Plan Moskve: Operacija „Antidolar”

Ni Amerika ni Evropa nisu u stanju da izađu na kraj sa finansijskim krahom. Plan američkog ministra finansija Henrija Polsona za ubrizgavanje 700 milijardi dolara u američku privredu još nije profunkcionisao. U međuvremenu se nastavlja izvoz krize sa američkog kontinenta. Evropski programi sanacije takođe tapkaju u mestu. Krajem oktobra gubici zabeleženi prilikom ponovne procene hartija od vrednosti u Americi, Velikoj Britaniji i zemljama evrozone dosegli su 2.800 milijardi dolara i nastavljaju da se uvećavaju. Ostrvo stabilnosti, kakvim su nekoliko meseci unazad smatrali Rusiju, takođe je u opasnosti od finansijskog cunamija koji se nad njim nadneo: kapitalizacija tržišta hartija od vrednosti pala je gotovo četiri puta. Tome treba dodati i usporavanje proizvodnje i ogromnu eksternu zaduženost ruskih preduzeća. Vlast je odlučila da celom ovom problemu pristupi globalno: Moskva je pripremila paket mera za restrukturisanje celokupnog svetskog finansijskog sistema. Po rečima prvog zamenika predsednika Vlade Igora Šuvalova, ovaj plan će biti prezentovan 15. novembra na samitu lidera G 20 u Vašingtonu. Još 8. oktobra, u izlaganju održanom na konferenciji o svetskoj politici u Evijanu, predsednik Dmitrij Medvedev izjavio je da je globalna finansijska kriza zapravo posledica unipolarnosti sveta. „Takozvani ekonomski egoizam takođe je posledica jedne od manifestacija unipolarnog sveta, nečije težnje da bude veliki ’megaregulator’”, naglasio je ruski predsednik. „Besperspektivnost takve politike za globalni ekonomski razvoj savršeno je očigledna.” Ovde nije reč samo o „ekonomskom egoizmu” Sjedinjenih Država. Reč je o savremenom finansijskom sistemu čije su osnove postavljene posle Drugog svetskog rata. Jedan od tih temelja bila je ideja rezervnih valuta, koje su mogle da se menjaju za zlato u međudržavnim obračunima. Prvobitno je smatrano da rezervne valute treba da budu američki dolar i britanska funta sterlinga, ali je ubrzo američka valuta istisnula britansku i počela nesputano da vlada. Naime, posle Drugog svetskog rata Sjedinjene Američke Države su ostvarivale više od polovine ukupne svetske proizvodnje. Međutim, 70-ih godina dogodilo se nešto dotad neviđeno. Van granica Sjedinjenih Država nagomilalo se više dolara nego što je bilo mogućno isplatiti iz američkih zlatnih rezervi. S tih razloga je 1971. tadašnji američki predsednik Ričard Nikson ukinuo zlatni standard. Ipak, dolar je ostao rezervna valuta, bez obzira na to što više nije imao zlatnu podlogu. Praktično je čitav svet zavisio od politike američkih monetarnih vlasti... Već odavno je jasno da ceo ovaj sistem treba iz temelja rekonstruisati. S tim se slažu i u Rusiji i u Evropi. To važi i za Međunarodni monetarni fond i Svetsku banku koje su ovog puta potpuno previdele nadolazeću krizu. „Moramo da održimo svetski samit na kome ćemo preispitati svetski finansijski sistem, kao i temeljna načela svetskog kapitalizma”, kaže predsednik Francuske Nikola Sarkozi. Po njegovim rečima, sazreo je trenutak za „novi Bretonvuds”. „Tradicionalni mehanizmi, uključujući tu i G 8, treba da budu zamenjeni drugim shemama donošenja odluka sa znatno većim brojem učesnika”, ističe prvi čovek ruskog Ministarstva finansija Aleksej Kudrin. Spoljni dug Sjedinjenih Država već je premašio obim nacionalnog buyeta SAD. Dalje nekontrolisane emisije dolara dovešće do kraha celokupnog svetskog monetarnog kreditnog sistema. To je uostalom već pokazala aktuelna finansijska kriza. Šta Rusija može da ponudi svetskoj zajednici? Dmitrij Medvedev je formulisao pet pravaca izlaska iz finansijske krize. Prvo, treba „urediti” i sistematizovati kako nacionalne, tako i međunarodne regulatorne institute. Drugo, „treba otkloniti veliki debalans između obima emitovanih finansijskih instrumenata i realne dohodovne moći investicionih programa”. To će omogućiti da se izbegne nastanak finansijskih „mehurova od sapunice” i da se poveća odgovornost javnih kompanija pred akcionarima. Sledeća tačka je ona koja podrazumeva jačanje sistema upravljanja rizikom. Četvrto, treba u maksimalnoj mogućoj meri obelodanjivati sve podatke o preduzećima, pooštriti zahteve nadzora, povećati odgovornost agencija za određivanje rejtinga i revizorskih kuća, koje su u početku hipotekarne krize američke vlasti optuživale za selektivnost u izricanju ocena. Pored toga, po mišljenju ruskog predsednika, treba svima omogućiti da izvuku korist iz ukidanja barijere u međunarodnoj trgovini i iz potpunog oslobađanja svih tokova kapitala. U suštini, reč je o tome da treba ograničiti ekonomsku vlast SAD. Nemačka i Francuska ukazuju na to da će azijske zemlje posle krize preuzeti ulogu pokretača rasta svetske ekonomije. „Evropa namerava da na samitu G 20 nastupi u jedinstvenom frontu”, kaže Sarkozi. „Predočićemo veoma dobro promišljene predloge koje smo zajednički razradili. Evropa bi želela da Azija podrži naše napore”. Evropska unija pri tom pokazuje interesovanje pre svega za Kinu, koja deluje nešto pouzdanije od drugih. Kineski bankarski sistem i dalje je stabilan, a rezerve su, ako ih, recimo, uporedimo sa ruskima, trostruko veće. Danas se dakle radi o neformalnom pristupanju Kine grupi G 8, pa čak i o proširenju „osmorice” na 14 zemalja. Pored Kine, u tu bi grupu mogle da uđu Indija, Brazil, Južnoafrička Republika, Meksiko i Egipat. Evropa približava sebi zemlje u razvoju, zato što ona sama nije u stanju da predloži alternativu dolaru. Jedino je američka valuta u opticaju u celom svetu. Evro je svega desetak godina star, a evrozonu čini 15 nezavisnih država koje imaju različite interese i različite poglede na budućnost. Ostale države zasad ne pokazuju puno poverenje prema evru. Rusija takođe nema nameru da ostane po strani. „Moramo aktivno da učestvujemo u izradi novih pravila igre u svetskoj privredi – kako bismo dobili maksimalnu korist za sebe i kako bismo omogućili da se unapredi nova ideologija koja će obezbediti demokratičnost i trajnost globalne finansijske arhitekture”, ističe predsednik Medvedev. Mora postojati više finansijskih centara, kao što mora postojati i više rezervnih valuta, ali i više mehanizama za kolektivno donošenje odluka. Od toga će imati koristi svi, smatra ruski predsednik. Moskva namerava da postane jedan od takvih centara. U vladi trenutno pripremaju odgovarajući plan. Za početak odlučeno je da rublja preraste u jaku regionalnu valutu. Prvi korak u tom pravcu jeste preračunavanje u rublje svih bilateralnih međunarodnih obračuna u okviru Zajednice nezavisnih država. Zemlje Bliskog istoka, Jugoistočne Azije i Latinske Amerike takođe nameravaju da uspostave regionalne valute. Multipolarnost će, u to nema nikakve sumnje, predstavljati pozitivan doprinos svetskom finansijskom sistemu. Međutim, možda bi danas vredelo reanimirati ideju nadnacionalne valute, koju je odavno istakao britanski ekonomista Yon Mejnard Kejns? Dobro je što ona, praktično gledano, već postoji, u vidu specijalnih prava vučenja Međunarodnog monetarnog fonda. Istina, danas sam MMF traži finansijsku podršku država bogatih naftom i zemalja koje poseduju velike finansijske rezerve, kako bi mogao nekako da se suprotstavi svetskoj krizi. Možda bi vredelo da se čitav svet unekoliko žrtvuje i da se tako uspostavi nova rezervna svetska monetarna jedinica, koja bi uživala podršku nekoliko vodećih svetskih privreda? Ako uzmemo u obzir da po vrednosti svog obima ruske devizne i zlatne rezerve zauzimaju treće mesto u svetu, Moskva može da pretenduje na značajan udeo u Svetskoj centralnoj banci.