STRANKE U VLADI SRBIJE: Sitničarnica kod srećnog Mirka

Kako bi tek Mirko Cvetković ocenio sastavljanje ove vlade Srbije, posle kog su njemu saopštili da će da bude prvi ministar, kada njen rad u prvih sto dana ocenjuje čistom peticom. Jer, to je bilo umeće; sastaviti sve ono što se danas naziva vladajućom većinom i što glasa za predloge Cvetkovićevog kabineta. Jer, da bi se došlo do broja od 127 poslanika morala se koalicija SPS – PUPS – JS prvo odvojiti od onih koje su njihovi birači smatrali prirodnim partnerima: od radikala i narodnjaka. I to tako što ih se prvo odrekao jagodinski „meverik” Dragan Marković Palma (posle će se ispostaviti da je svoju šizmu između ostalog naplatio i žirafom) zatim Partija ujedinjenih Krkobabića Srbije da bi na kraju na evropsku stranu preplivao i Ivica Dačić i SPS. Uporedo s tim, valjalo je što avionskim kartama za Tursku, što drugim argumentima ubediti Sulejmana Ugljanina da poruši već napravljeni dogovor sa Koštunicom i shvati da je Mlađan Dinkić zapravo njegov idealni partner na srpskoj političkoj sceni. A i naterati nove političke saveznike da jedan drugog ne gledaju popreko već da, kako to podučava inženjer Mrkonjić, jedni drugima padaju na grudi i udaraju se po leđima. Samo sastavljanje vlade Demokratske stranke sa strankama čije su skraćenice: G17, SPO, SDP, LSV, DHSS, SPS, PUPS, JS, SVM, DSVM, DZVM, BDSS i SLPS jeste veliki uspeh. Po kojim principima će vlada da funkcioniše moglo se videti i pre nego što je formirana. Naime, kada su videli da će vlada biti preglomazna; demokrate su odlučile da izbace ono što mogu. Najlakšim im se učinilo da uklone Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, koje je ionako pripalo njima. Ali, pobunila se koalicija tri mađarske stranke (koja ima četiri mandata) i DS je odustao od amandmana kojim se smanjuje broj ministarstava. To je bilo sedam dana pre formiranja vlade; nešto pre toga Ivica Dačić je saopštio Borisu Tadiću da SPO može da dobije ministarstvo ali pod uslovom da ministar ne bude Vuk Drašković. Sa praksom uslovljavanja nastavilo se i po početku rada vlade. Pa iako su penzije, zarad zahteva PUPS-a već povećavane, Đuro Perić poslanik te partije ovih dana preti da će ako ne bude povećanja od još 10 odsto posle Nove godine PUPS napustiti vladu. Kada je, pak, gas poskupljivao, neglasanjem za predlog vlade su pretili Čankovi poslanici bez kojih takođe nema skupštinske većine. Uz sve dosadne prohteve malih stranaka Demokratska stranka je suočena i sa ambicioznim Mlađanom Dinkićem i njegovom strankom koja zna kako se širi polje delovanja. Uprkos svemu tome sednice vlade četvrtkom ne protiču, kao prošle godine u sukobima i prepucavanjima, jer se ovlašćeni predstavnici stranaka sastaju dan ranije da izglade probleme, a onda poseban sastanak imaju i stranke koje su bile na listi “Za evropsku Srbiju”. Jedan od izabranih sa te liste će nam reći da je SPS najkorektniji, da DS sa njima nema mnogo problema, ali ima sa njihovim partnerima Palmom i pre svega Krkobabićima, koji ucenjuju čak i uređivanjem kabineta i izborom slika na zidovima. Što se tiče unutarkoalicionih odnosa, saznajemo, da DS-u smeta gramzivost G17, ali da u ovom trenutku nemaju alternativu. SPO je maksimalno marginalizovan, njihova vlast je svedena na Ministarstvo za dijasporu i Beogradski sajam. A ni Rasim LJajić nije baš zadovoljan, pogotovo jer je u ovoj raspodeli dobio Krkobabića iznad sebe u sektoru socijalne politike, ali i Željka Vasiljevića ispod sebe, kao državnog sekretara. Reč je o kadru Udruženja ratnih veterana Srbije koje je na izborima podržalo SPS, a zauzvrat je Vasiljević dobio mesto u LJajićevom ministarstvu, odakle širi ideje o uvozu Azijatkinja koje bi imale zadatak da poboljšaju natalitet u Srbiji. Nakon što su se prvi pobunili, Mađarska koalicija je sada sasvim korektan partner; oni uostalom nisu tražili ništa u Beogradu – njih je zanimala podela plena na severu Bačke i tu su pristojno namireni. Pogotovo ako se granice okruga pomere tako da se opštine Ada, Senta i Kanjiža prebace iz severnobanatskog u severnobački okrug. Sulejman Ugljanin takođe je zadovoljan onim što je dobio – ministarstvom (istina, bez portfelja) za sebe pošto je izgubio gradonačelničku fotelju u Novom Pazaru, preko kojeg će lakše da se bori za povratak na vlast u sanyačkim opštinama (sada mu je ostao samo Tutin). Naravno, kao što mali ucenjuju velikog, tako i Demokratska stranka ima mnogo načina za ucenjivanje malih partnera. Prvi i najvažniji je njihov strah od izbora. Rezultati lokalnih izbora, koji su prošlog vikenda održani u četiri opštine u Srbiji govore da je DS ubedljivo najjača stranka u Srbiji, ali i to da nijedan od malih partnera demokrata nije siguran da je iznad cenzusa. Čak naprotiv, većina njih je svesna da je cenzus za njih dostižan samo u dobro osmišljenoj koaliciji ili na listi DS-a. Ono što je adut DS-a u odnosu prema malima, jeste i potencijalno menjanje sadašnjih partnera u vladi. Naime, već dugo se spekuliše da bi Velimir Ilić, lider Nove Srbije, mogao da ostavi svog prijatelja Koštunicu i priključi se vladi Mirka Cvetkovića. Uostalom, Velja je u odličnim odnosima sa svojim naslednikom u graditeljskom ministarstvu Milutinom Mrkonjićem. Iako bi za novoformiranu stranku Tomislava Nikolića ulazak u vladu pre izbora bio ravan samoubistvu, čućete da se i SNS pominje u nekakvim rekonstrukcijama vlade. Međutim, mnogo ozbiljniji kandidat za novog člana vlade Srbije je Liberalno demokratska partija koja je već nekoliko puta pomagala vladi da napravi kvorum. Pri tom LDP-ovci su beogradskom koalicijom probili led kad je u pitanju koalicija sa SPS-om, tako da sada ne postoji neki veliki razlog zbog čega Cvetković svoj kabinet ne bi proširio Čedomirom Jovanovićem i njegovom saradnicima. Jedino što LDP ima manje poslanika od G17, pa bi ulaskom LDP-a mogao da se nadomesti jedino izlazak PUPS-a. A bez obzira na pretnje, šanse da Krkobabići napuste tek zauzete kabinete graniče se sa mogućnošću da nam Dinkić svima isplati po onih hiljadu evra za akcije javnih preduzeća, kao što je obećao u predizbornoj kampanji. Kad smo već kod međusobnih ucena, treba prvo utvrditi ko može da ucenjuje a ko galami samo radi političkih poena. I tu je, naravno najzanimljivija lista “Za evropsku Srbiju”. Kod nosioca liste Borisa Tadića nalaze se blanko ostavke poslanika Demokratske stranke, SDP-a Rasima LJajića, SPO-a, DSHV-a i svih poslanika Lige socijaldemokrata Vojvodine izuzev Nenada Čanka. Naime, kako Nenad Čanak nije hteo da dostavi ostavku Borisu Tadiću, on jedino svojim glasom može da, zlu ne trebalo, ucenjuje Cvetkovićevu vladu. Naravno, Mlađan Dinkić se postarao da četvrtina osvojenih mandata celokupne liste “Za evropsku Srbiju” pripadne G17 plus, kao i da ne mora da ostavke deponuje kod Tadića. Dakle, teoretski Mlađan Dinkić može da završi započeti niz i da sruši i ovu vladu. Ali, praktično Demokratskoj stranci više od uvođenja novih igrača u tim Mirka Cvetkovića odgovara raspisivanje novih izbora; sam DS nikada nije bio moćniji, ako bi pravili koalicije, mogle bi da sebi obezbede dosta povoljne aranžmane, ako bi išli sami osvojili bi, kažu istraživanja, onoliko koliko su u maju zajedno sa Dinkićem, Čankom, Rasimom i Vukom. A plus je još opozicija u rasulu: Toma Nikolić još pravi stranku, Šešelj je još u Hagu, a Koštunica i Ilić su još uvek u kosovskom ciklusu. Međutim, DS je obećao svom najkorektnijem partneru SPS-u tj. Ivici Dačiću da izbori neće biti skoro; jer bi izbori za mesec, dva ili šest, poslali SPS u političku istoriju. Uz taj, Demokratska stranka će imati problem kako da objasni zašto sada treći put u tri godine Srbi treba da iznova glasaju i sastavljaju parlament. I zato će DS verovatno izbore pominjati samo u cilju zastrašivanja svojih malih političkih saveznika. Iako će svetska finansijska kriza koja će se delimično preliti i u Srbiju, kao i prilično neizvesno dalje hodanje evropskim putem, svaki sledeći trenutak učiniti još težim za njih.