Izgubljeni u magli

Ako je neko već počeo da koluta očima zbog zahuktavanja predizborne kampanje, trebalo bi hitno da nađe snage da smiri živce. Ne samo zato što će u dolazećem periodu biti još mnogo lažnih uzbuna, poput one sa sednice Skupštine u ponedeljak, kada je opstanak vladajuće koalicije ugrožen zbog Zakona o železnici. Niti zbog dugog trajanja emitovanja iritantnih poruka o blagodetima koje će doneti izborna pobeda ove ili one opcije. Strpljenje je potrebno prvenstveno zbog za običnog smrtnika mnogo važnije činjenice da je pred Srbijom cela jedna godina za koju se unapred može reći da je izgubljena za ozbiljniji ekonomski oporavak. O razvoju da i ne govorimo. Osim redovnih parlamentarnih izbora koji će se, sudeći prema uverljivim informacijama, održati u aprilu ili maju (poslednji su održani 11. maja 2008) krajem sledeće godine trebalo bi očekivati i predsedničke izbore. Petogodišnji mandat Borisu Tadiću ističe 15. februara 2012, a prema Ustavu predsednik Skupštine raspisuje nove izbore 90 dana pre isteka mandata predsednika Republike, „tako da se izbori okončaju u narednih 60 dana“. To znači da je poslednji rok za njihovo održavanje 15. januar, ali je malo verovatno da bi nekom palo na pamet da građane zove na birališta u jeku novogodišnjih, božićnih i srpskonovogodišnjih praznika. Opozicione stranke se zalažu za istovremeno održavanje izbora na svim nivoima, ali, sve i da iza tog zahteva stanu daleko ubedljivije nego što to trenutno čine, nema razloga za uverenje da bi vladajuća koalicija mogla odustati od trenutno važećeg stava. A on glasi: nema predsedničkih izbora pre roka. Priča o izboru budućeg predsednika Srbije na ovom mestu obično se pretvori u beskonačnu raspravu o tome da li Tadić ima pravo da se još jednom kandiduje ili ne: prema Ustavu, naime, „niko ne može više od dva puta da bude biran za predsednika Republike” (član 116). Tadić je za predsednika Srbije najpre biran na izborima juna 2004. godine, a potom i 20. januara (prvi krug) i 3. februara 2008. (drugi krug). Jedan i jedan, u ovom slučaju, ne moraju da budu dva. U javnosti je odavno lansirano tumačenje prema kome se prvi Tadićev izbor “ne broji”, jer je bio u vreme postojanja zajednice Srbije i Crne Gore. Uz nagađanja da li će Tadić ponovo „na predsedničku crtu“, da li će Tomislav Nikolić rizikovati još jedan poraz i da li bi njegov rejting mogao ugroziti eventualni povratak Vojislava Šešelja iz Haga, po kuloarima se već mogu čuti najneverovatnije verzije o tome ko bi mogao predstavljati izborno iznenađenje. U raznim političkim kuhinjama, navodno, već se crta profil ličnosti koja bi mogla da privuče glasove brojnih razočaranih birača. Pominje se čak jedna poznata ličnost s leve strane političkog spektra, koju bi, prema obrazloženju, mogli podržati razočarani birači nekih desnih stranaka?! Bez obzira na politički, istorijski ili estetski značaj lica koje će se nadmetati za poziciju predsednika Srbija, ključna je, ipak, priča s početka teksta – ona o godini izgubljenoj u permanentnoj predizbornoj magli i postizbornoj trgovini koja će, kako iskustvo govori, popuniti vreme između parlamentarnih i predsedničkih izbora. I to iz bar pet razloga. Najpre, toliko željeni strani investitori u vremenu kad nije jasan odnos političkih snaga nemaju s kim da se dogovaraju o uslovima poslovanja, pa oprezno čekaju da vide kakva će biti politika novih vlasti, kako bi odlučili da li će u zemlji uopšte poslovati ili ne. Slično, potom, važi i za domaće investitore - oni se uzdržavaju od širenja biznisa dok se ne uvere da li će posle eventualne promene vlasti biti promenjena i politika i uslovi poslovanja (s naglaskom na privilegije koje donosi blizak odnos s vlastima). Treći razlog za sumornu prognozu je činjenica da se pred izbore uvek više novca odvaja za tekuću potrošnju nego za kapitalne i druge investicije, čime se smanjuju šanse za budući razvoj. Četvrti leži u manjim šansama za dobijanje kredita od međunarodnih finansijskih institucija ukoliko su potrebni – opet zato što o njima nema ko da pregovara. I peto, bez jasne političke situacije ne treba računati ni na eventualne poslovne početnike i nova radna mesta koja bi oni mogli stvoriti: oni koji žele da krenu u sopstveni biznis imaju čak i više razloga od proverenih poslovnih vukova da svoje planove odlože do uspostavljanja pravila poslovanja koja bi trebalo da važe makar koliko traje mandat vladajućih struktura.