Čiju sliku ljubim?

Vest je već bajata, ali je i dalje na snazi: policija je podnela krivičnu prijavu protiv Nikole Kusovca (73), penzionisanog kustosa Narodnog muzeja, zbog sumnje da je za falsifikovane slike davao potvrde da su prave i protiv Ilije Đorđevića (50), poznatog beogradskog dilera umetninama, zato što je slike prodavao kao originale. Posle istrage koja traje tri godine, policija je pokrenula slučaj na zahtev Prvog opštinskog tužilaštva u Beogradu, i Kusovca je osumnjičila za falsifikovanje službenih isprava, a Đorđevića za prevaru. Prema navodima iz policije, u umetničkoj galeriji Artmedia u Beogradu, Nikola Kusovac je procenjivao autentičnost umetničkih slika i davao stručno mišljenje o tome. Kako kažu u policiji, Kusovac je, počev od 1999. godine u više navrata dao stručno mišljenje za slike najpoznatijih srpskih slikara, Petra Dobrovića, Save Šumanovića, Milana Konjovića, Nikole Graovca, Miće Popovića i Ace Tomaševića. Prema policijskoj optužnici reč je o ukupno osam dela za koja je Kusovac izdao potvrdu da su prava, a bile su falsifikat. Ilija Đorđević je, pak, prema navodima policije, te slike prodavao kao originale. Naravno, ovih dana je u dnevnim izveštajima ponavljano ono što i vrapci znaju – u Srbiji nema tehničkih uslova za proveravanje slika na osnovu baze podataka koju bi koristilo forenzično odeljenje vrhunskih stručnjaka. To znači da niko od istoričara umetnosti, niko u policiji, niko u Ministarstvu kulture, nema uslova da sa sigurnošću pokaže na falsifikat. Nikola Kusovac je proteklih dana u svim medijima demantovao sve optužbe i mirno čeka sve što bi moglo da ga snađe. Ali, spreman je i na oštre protivudarce. Ne štedi nikoga ko ga proziva ovih dana, uključiv i državu, tačnije policiju. Za NIN objašnjava pozadinu cele priče: - Znam da se policija za mene odavno interesuje. Kada su me prijavljivali Vlajku Stojiljkoviću, tadašnjem ministru policije, on je samo odmahnuo rukom i stavio tačku na celu priču rekavši: Patriota! Bio sam u tvrdim odnosima sa gospodinom Draganom Karleušom, mada je koristio moje usluge kad mu je trebalo da se nešto proceni. Šef srpske policije Dušan Mihajlović je povodom mene konsultovao svog Valjevca, vašeg saradnika, slikara Qubu Popovića. Ovaj mu je odgovorio: Dušane, ti znaš da ja biram prijatelje. I Dušan više nije imao šta da komentariše. U šali sam ovih dana prozvao gospodina Ivicu Dačića, sadašnjeg ministra policije. On je lepo vaspitan mlad čovek, koga podsećam na dane posle 5. oktobra 2000. godine, kada su na njih gledali kao na okužene i bežali od njih, kada je zapaljena njihova zgrada na Studentskom trgu, ja sam otišao kod njega da mu kažem šta sam spasao od slika koje su imali. I kad smo već kod te teme, podsetiću vas da mi je godinu-dve posle paljevine zgrade Savezne skupštine, došao čovek i doneo na procenu jedan veliki predeo iz okoline Šida. Rekao sam mu da to vrati Skupštini, jer je ta ogromna slika odatle ukradena. Bila je to slika Save Šumanovića, naravno. I on me je poslušao. Samo za to bi trebalo da mi dignu spomenik, a ne da me jure. Time sam im vratio jedno pola miliona evra po današnjim cenama. Dug je spisak dela koja su stigla kod Nikole Kusovca na procenu, a on bi vlasniku rekao da je delo ukradeno i da ga treba vratiti: - Jedna od zamerki policije na moj račun je da im nisam prijavljivao falsifikate. Ja sam im na to odgovorio da nisam njihov doušnik. Moje je bilo, a to sam uvek radio, da svakome kažem ono što znam o slici, a onaj ko je poseduje, neka odluči šta će. Jednom je jedan čovek, na moju sugestiju, otišao i prijavio policiji da je kupio falsifikat, i posle mi je kazao da su ga gledali kao da je, maltene, on falsifikovao sliku. Ja nikada nisam rekao da sam nepogrešiv, niti sam ja davao ekspertize. Od mene su ljudi dobijali samo stručno mišljenje. Na osnovu mog znanja koje broji 40 godina rada i iskustva. To iskustvo se, kaže Kusovac, ceni u celoj Evropi. Kao što beleži i ovakvu priču: - Jednog dana dolaze kod mene dva mlada čoveka i donose veliku sliku koja podseća na Nadeždu Petrović. Pogledam i vidim na poleđini potpis Marka Omčikusa iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture Srbije da je reč o originalu Nadežde Petrović. Ja, pak, iz aviona vidim da to nije Nadežda i kažem dvojici momaka. Oni se iznenade, pozivaju se na stručno mišljenje, ali ja im kažem da me nijedno stručno mišljenje neće razuveriti. Momci se i dalje čude kako neko sme da napiše da je nešto original ako nije, jer, „to je slika drugarice Mire Marković koju je ona dobila, i ustupila direkciji JUL-a”. Takva slika, original, u to vreme je vredela nekoliko stotina hiljada maraka. Naravno, pokazalo se da je to bio falsifikat koji je neko poklonio drugarici Miri. U Beogradu je veliki broj onih koji imenom i prezimenom staju u odbranu lika i dela Nikole Kusovca. Nijedno ime i prezime ne želi da potvrdi navode policije. Međutim, svi se slažu u jednom: tržište slika je iz godine u godinu sve unosniji posao. Nikola Kusovac tu, očigledno, samo smeta. Za NIN to ovako objašnjava: - Ja volim da raste vrednost umetničkih dela. Ali, ne enormno, i ne preko mogućnosti društva. Međutim, vi danas imate pojedince koji sliku mogu da plate i do milion evra, i to je već ozbiljna igra. U toj maloj bari, nema mesta za mnogo krokodila. Za jednu od konkretnih optužbi policije, Kusovac za naš list kaže: - Mene optužuju za tri pogrešno data papira povodom đačkih slika Ace Tomaševića. To jesu njegovi rani radovi i ja sam to dvema gospođama koje su donele te slike Ace Tomaševića napravljene pri kraju studija, i potvrdio. One su te slike odnele u galeriju Beli anđeo i ja sam takođe vlasniku galerije to potvrdio za 1.200 dinara koliko je on platio za ta tri rada. On je, dalje, otišao kod jednog vrhunskog beogradskog trgovca koji ima slike u vrednosti od nekoliko miliona evra, ali to ne zanima beogradsku policiju. Taj, inače neobrazovani trgovac, bio je zainteresovan da kupi jednu od te tri slike, ali galerista iz Belog anđela je hteo da mu proda sve tri. Na to mu je bogati trgovac rekao: Ako mi ne daš jednu, kada izađeš, proglasiću sve tri falsifikatima. I policija je na to nasela. Ironišući činjenicu da njegov slučaj vodi odsek pod nazivom organizovani kriminal, sagovornik NIN-a kaže da je veoma zahvalan galeriji Artmedia i Etnografskom muzeju koji mu je ustupio jednu sobu da bi mogao da se bavi svojim naučnim radom; tačnije, privođenjem kraju monografije o Paji Jovanoviću: - Žao mi je bilo da ljudi koji su mi pomogli, trpe zbog optužbe na moj račun. U roku od jednog dana sam se iselio iz Etnografskog muzeja, a veliku sobu mi je dao gospodin Đorđe Momirović, vlasnik modne kuće Mona, rekavši da mu je čast da budem kod njih. Javilo mi se desetak advokata koji mi nude svoje usluge, odnosno svoju pomoć, ali ja čekam da vidim šta će oni reći dalje. Naravno, ja celog života govorim da mogu i da pogrešim, ali to je jedna strana medalje, a drugo je da vas optuže za nešto za šta me policija optužuje. To što oni tvrde je čista laž. Jedan od ljudi koji su prvi javno stali u odbranu Nikole Kusovca je slikar i pisac Momo Kapor koji kaže da ovaj kustos u penziji ima u svom malom stanu pet bezvrednih slika, među kojima i njegovu. A za NIN kaže: - Podizanje optužnice protiv Nikole Kusovca je čist pokušaj ubistva jednog od najpoštenijih Srba koje sam upoznao u životu. Pitam se: ko stoji iza toga?! Možda mondijalisti koji ga ne trpe, možda nova demokratska vlast koja mu zamera preteranu izjavu, možda neko iz Hrvatske iz koje je u toku rata, pod kišom metaka i granata, držeći glavu u torbi, izvlačio srpsko blago iz pravoslavnih crkava, koje bi bilo uništeno. A možda je stvar jednostavnija; možda je to samo neki bogati trgovac slikama kome Kusovac nije priznao originalnost jednog dela, pa mu se sveti. No, njegovo ime ćemo saznati na sudu, ako do tog sramnog suđenja uopšte i dođe. Kusovac je rekao samo sopstveno mišljenje, a nije davao ekspertize, za koje je potrebno mnogo aparata koji bi utvrdili starost pigmenta, platna i blind-rama. Dvadeset najpoznatijih svetskih stručnjaka za Vermera iz Delfa nisu mogli da utvrde da njegova slika koju je naslikao Van Megeren i prodao je za vreme rata Geringu – nije original. A od Kusovca kroz čije je ruke prošlo na desetine hiljada platna, traži se da ne pogreši. Na kraju, u ovoj sveopštoj atmosferi beščašća, pitam se ko je sledeći na redu.