CRKVA: Patrijarh ostaje – patrijarh

Uoči ovojesenjeg zasedanja Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve na ulazu u Patrijaršijski dvor u Beogradu postavljen je raskošan crveni tepih, ulazna vrata sveže ofarbana, zidovi okrečeni; odmah na ulazu na zidu sa leve strane postavljena je velika ikona Strašnog Hristovog suda... Iz Patrijaršije, preko novog crvenog tepiha, ipak, nije izašao novi patrijarh, kako su to mnogi izvan Crkve, ali i iz Crkve, priželjkivali, i na tome svesrdno radili. Nastojanja da se, po svaku cenu, izdejstvuje izbor novog patrijarha, još dok je Pavle živ, uprkos raznim agitovanjima i brižljivim pripremama, nisu urodila plodom. A sabor je počeo u atmosferi da niko sa sigurnošću nije mogao da predvidi kakav će ishod biti po pitanju „molbe” patrijarha Pavla da se povuče iz aktivne službe. Ali, već posle prvog dana zasedanja, sve dileme su otklonjene. Ishod je bio takav da je jedan od najstarijih i najuglednijih vladika, posle svega, mogao zadovoljno da kaže: „E, sad, svima je, valjda, jasno da Bog postoji i da pomaže srpskom narodu i srpskom patrijarhu da izdrži ovu golgotu...” Rasprava o tome da li da se prihvati patrijarhova molba, što bi onda značilo i otpočinjanje procedure za izbor novog poglavara Srpske crkve, otpočela je predstavkom koju je podneo episkop šabački Lavrentije, koji je od početka bio najglasniji u stavu da se to ne sme dozvoliti. U smirenom tonu vladike su pokušale da se, najpre, što potpunije obaveste kako je došlo do toga da patrijarh potpiše molbu za povlačenje iz aktivne službe. Postavljala su se i sva ona pitanja koja su se prethodnih dana postavljala i u javnosti, pa i ono koje se tiče suštinskog odgovora: koliko je to, zaista, autentična patrijarhova volja? Istovremeno, išla su i upozorenja kakve posledice bi mogle da nastupe ako bi se pristupilo izboru novog patrijarha za Pavlovog života, i u atmosferi kakva se stvorila. Jedan vladika je rekao da nema ništa protiv da se bira novi patrijarh, ako tako većina odluči, ali je zamolio bratiju da dobro razmisle ko će im onda doći na ustoličenje tog novog patrijarha, izabranog pod takvim okolnostima, i ko će se sve od vladika odazvati na njegov poziv da dođe na sledeće zasedanje Sabora... Drugi, opet stariji vladika (kojeg mnogi priželjkuju za budućeg poglavara SPC) otvoreno je rekao da neće da učestvuje u izboru novog patrijarha, jer on ima svog patrijarha (Pavla). Za ostanak Pavla na dosadašnjoj dužnosti, odnosno za neprihvatanje njegove molbe izjasnili su se i neki od vladika koji su pre toga bili za to da se uvaži zahtev za povlačenjem NJegove svetosti. Među njima i članovi Sinoda (mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije i episkop bihaćko-petrovački Hrizostom)... U takvoj situaciji kada je postalo jasno da je većina vladika izričito protiv da se prihvati „molba” patrijarha Pavla i da se bira novi duhovni poglavar Srba, vladike koji su se za to istrajno zalagali shvatili su da su u manjini, pa nisu tražili da se glasa. I bez glasanja bilo je jasno kakvo je saborsko raspoloženje. Na kraju, odluka je glasila: umoliti Svjatejšeg patrijarha da, i pored navedenih razloga u njegovom aktu, i dalje ostane na čelu Srpske pravoslavne crkve. Verovatno zadovoljni ovakvim ishodom, vladike više i nisu insistirali na dokazivanju autentičnosti patrijarhove „molbe”. Doneta odluka naišla je na veliko zadovoljstvo ne samo među vladikama, nego i u sveštenstvu i među vernicima koje su onespokojavali nagoveštaji i nastojanja da se, „po svaku cenu”, izdejstvuje biranje novog patrijarha, pored živog patrijarha Pavla. Doživljeno je to kao odbrana Crkve pred raznim pritiscima, pa i pred uplitanjem države, oličene u pojedinim činovnicima iz vrha vlasti – samoinicijativno ili na neki drugi način – u njenu autonomiju. Takva uplitanja – kroz zalaganja za izbor novog patrijarha, i to kroz jasne sugestije ko bi to trebalo da bude, kao i kroz prijateljski nagoveštaj da bi država mogla da odustane od nekih novčanih izdataka tamo gde je dosad davala – ostavila su samo opor ukus, ali i, pokazaće se, bila kontraproduktivna. U pauzama saborskog zasedanja vladike su se među sobom, pa i drugima poveravali i žalili kakve su sve „sugestije” dobijali. Bilo je nagoveštaja i da bi se na Saboru moglo potegnuti i pitanje izmene pravila, odnosno postupka za izbor novog patrijarha, tako što se više ne bi biralo na apostolski način (kako je izabran patrijarh Pavle), žrebom među trojicom kandidata, nego prostom većinom glasova. No, s obzirom na to da je patrijarh Pavle ostao na dužnosti, bilo je izlišno da se za tim sada poteže. Povodom apostrofiranja u medijima ministra vera Bogoljuba Šijakovića, koji je, navodno, zagovarao kakvog bi trebalo birati patrijarha, jedan od vladika, ispred Patrijaršije, pred novinarima, pita: „A zašto ne bi Bogoljub Šijaković imao pravo da predloži ko bi mogao da bude patrijarh?!” Vidljivo je bilo nezadovoljstvo kod pojedinih vladika koji su istrajavali na drugačijem ishodu. To su demonstrirali uopštenim optuživanjem novinara, pa i onih za koje se zna da su verujući, kako svojim izveštavanjem, tobože, rade protiv Crkve! Jedan je počeo, čak, i da preti... Posle svega, mnogo šta je postalo jasnije: čije su kakve namere i kakvih sve nastojanja ima u izboru i povodom izbora budućeg patrijarha srpskog. Nažalost, u međuvremenu, neki su već bili otpisali patrijarha Pavla, iako on nije podneo ostavku, niti na bilo koji drugi način napustio dosadašnju dužnost, već samo „podneo molbu” da mu se odobri povlačenje iz aktivne službe. Poglavari Carigradske i Grčke pravoslavne crkve prestali su da ga pominju na liturgiji. Na pitanje novinara iz Beograda zašto se više ne pominje poglavar SPC, kad je on i dalje patrijarh, bez obzira na njegovu (i tada neusvojenu) molbu da se povuče, u sedištu Grčke crkve je dato obrazloženje da je za njih merodavno zvanično saopštenje Srpske crkve. Oni koji su izvestili da patrijarh Pavle nije više patrijarh, sada će morati da pišu – ispravku.