštim da se nađem, ma na kratko, pred delima onih umetnika koje izuzetno cenim. A, ima ih toliko mnogo. ŽIVOT I VEČNOST Kao dete hteli ste da budete... - Kao dete bio sam bolešljiv, spasio me cetinjski lekar, ruski emigrant, neprevaziđeni dobročinitelj dr Vladimir Gerasimovič. Eto vam odgovora. Koji san hoćete svakako još da ostvarite? - Snova više nemam, ali bih želeo da se još koje leto bavim podvodnim ribolovom. Kako biste voleli da umrete? - Poput većine u snu, ili manjine: među ribama i pod morem. Gde želite da budete sahranjeni? - Tamo gde ću počivati, pored plemenite majke Radmile, na Novom groblju, parcela 37, u blizini zapuštenog groba jednog od najvećih srpskih slikara Đorđa Krstića. Ko da održi govor nad vašim grobom? - Najstariji saradnik vašeg nedeljnika, Momo Kapor, on me već jednom zgodom ožalio, u Višegradu. Sa njim je i smrt lakša. Kojoj rečenici se nadate u tom govoru? - Već je Momo izgovorio, sad mogu mirno da spavam, nema ko da hrče. Međutim, onda se prevario.