Intervju: Dejvid Kristal Jezička revolucija

Da li sumnjate da ste postali zavisnik od Interneta? Postoje različiti kriterijumi po kojima možete zaključiti da li jeste zavisnik ili niste. Ako, na primer, uhvatite sebe kako usred noći, odlazeći u toalet, usput zastanete pored svog kompjutera da biste proverili poštu, onda znajte da jeste”, reči su profesora Dejvida Kristala, eminentnog enciklopediste, lingviste i vodećeg stručnjaka za internet-lingvistiku. Profesor Kristal je početkom novembra boravio u Beogradu gde je održao nekoliko predavanja o engleskom jeziku, a sa svojom suprugom Hilari izveo i dramski kolaž kojim su dočarali jezik Šekspirovih dela. Na predavanju o internet-lingvistici koje je održao na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, bilo je prisutno nekoliko stotina studenata i profesora. Redovni član Britanske akademije nauka i počasni profesor lingvistike Velškog univerziteta u Bangoru, profesor Kristal je autor i koautor preko stotinu knjiga iz oblasti lingvistike, a kod nas je prvenstveno poznat po svojim enciklopedijama: Kembrička enciklopedija jezika (1996, Nolit) i Enciklopedijski rečnik moderne lingvistike (1987, Nolit; 1999, Nolit). Poslednjih godina profesor Kristal se, između ostalog, bavi i pitanjima internet-lingvistike. U nekoliko knjiga i mnogobrojnim člancima iz ove oblasti profesor Kristal istražuje načine na koje priroda Interneta kao globalnog elektronskog medija utiče na jezik uopšte, ali i na pojedinačne jezike. On ističe da će uticaj Interneta biti dalekosežan i sveobuhvatan, kao što je bio slučaj sa prethodnim komunikacijskim tehnologijama poput štampe, telefona i televizije koje su izrodile mnoge nove jezičke varijetete. Takođe smatra da lingvističke konsekvence medija u čijem stvaranju učestvuje ceo svet, moraju biti dalekosežne. Iskoristili smo boravak profesora Kristala u Beogradu i zamolili ga za intervju. Profesor Kristal se ljubazno odazvao našoj molbi i u ekskluzivnom razgovoru za NIN pojasnio odnos između Interneta i jezika. U vašim knjigama Language and the Internet (Jezik i Internet, 2001, 2006) i Jezička revolucija, 2004. pišete o jezičkoj revoluciji koja se dešava. Da li je Internet zaista uslovio pojavu jezičke revolucije? - Ako mislite na Internet kao novi elektronski medij komunikacije, onda se zaista radi o revoluciji. Pre pojave Interneta jedina dva medijuma komunikacije bila su pisani i govorni jezik za većinu nas. Izuzetak čine gluvonemi ljudi koji koriste znakovni jezik. Internet predstavlja novi elektronski medij i kao takav on je revolucionaran. Ali, ako želite da znate da li je ova elektronska revolucija promenila načine na koje govorimo i pišemo, da li je naš svakodnevni govor drugačiji zbog Interneta, da li je naš pisani jezik drugačiji, odgovor je ne. Mi i dalje govorimo i pišemo na isti način kao i ranije. Jedino što se dogodilo jeste da se pojavom ove nove tehnologije jezik proširio. Stvoreni su novi varijeteti engleskog, srpskog, francuskog, nemačkog ili bilo kog drugog jezika, varijeteti koji ranije nisu postojali. Internet je proširio naše jezičke sposobnosti, ali ih nije radikalno promenio. Stoga odgovor mora biti i da i ne. Da li postoji “jezik Interneta” koji svi učesnici u komunikaciji moraju da nauče kako bi uspešno komunicirali elektronskim putem? - Internet se tek nedavno pojavio. Većina ljudi ga koristi tek deset ili petnaest godina i stoga je teško prognozirati šta će se dogoditi u budućnosti. Trenutno se “jezik Interneta” razvija u vidu velikog broja varijeteta koje možemo uporediti sa dijalektima u jeziku. Bez obzira na to da li koristimo imejl, čet, blogove, instant mesiying ili veb, svedoci smo razvoja novih varijeteta u skladu sa novim tehnologijama. Da li sve ove promene dovode do stvaranja novog jezika? Kada sam pre nekoliko godina počeo sa proučavanjem “jezika Interneta”, smatrao sam da su ovi noviteti toliko značajni da su se javili u tolikom broju i u toliko različitih oblika da sam pomislio da se verovatno radi o novom jeziku koji sam nazvao “netspik” (Netspeak). Danas, deset godina kasnije, nisam više siguran. Danas mislim da u odnosu na jezik koji smo oduvek imali, “internet jezik” pokazuje mnogo više sličnosti nego razlika. U prvom izdanju vaše knjige Language and the Internet (Jezik i Internet 2001) izneli ste mišljenje da se “netspik” može smatrati novim jezičkim varijetetom. Da li su istraživanja potvrdila vaše mišljenje ili je još prerano za donošenje zaključaka? - Prerano je. U prvom izdanju knjige ne pominju se blogovi i instant mesiying. U drugom izdanju iz 2006. pojavljuju se ove dve nove situacije, ali se ne pominje “social netnjorking” (društveno umrežavanje), situacija koja se razvila tek kasnije. Nisu postojali ni Fejsbuk, ni Jutjub. Tehnologija se toliko brzo menja da je nemoguće znati da li će se svi ovi varijeteti sjediniti i stvoriti jedan jedini varijetet ili će se i dalje razvijati kao posebni varijeteti. Teško je naći sličnosti između različitih internet-situacija i njihovih varijeteta, ali s druge strane, činjenica da u nekom jeziku ima mnogo različitih dijalekata ne ukazuje na nepostojanje jezika. Na primer, engleski ima mnogo različitih dijalekata, ali ipak postoji jedan engleski jezik koji je osnova svih njih. Takođe, srpski jezik ima mnogo različitih dijalekata, pa ipak postoji srpski jezik. Moglo bi se reći da postoji mnogo dijalekata “jezika Interneta”, ali i da isto tako postoji jedan “internet-jezik” koji ih sve objedinjuje. Možemo ga zvati netspik ili kako god želite. Ja sam “jezik Interneta” ranije nazivao CMC (jezik kompjuterski posredovane komunikacije), zatim EMC (jezik elektronski posredovane komunikacije), a sada istražujem upotrebu termina DMC (jezik digitalno posredovane komunikacije). To su samo neki od hiljade naziva, a koji će od njih jednoga dana postati standardni, ne znam. Kako bi korisnici Interneta koji nisu dovoljno kreativni i odvažni da eksperimentišu sa jezikom trebalo da komuniciraju na Internetu? Da li je neophodno da nauče “jezik Interneta” sa svim njegovim specifičnim oblicima ili mogu da komuniciraju na načine na koje su navikli? - Sasvim je jasno da će ljudi raditi ono što žele da rade. Niko ne može da ih kontroliše. Internet ne poseduje mehanizme kontrole, nema urednika, nema akademija koje propisuju pravila, ne postoji ništa slično. S porastom broja korisnika Interneta menja se i prosečna starost, koja se povećava. Da ilustrujem, na primer, pre pet godina prosečan korisnik Interneta bio je u kasnim dvadesetim, dok je prošle godine prosečna starost bila u srednjim tridesetim. Stariji ljudi, pa čak i neki veoma stari, počinju da koriste Internet, što znači da će sa sobom doneti konzervativniji jezički stil. Ja dobijam imejlove koji počinju sa “Dragi Dejvide” ili “Poštovani profesore Kristal”, kao u tradicionalnom pismu. To je sada veoma uobičajeno. Pre deset godina tako nešto bi bilo nemoguće. Niko ne bi upotrebio Internet na takav način. Ovo ukazuje na razvoj različitih stilova mnogobrojnih internet-korisnika, na njihove potrebe, osećanje formalnosti i neformalnosti i slično. Stoga se može reći da Internet predstavlja lingvističko ogledalo u kome se društvo sa svim svojim različitostima ogleda, ali u kome se ogledaju i jezičke preferencije svih nas. Kakva su vaša predviđanja kad je reč o razvoju “jezika Interneta”? - Uvek je opasno predviđati budućnost bilo čega što je vezano za jezik. Ko je mogao da predvidi pre samo deset godina da će postojati takva stvar kao što je tekst mesiying. To je jedna od onih potpuno neočekivanih pojava, a sada je sve više prisutan. Neko je napisao knjigu o Internetu pod naslovom NJe ain’t seen nothing yet (Ništa još nismo videli) i mislim da je to jedini način na koji možemo da gledamo na Internet. U sledeće dve godine desiće se nešto potpuno nepredviđeno. Oblast koja će se najviše razvijati biće glas, odnosno govor na Internetu. U kom obliku će se to desiti, ne znamo. Ne vidim da je broj internet-situacija koje su trenutno prisutne, opao. Sve su još uvek žive i zdrave i veoma aktivne. LJudi još koriste oglasne table, četuju, igraju igre i rade razne druge stvari na Internetu. Ne predviđam nikakve promene u nekoj bliskoj budućnosti. Naravno, ne mogu se predvideti noviteti koji će se pojaviti. Kad razmislimo o tome da je cela stvar stara tek dvadeset godina, nije iznenađujuće ako kažemo da smo još u periodu razvoja. Mislim da će tako ostati još neko vreme. U vašoj najnovijoj knjizi Tdžting: the Gr8 Db8 (Teksting: velika debata, 2008) pišete o tekst mesiyingu. Da li će ovaj jezički varijetet zajedno sa instant mesiyingom nadvladati ostale internet-situacije? - Još jedno pitanje o budućnosti. Niko ne može da zna. Instant mesiying je svakako doživeo veliki uspeh i od svih internet-situacija trenutno najčešće koristim instant mesiying. Posebno sa članovima porodice ili kolegama. Zbog toga što su instant mesiying poruke kratke i jezgrovite, ljudi koji su veoma zauzeti i koji žele da dođu do suštine poruke što pre, koriste upravo instant mesiying. Takođe, ova situacija omogućava istovremeno učešće nekoliko korisnika, kao kad, na primer, razmenjujem poruke sa svojom kćerkom, a moja supruga želi da se uključi, može to da učini veoma jednostavno. Možemo da razmenjujemo poruke utroje, učetvoro i slično. To je u tradicionalnoj korespondenciji ili kod imejla bilo nemoguće. Instant mesiying je svakako hit danas. Ali, treba reći da se svakodnevno pošalje mnogo veći broj imejl poruka nego bilo koje druge vrste poruka. Za imejl je odavno rečeno da predstavlja ulje neophodno za podmazivanje internet-mašine. Ništa ne može da pobedi imejl u nekoj bližoj budućnosti.