Devet trulih krušaka

Pet meseci je Božidar Vučurević, ratni gradonačelnik Trebinja, čekao da bude rešen njegov status, posle hapšenja po poternici Hrvatske, kojoj se priključila i BiH, zbog optužbe za ratne zločine. Najzad je dočekao, ali ne u Beogradu, već u svom Trebinju, gde je pobegao uoči saopštenja suda da može biti izručen Hrvatskoj i BiH. Tako je begom iz Beograda za vreme ekstradicionog postupka vezao ruke pravosudnim organima Srbije, Hrvatske i BiH, koji mu praktično ne mogu ništa zbog ustavnih i pravnih zavrzlama, koje je predratni kamiondžija dobro proučio pre nego što je rešio da ode u svoje Trebinje. Vučurević, koji je bez sumnje izazvao veliki skandal i doveo Srbiju i Republiku Srpsku u prilično nelagodnu situaciju, kaže da se na beg odlučio kada je, kako navodi, shvatio da njegovo „višemesečno držanje u zarobljeništvu može da potraje u nedogled“, pogotovo što mu srpsko pravosuđe nije davalo šansu da se brani sa slobode uprkos tome što „Hrvatska nije dostavila nijedan dokaz da je počinio zločin na području Dubrovnika“. Protiv Vučurevića optužnicu je podiglo Županijsko tužilaštvo u Dubrovniku, u oktobru 2008. godine. Optužen je za ratne zločine protiv civilnog stanovništva dubrovačkog područja, uništavanje kulturnih i istorijskih spomenika od 1991. do 1995. godine. I Tužilaštvo BiH je saopštilo da je Vučurević pod istragom i njihovog odseka za ratne zločine i da ima status osumnjičenog. Kao takav uvek je bio dostupan Tužilaštvu, nije bilo potrebe da mu se odredi pritvor, koji dolazi u obzir samo ako se promene okolnosti. Zbog takvih okolnosti, krećući se slobodno, Vučurević je uhapšen na graničnom prelazu Karakaj 4. aprila ove godine na osnovu poternice koju je za njim raspisala Hrvatska. Viši sud u Šapcu odlučuje da su ispunjeni uslovi za izručenje i Hrvatskoj i BiH, a Apelacioni sud u Beogradu smatra da je taj sud nenadležan i poništava odluku, pa ispada da je Vučurević nezakonito proveo 44 zatvorska dana u šabačkom zatvoru. U Beogradu je odluku nadležnog suda čekao u jednom hotelu na Vračaru. Bio je dužan da se sudu javlja dva puta nedeljno, a u međuvremenu je oboleo, bio i u bolnici, da bi napokon rešio da ode. I to legalno, jer mu kretanje i nije bilo pod nadzorom policije. Sada mu beogradski sud određuje pritvor, a možda i on raspiše poternicu za njim zbog bekstva. Tako smo dobili pravni rašomon na liniji poznatih slučajeva (Jurišić, Ganič, Purda...) koji su već naneli popriličnu štetu srpskom pravosuđu. Bez obzira na epilog ovog slučaja, koji je izazvao haos u regionalnim odnosima, Vučurevića, izgleda, nije napustio smisao za poetsko-epski izraz (još se pamti njegova izjava iz ratnih dana: „Izgradićemo stariji i lepši Dubrovnik“). Vajkajući se da je izgubio svaku veru u majku Srbiju, Vučurević kaže: „U Srbiji ima pšenice i šećerne repe, ali nema ni zrna pravde. Pre ovoga, za nju bih dao devet života, a sada ne bih devet trulih krušaka...“