EULEKS NA KOSOVU: Tajna u šest tačaka

Šefica delegacije Evropskog parlamenta za jugoistočnu Evropu, Doris Pak, izjavila je da je najvažnija stvar u Ahtisarijevom planu “ona koja se tiče demokratskih institucija i pomoći Srbima da imaju pristojan život na Kosovu, gde su im domovi” i objasnila da je Euleks “izvršno telo koje treba da pomogne da se ostvare uslovi iz tog plana i nema ništa sa političkim ocenama koje se nalaze na kraju tog predloga”. Političke ocene koje se nalaze na kraju tog plana tiču se nezavisnosti Kosova, ali je Doris Pak tu bila fleksibilna – “Ne treba da se fokusirate samo na nezavisnost, već na život ljudi koji žele da ostanu tamo, a u tome će im pomoći Euleks”, poručila je ona. Ova interpretacija uloge evropske misije sasvim je u skladu sa trenutnom modom koja je zahvatila zapadnu diplomatiju, da se uloga Euleksa objašnjava kao sasvim nezavisna od bilo kakve politike, da se o misiji govori više kao o jednoj grupi stručnjaka koji pružaju pomoć onima kojima je pomoć potrebna, a da se male nesuglasice i neka nerešena pitanja oko njenog formiranja i slanja na Kosovo ostave sa strane. U trenutku kada je nađen model na koji je Srbija spremna da pristane, svakako nije probitačno previše je podsećati čemu u stvari služi misija i kako budućnost Kosova vidi većina članica EU. Plan Martija Ahtisarija, koji je Beograd odbacio, Priština je svojski prihvatila, računajući pre svega na formulaciju o nadgledanoj nezavisnosti i plan je ugrađen i u ustav novonastale države Kosovo. Albanska strana je i tada negodovala i govorila o “bolnom kompromisu” koji joj se nameće, ali samo nezadovoljstvo Srbije bilo je dovoljno da kosovski Albanci zaključe da ipak treba da budu zadovoljni. Sada je Beograd dočekao svoj trenutak da posmatra kako se Priština ljuti, a čim se Priština ljuti, Beograd misli da treba da bude zadovoljan. Ko sada nije zadovoljan, taj je na strani Hašima Tačija, poručeno je i iz skupštinskog hodnika. A Hašim Tači, premijer Kosova, kao i Fatmir Sejdiju, predsednik, složili su se da Euleks treba da proširi svoje nadležnosti na celu teritoriju Kosova. Naravno, za Albance je uznemiravajuće da se taj plan na bilo kakav način usporava. Drugim rečima Euleks će svakako prokrčiti put kosovskim institucijama da se prošire po celoj teritoriji na koju pretenduju i da zaokruže kosovsku državu, ali to neće ići baš onim tempom kojim je novonastala nezavisna država pretila prošlog februara, kada je najavljivala da će do kraja ove godine potvrditi svoju potpunu nezavisnost i biti priznata od većine država članica Ujedinjenih nacija. To se nije dogodilo i za prištinsko nezadovoljstvo dovoljno je već i saznanje da se put do stolice u UN odužio. Pregovori koje je Beograd vodio završili su se dogovorom, mada zvanično još uvek nije objavljeno o kakvom se dogovoru tačno radi. Albanski mediji izveštavaju o dogovoru da se formiraju nove policijske stanice i u mestima gde je većinsko srpsko stanovništvo, a čiji bi policijski oficiri bili odgovorni oficirima međunarodne policije. Prištinski „Zeri” koji je objavio dokument o šest famoznih tačaka koje se nalaze u ruci generalnog sekretara UN-a Ban Ki Muna, a koje su sročene u saglasnosti sa Beogradom, navodi da je planirana i saradnja međunarodnih carinika, koji će se vratiti na granične prelaze Zubin Potok i Leposavić, sa srpskim carinicima. Primenjivaće se procedure u skladu s rezolucijom 1244, uključujući Protokol poreske administracije Srbije i Službe carina UNMIK-a. List navodi da je postignut dogovor da se za sud u Kosovskoj Mitrovici imenuju lokalni sudije i tužioci, takođe u skladu sa Rezolucijom 1244, a da sud funkcioniše pod kontrolom UNMIK-a. Što se zaštite srpske kulturne baštine tiče predviđa se nastavak pregovora Prištine i Beograda, u koje, predlaže se, treba uključiti i Srpsku pravoslavnu crkvu. Sednica saveta bezbednosti UN odložena je jer Priština nije prihvatila šest tačaka oko kojih se Beograd saglasio a koje je trebalo da se nađu u izveštaju Ban Ki Muna o rekonfiguraciji Unmika i ulozi Euleksa. NJeno održavanje blokirale su SAD i Francuska, a šef francuske diplomatije Bernar Kušner objasnio je da je odložena na neodređeno, odnosno da će zasedanje biti zakazano onog trenutka kada rekonfiguraciju prihvate i kosovski Albanci. NJima je dato 72 sata da razmisle, i isto toliko vremena imaju i njihovi savetnici da im pomognu u razmišljanju. “Vlada je dobila poruku da je u zajedničkom interesu (u interesu vlade i svih koji podržavaju Kosovo) da se Euleks uspešno rasporedi na celoj teritoriji Kosova. Nadamo se da će se to desiti početkom decembra. Važno je da se Euleks rasporedi na celoj teritoriji Kosova jer će se tako reafirmisati poštovanje teritorijalnog integriteta Kosova”, izjavio je specijalni predstavnik Evropske unije na Kosovu Piter Fejt, koji je izrazio uverenje da će dogovor biti postignut. U međuvremenu, kosovske vlasti pokušavaju da se odbrane od pritiska javnosti poručujući da nikada neće pristati na bilo šta što nije u skladu sa ustavom ili što narušava integritet Kosova, da neće dozvoliti “paralelne strukture vlasti” i “cepanje teritorije” i da će pokazati svoju političku zrelost u odbrani državnih interesa. Portparol predsednika Kosova Yavit Bećiri izjavio je da su mogući pregovori o raspoređivanju Euleksa, ali oni moraju biti u okviru kosovskog ustava. “Razgovori će se nastaviti, ali ovo je granica koju institucije i građani Kosova ne mogu preći, jer se narušava funkcionalnost i suverenitet države”. Neki drugi građani Kosova, koji očigledno ne spadaju u grupu o kojoj govori portparol predsednika, a koji se nalaze sa druge strane granice koju kontrolišu kosovske institucije, treba da budu uvučeni u sistem Euleksa, koji su zapadne diplomate spremne da rekonfiguriraju samo ako bi misija konačno uspela da pokrije i teritoriju na kojoj žive oni koji ne priznaju nezavisno Kosovo. U kontekstu saveta Doris Pak da se “ne treba fokusirati samo na nezavisnost”, deluje takoreći, logično. Jer, ako bismo se fokusirali na status Kosova, ko zna gde bi nas to odvelo. Moguće do toga da Euleksom budemo još nezadovoljniji od Prištine. Ahtisarijev plan je u nekim tačkama genijalna zamena teza, koja je svim učesnicima omogućila da sačuvaju čist obraz. Polazeći od faktičke etničke podele Kosova, predviđene su strukture za multietničku državu, koju treba izgraditi po evropskim principima, njeno funkcionisanje, međutim zavisi od dobre volje svih aktera i od međunarodne pomoći”, piše Noe Ciriše cajtung. “Najnoviji dogovor Beograda i UN mogao bi ponovo da bude slična zamena teza. Sadašnja diplomatska trgovina, međutim, zahteva učešće svih aktera”, zaključuje ovaj list.