Goran Sultanović

Rođen 23. avgusta 1947. godine u Zemunu, jer se te godine krečila Železnička bolnica u Beogradu. Trebalo mu je šest godina da završi 14. beogradsku gimnaziju, ali je Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju završio sa visokim prosekom 9,63. Na drugoj godini studija je postao pripravnik Narodnog pozorišta i igrao je u hot komadu reditelja Zlatana Dorića Sarajevski atentat. Posle dve godine se naljutio i otišao u Beogradsko dramsko pozorište gde je ostao do danas. Poslednjih devet godina nije ušao u njega. Kaže da ga niko ne zove i niko mu ne nudi da igra. Publika ga pamti kao junaka hit predstave Kaskader, Brace Petkovića, Pesme Oskara Daviča, on se rado seća vremena kada je u SKC igrao u komadu Neuspeli doček Nove 1954. godine, đakona Nenada Ilića. Ova predstava je govorila o rastanku Milovana Đilasa sa Josipom Brozom, što je u to vreme bila tabu tema. Godine 1999. kada je počelo bombardovanje, i kada je u Beogradu svake večeri sirena označavala početak opasnosti, osmislio je kabare Putuj Evropo da bi u ljudima u pozorištu Moderna garaža život učinio podnošljivim. Biće uskoro deset godina da ovaj kabare opstaje, da sa njim obilazi svet i da ga publika bez prestanka traži. Poslednjih nedelja stiče velike simpatije kao jedan od protagonista serije Siniše Kovačevića Gorki plodovi. Za ulogu Dače u njoj dobija izvanredne kritike. Kada je upoznao Ivanku Živković, bila je najlepša balerina, a on kaže da je i danas najlepša žena. U braku su 37 godina i smatra da je to najpametnije što je uradio u životu. Imaju kćeri Jelenu (31) i Jovanu (29). RADOST I TUGA Šta je vaša najveća nada? - Da umrem dan pre Ivanke, pa neka se ona bakće sa grobnim mestom i sahranom. Šta je za vas najveća nesreća? - Što živim u zemlji gde cela kafana peva bolje od pevaljke, a ona uzima pet hiljada evra za noć, u zemlji gde najveći mamlazi vode ovaj narod i bave se politikom, a pametni ljudi ćute. Kad vam je neprijatno? - Kada zabasam u društvo gde sede hetero i metroseksualci, koji predstavljaju džet-set Beograda i naše kulture, a ne delim njihove strasti i poimanje života. Koju pesmu volite da pevate? - Ako sam u Deronjama, sa mojim drugarima Ciganima, pevamo Biće skoro propast sveta, ako se tuširam pevam nešto drugo, a kod treće flaše vina nešto treće. Šta vas izluđuje? - Imam 61 godinu i celog života idem preko Slavije pešačkim prelazima. A gledam njega kako vuče kofer preko raskrsnice i dere se: Hajd vamo, ov`da je bliže! Mislim se kako sam ja magarac koji 60 godina ide u krug, a on je sa štajge provalio da je ov`da bliže. Na koje svoje dostignuće ste najviše ponosni? - Na brak. Da nije Ivanke ko zna kakva bih ja budala bio. PRIJATELJI I NEPRIJATELJI Kome ćete večno biti zahvalni? - Pokojnom Miši Sretenoviću koji mi je pomogao da dođem do tavana, jer sam živeo sa majkom u 24 kvadrata. Šta vaši prijatelji hvale kod vas? - U mom kraju na Vračaru, nismo se hvalili. Koga ne biste želeli da sretnete u sauni ni u kom slučaju? - Mali je prostor. Ta bi sauna morala da bude velika kao Arena da stanu toliki ljudi koje ne želim da vidim. Ako bih nekog izdvojio, bio bih nepravedan prema drugima. Šta kažu vaši neprijatelji o vama? - Mogu da kažu šta god hoće. Koji prirodni dar biste hteli da imate? - Da me Bog sretne kojim slučajem na ulici i kaže mi da ću živeti još pet godina, bio bih spreman da žrtvujem godinu dana, ali da umem da pevam. Kao Đuza Stojiljković, na primer. Za šta ili kome morate svakako još da se izvinite? - Majci koja je, hvala Bogu živa, i ocu koji je pokojni. I Ivanki koja me je istrpela svih ovih godina. PRIVID I STVARNOST Koje vaše dobre osobine se ne uvažavaju kako treba? - Iskrenost i prijateljstvo. Ako biste mogli da promenite jednu svoju osobinu, šta bi to bilo? - Kada bih bilo šta promenio, to bi bio neki drugi čovek, a ne ja. Šta je vaša najdragocenija imovina? - Brak. To je jedino što imam od imovine. Imam i auto, ali ga vozim na lizing. Šta je bila vaša najdramatičnija pogrešna odluka? - Što sam vezao svoju sudbinu za jedan vrlo neizvestan posao, a to je ovo čime se bavim. Koje su vaše skrivene slabosti? - Veliki sam emotivac. I danas sam u stanju da gledajući nešto na televiziji pustim suzu. Kako biste slepom čoveku opisali svoj izgled? - Ništa specijalno, proćelavo, sa mladežom koji jako volim. RAZUM I ŽELJE Šta biste najpre uradili kad biste dobili vlast u Srbiji na jedan dan? - Izvršio bih lustraciju, pa svi oni koji su se bavili politikom, kao vlast ili kao opozicija, narednih 20 godina ne bi smeli da učestvuju u političkom životu Srbije. Ko će da vlada Srbijom kroz deset godina? - Krkobabićevi unuci, pretpostavljam. S kojom istorijskom ličnošću se najradije identifikujete? - Sa Mikom Antićem i Branom Crnčevićem. Ko su za vas najumniji duhovi našeg doba? - Mi smo majstori da ogadimo sve velike ljude. Koji politički projekat bi doneo sreću svetu? - Da se svet otcepi od Sjedinjenih Američkih Država. Da SAD budu jedan svet, a sve drugo da bude drugi svet. Za kog slikara biste dali najviše para? - Mene je Bog kaznio, daltonista sam. Ali, dao bih za Tapija. Išli smo u školu i odrasli zajedno. ŽIVOT I VEČNOST Kao dete hteli ste da budete... - Hteo sam da budem Šekularac, Šuger Stanković... Hteo sam da budem kauboj, a danas bih bio isključivo Indijanac. Koji san hoćete svakako još da ostvarite? - Hoću da napravim jednu moravsku kuću na četiri vode od četrdesetak kvadrata, da ima trem od petnaestak kvadrata i da gleda na Dunav. Kako biste voleli da umrete? - Uopšte ne bih voleo. Gde želite da budete sahranjeni? - Gde bude bilo mesta. Valjda će se naći za mene ta dva metra bez geometra, jer, nemam drugi zavičaj osim Beograda. Ko da održi govor nad vašim grobom? - Kad bi mogli, Gorica Mojović ili Nebojša Bradić. Mnogo bi mi učinili. Kojoj rečenici se nadate u tom govoru? - Skinuli smo bedu s vrata.