MMF i penzije: Na kome štedeti

Ukoliko uspeh pregovora s Međunarodnim monetarnim fondom bude zaista zavisio od penzija, kako je najavio premijer Srbije Mirko Cvetković, srpski pregovarači moraće još dugo predstavnike ove “svetske pozajmne kase” da gledaju s druge strane stola. Jovan Krkobabić, vicepremijer i predsednik Partije ujedinjenih penzionera Srbije, nema nameru da popusti pred pritiscima MMF-a, jer 1,6 miliona penzionera u Srbiji trpi posledice poslušnosti Slobodana Lalovića, ministra rada koji je 2005. pravio zakon o penzijama upravo po šnitu MMF-a, a zbog kog danas oko 500.000 najstarijih u Srbiji prima mesečno oko 11.000 dinara! Krkobabića mnogo ne potresa, kako i sam potvrđuje, to što MMF stalno produžava boravak u Srbiji. Delegacija u prestonici boravi od 28. oktobra i kući je trebalo da se vrati prošlog vikenda. A pitanje je da li će Beograd napustiti i ove subote ili nedelje. Ovog puta stvari i ne klize baš kao po loju. Iako bi, prema najavama iz vlade, cela ova priča epilog trebalo da dobije do petka, lider PUPS-a nema nameru da odustane od onog što su mu obećali koalicioni partneri: da će se u budžetu naći toliko para da penzije već u 2009. u prosečnoj zaradi učestvuju sa 70 procenata. Sada su na nivou od oko 55 odsto, što je ispod zakonom propisanog minimuma od 60 odsto zbog čega se moralo ići na vanredno usklađivanje, što je Krkobabić uz saglasnost vlade učinio. I to tako što je doneta uredba o vanrednom usklađivanju penzija i pre januara 2009. one su korigovane za 10 odsto. MMF traži da se uredba poništi a povećanje bude jednokratno. Odnosno, da penzioneri ček uvećan za 10 odsto primaju samo do kraja godine. “Isplatom obećanog povećanja prekinut je socijalni genocid nad penzionerima, a da li će to tako ostati ili će to neko srušiti, ne zavisi od mene. Ja to sigurno rušiti neću”, rekao je Krkobabić. On je tokom pregovora s predstavnicima MMF-a potvrdio i da vladina uredba ne predviđa jednokratnost, jer u ovom dokumentu “lepo piše da povećana osnovica služi za dalje usklađivanje penzija – i tačka. Oko toga je sve jasno i nema prostora za bilo kakva tumačenja”, kategoričan je potpredsednik. Krkobabić, dakle, danas ne traži ništa više od onog što su mu pre samo 100 dana obećali koalicioni partneri. A to je da ga ta socijalno-ekonomska vlada čije je formiranje velikim delom zavisilo upravo od toga kom će se jatu Krkobabić prikloniti – Koštunici ili Tadiću – podrži pred MMF-om. Ali sad većina ministara – ekonomije, finansija, nauke, zatim guverner, pa i sam premijer, očekuju da Krkobabić stane na loptu. I shvati da ukoliko se povećanje penzija ne odloži “dok ne prođe svetska ekonomska kriza”, Srbija neće moći da računa na investicije za Koridor 10, a da će svi oni koji plate primaju iz republičke kase toliko morati da stegnu kaiš da će im ponestati daha! Kao prvu pomoć MMF predlaže vladi da budžet za narednu godinu projektuje bez vanredne povišice penzija za 10 odsto što bi rashode uvećalo za više od 50 milijardi dinara. Računice MMF-a pokazuju da bi svota sa 351 milijardi, koliko će za penzije biti izdvojeno u 2008, porasla na 411 milijardi. Krkobabić tvrdi da je to loša računica. Druga mogućnost za smanjenje javnih rashoda je zamrzavanje zarada u javnom sektoru i to na svim nivoima od 1. januara 2009, što će MMF, kako je rečeno, zahtevati ukoliko se penzije ne vrate na nivo pre vanrednog povećanja. U vladi navode da uštede budžeta postignute na taj način, međutim, ne bi bile dovoljne. Kao najbolje rešenje MMF predlaže da penzije i zarade iz budžeta u narednoj godini rastu u skladu sa troškovima života, što ne bi ugrozilo makroekonomsku stabilnost, planirano smanjenje budžetskog deficita i ciljanu inflaciju od 8 odsto. Ukoliko se unutar vladajuće koalicije postigne politički dogovor i vlada prihvati predlog MMF-a, to ne bi, tvrde međunarodni pregovarači, trebalo da utiče na isplatu uvećanih penzija u 2008, pošto su sredstva obezbeđena nedavnim rebalansom budžeta. Da bi se obezbedili planirani budžetski deficit od 1,5 odsto u 2009. i očekivana jednocifrena inflacija od 8 odsto, uz realni privredni rast manji od 4 odsto, osim zarada u javnom sektoru moraće da se smanje ili ukinu subvencije u poljoprivredi i turizmu, a biće ugroženi i transferi Vojvodini. Premijer Cvetković se u susretima sa MMF-om jedino složio da svetska kriza i restriktivan budžet za narednu godinu nalažu smanjenje javne potrošnje. Krkobabić podršku nije dobio ni od potpredsednika vlade i ministra nauke Božidara Đelića, koji kategorički tvrdi “da Srbija nema mnogo izbora”, navodeći da je teško ne složiti se s matematikom “ili plate i penzije”, (odnosno potrošnja) “ili investicije za budućnost i gradnju Koridora 10”. Đelić prenebregava činjenicu da je sve to znao i pre formiranja nove vlade. Ali i ono još važnije, da su penzioneri za radnog veka zaradili prinadležnosti, a da ih je država potrošila. Đelić ipak veruje da je Krkobabić “razuman”. Sa stavovima MMF-a složio se i prvi čovek NBS-a. Napetu situaciju pokušava da opusti i državni sekretar u Ministarstvu finansija Slobodan Ilić, potvrdivši da je optimista u pogledu skorog okončanja razgovora. Međutim, ni on do poslednjeg časa ne može biti siguran na koji će to način budžet za 2009. biti restriktivniji. “Uprkos tome što se, dakle, ni posle desetak dana ne postiže načelan dogovor, tonovi pregovarača ni u jednom času nisu bili povišeni, niti je zbog neslaganja sastančenje prekidano”, potvrđuje za NIN izvor blizak kabinetu potpredsednika Krkobabića. I Đuro Perić, poslanik PUPS-a u Narodnoj skupštini, tvrdi da nema govora da će se pod pritiskom MMF odustati, jer bi u suprotnom ispalo da je Krkobabić taj koji je izneverio više od 1,6 miliona najstarijih u Srbiji. “A to ne dolazi u obzir!” Otvoreno kaže da iako nisu razmišljali da napuštaju vladu da će PUPS lako i to učiniti, ako shvati da ne može da realizuje predizborna obećanja. “Ukoliko bi sada pod pritiskom MMF-a popustili i ukinuli uredbu o vanrednom povećanju penzija za 10 odsto, šta bi tek mogli da očekujemo kada je u pitanju povećanje učešća penzija u zaradama od 65 i 70 odsto, što je sada već pomereno na 2010. godinu”, kaže Perić. On dodaje da je sada rano govoriti i kada će penzije tokom 2009. godine dostići učešće u zaradama od 65 odsto, ali da se neki model u vladi mora naći. Ekonomisti su podeljeni oko pitanja – penzije ili plate. Po jednima, mnogo bi se više postiglo zamrzavanjem plata, jer bi bez obzira na veće poreze i doprinose smanjenjem javne potrošnje u budžetu ostalo više novca. Svi su jednoglasni da u budžetu još ima prostora za štednju. Treba utvrditi i šta se krije pod stavkom subvencije u budžetu, ali voditi računa da – i ako se kojim slučajem popusti pod pritiskom MMF-a – vlada svakako treba mnogo ozbiljnije da se pozabavi penzionerima sa najmanjim primanjima. MMF je, kako se čulo na sastanku, neprijatno iznenađen činjenicom o poreskoj nedisciplini u Srbiji i izbegavanju uplata doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje. Posebno ih je zaprepastila činjenica da je od 2002. godine Fond PIO ostao uskraćen za oko 74 milijarde dinara, a da država nije preduzela gotovo ništa da stane na put sivoj ekonomiji i privoli poslodavce da uđu u legalne tokove naplate ovih dažbina. Nikola Fabris, monetarni stručnjak, smatra da aranžman sa MMF-om ima pre svega političku dimenziju. Kaže da ovaj aranžman može olakšati situaciju u vladajućoj koaliciji, koja je u velikoj meri sazdana na nerealnim obećanjima i nerealnim očekivanjima o rastu plata i penzija. Fabris ističe i da, kada je reč o ovom aranžmanu, vlada ima dve mogućnosti, da aranžman bude finansijski ili savetodavni. Ukoliko bi se radilo o savetodavnom aranžmanu, Srbija će morati da poštuje preporuku stručnjaka ove institucije o zamrzavanju ili plata koje se daju iz budžeta ili penzija. U suprotnom će Srbija trpeti negativne posledice. Posledice negativnog izveštaja MMF-a odražavaju se na kreditni rejting zemlje, imidž, a i na priliv direktnih stranih investicija, precizira Fabris.