Mađarska: Kredit MMF-a pun tajni

(Od dopisnika NIN-a iz Mađarske) Odjek finansijske krize u SAD i Evropskoj uniji u Mađarskoj je dotakao sve. U oktobru je iz takozvanih investicionih fondova povučeno 119 milijardi forinti, panika je zahvatila i male akcionare, štediše. Volstritsku „promaju” u svojim stanovima najviše su osetili oni mađarski državljani koji su do krova nad glavom došli uz pomoć bankarskog kredita. Samo zbog kursne liste, na kojoj se jednim delom preslikavaju posledice svetske krize kapitala, prosečne mesečne rate za kredite u evrima i „švajcarcima”, u septembru su porasle za pet, osam pa čak i 12 hiljada forinti. Dugoročno gledano, vlasnici stanova izgubili su mnogo više, jer su rate za samo dve i po godine kod nekih banaka uvećane i za četvrtinu! Guverner Narodne banke Mađarske Andraš Šimor u prve dve nedelje oktobra tvrdio je, međutim, da razloga za paniku nema. „Strah bi bio opravdan da je oscilacija kursa od 30 do 70 odsto. Raspon je u Mađarskoj u poslednjih mesec i po dana bio nešto veći od 10 odsto. Kreditne obaveze građana nisu se uvećavale zbog povećanja broja kredita, već zbog promene kursa. Porasle su obaveze po već postojećim dugovanjima. To nije dramatična promena”, govorio je on. Sa ministrom finansija Janošem Verešom dogovorene su preventivne mere. Nijedna nije bila delotvorna! Na kraju, neočekivano, povećana je osnovna kamatna stopa za tri procenta, na 11,5 odsto, u želji da se na taj način zaštiti domaća valuta, forinta, od daljeg pada. Bazna kamata je u Mađarskoj od maja do oktobra iznosila 8,5 procenata. Posle saopštenja Centralne banke o povećanju, kurs forinte dostigao je 283 za jedan evro, što je bilo blizu istorijskog minimuma od 285,10 forinti za zajedničku evropsku valutu, postignutog u junu 2006. godine. Finansijska kriza u koju je dospela, Mađarska, inače znatno zadužena (jer je pod velikim pritiskom ne samo nacionalna valuta, već i tržište akcija te zemlje), prevazilazi traženjem kredita od jedne od najvećih svetskih finansijskih institucija – MMF-a. Do sada najvećeg! Međunarodni monetarni fond i Evropska unija (čiji je Mađarska član), Budimpešti na rok od 17 meseci (i uz godišnju kamatu od 0,25 odsto) odobravaju i prosleđuju 20 milijardi evra (5.200 milijardi forinti). Prvi spasonosni „pojas” od pet milijardi evra odmah je ubačen u finansijski krvotok države. U poslednjem trenutku izbegnut je slom međubankarskog poslovanja, možda i berze. Kurs evra u novembru pao je na 250 forinti. Injekcija je, dakle, oživela pacijenta, ali to nikako nije značilo da je bolesnik ozdravio. Veliki broj dužnika, u međuvremenu, „probio” je kreditni limit. Aktivirano je na hiljade hipoteka. Na građanima je ostao delikatan izbor – da li nastaviti da skoro pola plate daju na ratu za stan, ili prodati nekretninu? Pojas za spasavanje, drugi po prioritetu, vlada premijera Ferenca Đurčanja ponudila je – bankama. Uz uslove, naravno. Banke, po rečima guvernera MNB-a Šimora, do 31. januara 2009. godine „treba da daju znak da li im je novčani zajam potreban”. NJegova visina kretaće se od 100 do 300 milijardi forinti! Uslov za dobijanje najveće kreditne sume je da banka koja ga traži – poseduje sopstveni kapital u najmanjoj vrednosti od 200 milijardi forinti. OTP i CIB jedine u Mađarskoj mogu da računaju na takvu uslugu. „Nećemo tražiti pomoć”, već sada je, iznenadivši sve, kategorički izjavio upravni direktor CIB banke Đerđ Šuranji! Đurčanjova vlada, koja je u pripremi buyeta za iduću godinu, najavila da će nastaviti da štedi i da sprovodi reforme (iako objektivno ne može da bogzna šta učini – zato što je manjinska), bankama je ponudila i „paket” koji bi finansijski pomogao onima koji imaju devizni kredit. Predlozi se kreću od produžetka roka za plaćanje i smanjenja rate, do privremene obustave otplatne obaveze i promene deviznog kredita u forintski. Zainteresovani klijenti treba samo da u roku od 30 dana banci u kojoj otplaćuju ovakav kredit podnesu molbu kakvu promenu žele... Po rečima premijera Đurčanja, upravo bi alternativa predstavljala državnu bruku, „čak možda i tragediju, ukoliko ne bi mogle da se isplate penzije. A zajmovima bankama u rukama drugih, direktno pomažemo građanima Mađarske koji su njihovi kreditni korisnici”. Iz Fidesa zameraju i što je Mađarska „najslabija karika” u privrednom lancu EU pre svega zbog ogromne prezaduženosti kojoj je najviše kumovala upravo vlada aktuelnog premijera. „Ukupan dug zemlje lane je dosegao 62 milijarde evra, a ove godine povećao se još više zato što država i dalje troši više nego što zarađuje. Kredibilnost Mađarske spuštena je u nižu kategoriju, što znači da će ubuduće novac dobijati pod nepovoljnijim okolnostima”, dodao je čelnik Fidesa Viktor Orban. Ministar finansija Vereš samouvereno je ustvrdio da će ovogodišnji buyetski deficit biti 3,4 odsto bruto domaćeg proizvoda, što je za 0,4 procenta bolje od planiranog, a dogodine bi trebalo da se spusti na 2,9 odsto! „Plan nije realan, zato što privredni rast neće dostići ni 1,0 odsto BDP-a, a problem je recesija u EU, gde Mađarska izvozi tri četvrtine svojih proizvoda”, demantovala je ministra finansija Iboja David, predsednica opozicionog Mađarskog demokratskog foruma (MDF). U svom stilu odgovorio je i Ištvan Čurka, predsednik MIEP-a, najveće vanparlamentarne stranke u Mađarskoj. „Niko mađarskoj javnosti još nije obelodanio nijedan od uslova pod kojima je kredit dobijen! Zašto? Ugovor je izgleda pun velikih ‘tajni’! Jednu već znamo. Za ljubavnu aferu francuskog izabranika na čelu MMF-a Dominika Štros Kana sa udatom mađarskom službenicom Piroškom Nađ! A ostale? Verovatno kad im dođe vreme.” Nove tajne već se polako naziru! Medijski je „procurilo” da ugovor uz ekonomski ima i „nekoliko” političkih uslova. Dva od njih su da Mađarska prednost pruži unijskom gasovodu „Nabuko” nad ruskim „Južni tok”, kao i da filijale OTP banke u Srbiji i Rumuniji (gde je tender uspešno završila) ne proda kupcu iz Rusije – Gasprom banci. Prvi odgovor Mađarska od javnosti još vešto skriva, drugi ne. „Ostajemo na srbijanskom i rumunskom tržištu, jer smo profitabilni”, poručili su iz OTP-a! Ko iole „iznutra” poznaje poslovanje ove banke u pomenutim državama, zna da je ova izjava – izgovor za javnost. Da li je kriza proizvedena na Volstritu bila „slučajna”?