Dovođenje do kraja

O „nepromenljivom Nebojši“ pisao sam tačno pre godinu dana, a sad – evo ga opet. Prošli put je to bilo povodom nekakvog „Fiš festa“, ovog puta je u pitanju „Dunav fest“, otvoren predstavom „Poslednje putovanje Rige od Fere“. Poslednjeg dana avgusta „Politika“ nas je izvestila da će deo te predstave biti „prikazan na brodu koji će ploviti od Zemuna do Kule Nebojša“, dok će „glavni deo programa biti u Kuli Nebojša i aneksu koji nije završen“. U Dnevniku RTS-a takođe su tim povodom govorili o „Kuli Nebojša“. Stiče se utisak da pojedini mladi novinari veruju da je kula dobila ime po bivšem ministru kulture, Nebojši Bradiću, koji je bio jedan od organizatora festivala i koji je o njemu govorio za televiziju. Biće da je sve to navelo Radmilu Stanković da u članku o Dunav festu, u NIN-u od osmog septembra, upozori: „Važno je reći, s obzirom na to da Kula Nebojša postaje epicentar zbivanja na ovom festivalu, da ona ne nosi ime ni po jednom Nebojši (često se nepravilno kaže Nebojšina kula), već je naziv dobila negacijom glagola bojati se, što bi značilo da se kula ne boji nijednog neprijatelja i da je neosvojiva.“ Drugim rečima, Nebojša je u ovom slučaju imenica ženskog roda, kao i kula, i obe se menjaju jednako: idem do Kule Nebojše (kao: idem do Crkve Lazarice), gledam Kulu Nebojšu (kao: gledam Adu Ciganliju), pričam o Kuli Nebojši (kao: pričam o zemlji Dembeliji). Starim Beograđanima taj savet nije ni potreban, a mladi će se kao i uvek oglušiti o njega, pa ćemo iduće jeseni opet čitati i slušati o „Kuli Nebojša“ i „Nebojšinoj kuli“. Prilikom posete Angele Merkel, predsednik Boris Tadić izjavio je (citiram prema Tanjugovom izveštaju) „da bi bilo pogrešno staviti Srbiju pred ultimativni izbor – EU ili Kosovo“. Dodao je „da je politika ’EU ili Kosovo’ pogrešna i ultimativna politika, nije u skladu sa evropskim vrednostima i treba je izbeći. Treba naći elastično, kreativno rešenje u datim okolnostima, koje ne sprečava normalan život ljudi.“ Hvala bogu, pomislio sam ja, barem šef države zna šta znači pridev ultimativan – ’koji predstavlja ultimatum’. Većina ostalih, poslednjih godina, upotrebljava ultimativan u značenju engleskog ultimate. Svojevremeno sam već citirao oglas u kome se neki auto hvali kao „ultimativna mašina“. U seriji „Red i zakon“, na „Foks krajm“ kanalu, jedna žena kaže svom ljubavniku „I made the ultimate sacrifice for you“, što je prevedeno, verovali ili ne, „Zbog tebe sam učinila ultimativnu žrtvu“. Čak je i jedna voditeljka u emisiji ozbiljne muzike na Radio Beogradu, govoreći o pijanisti Alfredu Brendelu, rekla da su njegove interpretacije Betovena „ultimativne“! Pitam se hoće li iko objasniti ovdašnjim angloholičarima: mada oba prideva potiču od kasnolatinskog glagola ultimare, dovesti do kraja (od ultimus, poslednji, krajnji), ultimativan se odnosi samo na ultimatum („dovođenje do kraja“ u smislu poslednjeg, nezaobilaznog uslova, ili „dovođenja cara do duvara“), dok je englesko ultimate „krajnje“ u smislu konačno, savršeno, definitivno, vrhunsko, neprevaziđeno. Auto je poslednja reč tehnike, kriminalka je za svog momka podnela krajnju ili najveću žrtvu, a Brendel je dao dosad najbolje intepretacije Betovenovih sonata, ali nikome nije mogao da postavi ultimatum svirajući na klaviru..