Imaš opštinu, vrati Skupštinu

Vlada Mirka Cvetkovića uspela je da bez većih potresa prođe pored kosovske agonije ili dramatičnog pada standarda, ali se našla na ivici provalije zbog železnice, koju većina građana viđa samo na malim ili velikim ekranima. Bilo da su bili ljuti što nisu uvaženi njihovi amandmani na Zakon o železnici ili ohrabreni što imaju otvoreni poziv od najveće opozicione stranke na saradnju, poslanici Saveza vojvođanskih Mađara ostavili su u ponedeljak na nekoliko sati vladu bez parlamentarne većine. Mala, železnička kriza će, kada ovaj broj bude pred čitaocima, možda biti zaboravljena, ali bi većina mogla da se ponovo istopi jer su neki predsednici opština veoma nezadovoljni što moraju da se opredele između poslaničkog mandata i položaja lokalnog lidera. Koalicija za Šumadiju čija bi oba poslanika morala da napuste parlament a ne bi imali zamenu, već je izašla sa originalnim pravnim tumačenjem da tu ne može biti konflikta interesa pošto je lokalna samouprava civilni sektor a ne deo državne vlasti. U nastupima te koalicije, okupljene oko gradonačelnika Kragujevca Veroljuba Stevanovića, a važan je partner Mlađana Dinkića, ukidanje duplih funkcija se opisuje kao državni udar, dok Čedomir Čupić iz Agencije za borbu protiv korupcije odgovara da je svako ko ne poštuje odluku Ustavnog suda “samovoljnik i odmetnik od zakona i prava”. Poslanik i predsednik Skupštine grada Kragujevca Saša Milenić kaže beogradskim medijima da “nekontrolisani kriticizam medija (za razliku od poželjnog kontrolisanog kriticizma, prim. a), pritisak državnih organa i nezavisnih regulatornih tela, suštinski oduzimaju narodnoj skupštini atribut najvišeg političkog autoriteta u Republici” i poručuje Agenciji za borbu protiv korupcije “da svojim ovlašćenjima upravlja malo opreznije, a ne da razmahuje njima kao buzdovanom kojim se udara na Ustav i pravni poredak”. Niko još nije utvrdio na koliko se funkcionera odnosi odluka Ustavnog suda kojom se ukida mogućnost duplih funkcija, ali je to prebrojavanje postalo sasvim dovoljan povod za izbijanje nove, operetske krize u zemlji u kojoj i najpatuljastija članica vladajuće koalicije ima veći uticaj od najveće opozicione stranke. Zvanično se pominje dvadesetak poslanika republičkog i pokrajinskog parlamenta, ali se od stručnjaka za izučavanje glavnog motivacionog faktora u srpskoj politici - korupcije, može čuti da na nižim, lokalnim nivoima vlasti čak 1.300 ljudi imaju duple funkcije. Znatno pre nego što je 10. septembra odluka Ustavnog suda objavljena u Službenom glasniku, ostavku na poslaničko mesto je podneo gradonačelnik Inđije Goran Ješić, dok je svim ostalim vlasnicima duplog dna političke moći ostavljen rok od tri dana od objavljivanja u Službenom glasniku da obaveste Agenciju za borbu protiv korupcije koju su funkciju izabrali ili da zatraže od nje mišljenje. Na pokrajinskom nivou vladajuća koalicija ima veoma komotnu većinu koju sigurno neće ugroziti obaveza da 12 njihovih poslanika podnesu ostavke, ali će zato Slavica Đukić-Dejanović morati da se pre svake sednice više puta uverava ima li tog dana većinu ili se neko od poslanika vladajuće koalicije možda naljutio i odlučio da izazove krizu Vlade, nove izbore ili možda sebi i potomcima reši neki od egzistencijalnih problema. Ukidanje duplih funkcija će ostati zapamćeno kao važan korak u borbi protiv pandemijske korupcije u Srbiji, ali će svakako biti i jedan od lajtomotiva u nekoj budućoj konfrontaciji svemoćnog Beograda i obespravljene Srbije, čime se već bavi Mlađan Dinkić mada to prevazilazi dimenzije njegovog pokreta. Lider Jedinstvene Srbije Dragan Marković Palma, koji je takođe stavljen pred izbor Skupština ili njegova Jagodina, kaže za NIN da će podneti ostavku na poslaničko mesto ali da će reći šta ima da kaže kada se sve to završi. “Ne želim da utičem na odluke Ustavnog suda ali ću naknadno da kažem koji su pravi razlozi i kakva je pozadina svega, ali je suština onoga što ću da kažem da Srbijom vlada beogradski politički centralizam i da se političari i lideri koji nisu iz Beograda omalovažavaju”. Ukidanje duplih funkcija neće uzdrmati vladajuću koaliciju, ali bi moglo da oteža rad parlamenta koji bi do 25. septembra morao da usvoji niz evropskih zakona, kako bi Srbija ispunila barem formalne uslove za kandidaturu. To ne znači da će neka od manjih stranaka, ili poslanici individualno, pokušavati da ucenjuju vladajuću koaliciju. Dovoljno je da se u samoj proceduri podnošenja ostavki (a na narednoj sednici se tek verifikuju novi mandati) izgubi sasvim dovoljno vremena. Zbog toga se i ne očekuje da će se zamena poslanika obaviti narednih dana, kako nalaže zakon, već će biti dovoljno da se pokrene procedura njihove zamene. U razgovoru za NIN, sociolog i član Agencije za borbu protiv korupcije Zoran Stojiljković ocenjuje da priča o duplim funkcijama možda najbolje odslikava odnos vlasti prema nezavisnim, regulatornim telima, ali i prema korupciji. “Prvo su usvojili zakon, a zatim su, kada su videli da se tim zakonom ukidaju duple funkcije i ugrožavaju interesi brojnih političara iz vladajuće koalicije, izmenili sopstveni zakon. Kasnije su se trudili da nađu što originalniji način za kupovinu vremena kako bi se mandati vratili u novembru, uoči raspisivanja izbora i raspuštanja parlamenta”, kaže Stojiljković, koji napominje da nije reč samo o konfliktu interesa već o udaru na osnovna demokratska pravila, pošto isti ljudi pretenduju da budu i u izvršnoj i u zakonodavnoj vlasti. “Ovde je reč o političkoj strategiji čiji je glavni cilj da se ne zaljulja vladajući brod, i svi ostali ciljevi, koji mogu delovati neuporedivo važnije jer to i jesu, moraju da se prilagode onom prvom o netalasanju”. Kao poseban fenomen u čitavoj neduhovitoj komediji o duplim funkcijama izdvaja se odluka gotovo svih vlasnika duplih funkcija da se prilikom izbora - imaš Skupštinu, vrati opštinu ili bar preduzeće – svi odriču parlamenta. Tim odlukama se otvara novi trend u zapadnim demokratijama gde se uspešni lokalni lideri uglavnom trude da se iz Arkanzasa ili neke francuske provincije domognu nacionalnog nivoa vlasti, dok će se u Srbiji dogoditi organizovani juriš iz Skupštine. Iako su već ranije istraživači upozoravali da najznačajnija politička institucija u Srbiji ima čemera dostojan rejting, organizovano povlačenje iz Skupštine će poslužiti kao još jedna potvrda tvrdnje da partije u parlament šalju ljude koji nisu sposobni za operativnije, osetljivije zadatke. Dušan Bajatović izjavio je novinarima da je “previše posla započeo u Srbijagasu da bi se sada odlučio za nešto drugo”, ostavljajući utisak da u Skupštini i nije bilo previše započetih poslova. Predsednik opštine Vrbas Žarko Vidović je jedan od retkih koji je odlučio da napusti lokalnu funkciju i ostane pokrajinski poslanik. Dragan Marković Palma, koji je ranije izjavio da ide kući pevajući, naglašava da je normalno da se političari koje su njihove komšije, sugrađani izabrali da vode njihovu opštinu odluče za opštinu. “Jer su nama lično dali poverenje, mi smo ih gledali u oči kada smo im obećali da ćemo da vodimo opštinu, a u Skupštini nas ima 250 i ko zna koliko ih je za koje se ne zna ni ko ih je izabrao. Izgledalo bi da sam izdao sopstvene građane ako bih se odlučio za Skupštinu, a ovi moji građani imaju loša iskustva sa političarima koji čim budu izabrani odmah pobegnu za Beograd”, dodaje Marković. Na početku trogodišnjeg političkog ubeđivanja da li neko može da bude poslanik i gradonačelnik istovremeno, pomenuti gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović izjavio je da “svako ko zna da čita i prevede šta je sukob interesa, zna da mi nismo u tom sukobu. I to bih pre nazvao dvojnom funkcijom”. Posle odluke Ustavnog suda, Stevanović je izjavio da će on i njegov politički partneri saopštiti šta su odlučili, ali da neće biti tihi. Ma koliko se svi akteri trudili da pokažu kako im je borba protiv korupcije i svemoći političkih aktivista važnija od porodice ili evropske budućnosti, ostaje utisak da će trogodišnja bitka protiv duplih funkcija završiti tako što će 20 poslanika napustiti parlament nekoliko nedelja pre raspuštanja istog.