Zaboravljeni moral

Nije teško biti moralan. A ipak, ljudi to često nisu. Naročito ne u politici čiji su, hteli - ne hteli, nužni sledbenici ili taoci. Politika je oduvek bila gospodar sile, ako ne i nasilja. I pre bi se reklo da ona bira nas nego mi nju. Zato u politici razlozi morala nisu skoro nikada imali neku značajniju ulogu. Da li je tako i danas? Umnogome jeste. Nama se, sada, postavlja pitanje: koji to đavo nad đavolima sprečava da moral na otvorena vrata uđe u politiku, a zatim i u ljudski život, i da ga prožme na iskren i pravedan način? Tog đavola, bez sumnje, nećemo naći u samom moralu. U Jevanđelju po Mateji zapisan je jedan od ključnih moralnih naloga: „Sve dakle što hoćete da ljudi vama čine, činite i vi njima“ (7, 12). Ovaj skraćeni zaključak (jer su u tekstu Jevanđelja izostavljene premise) očigledno podrazumeva i pravilo koje glasi: ne činite ljudima ono (a na prvom mestu je reč o zlu) što ne biste želeli da oni čine vama. Zlo počinje s one strane moralnih odnosa... Doduše, Mateja nije rekao za koga to moralno pravilo važi: za obične ljude, političare, vođe, zakonodavce, sadiste, mazohiste, ludake, pustinjake...? Važenje morala je bez sumnje ograničeno, ali ne po volji samog morala. Zato moral važi za sve. Nema tih nad-pravila koja će nam reći kad, kako, pod kojim uslovima je nekom dopušteno da bude subjekt moralnog ponašanja. Moral ne dopušta nad-pravila, pošto je njegova svrhovitost samoj sebi dovoljna ili je, u protivnom, ni nema. Nije moguć instrumentalizovani (recimo, u korist nekih političkih zahteva) moral. Zato u sklopu politike razlozi morala vrlo lako iščezavaju. Ali, zašto je to tako? U zapovesti koju nam sugeriše Mateja reč je o ljudima (...što hoćete da ljudi vama čine...), a ne o nekim politički (socijalno, etnički itd.) profilisanim grupama. Zato moralni nalog koji glasi: nemoj nekoga da sprečavaš da pređe granicu, ako ne želiš da i on tebe spreči, ne pita nikoga za etničko ili rasno određenje, jer isključuje svaki oblik cepanja ili aparthejda među ljudima. Dakle, moral Jevanđelja glasi: Budimo ljudi, a ne: Budimo Srbi, Hrvati, Albanci ili Južnoafrikanci. To je moral koji, po intenciji, važi za sve, a to znači da je univerzalan. On važi čak i za nevernike i političke neprijatelje. U Matejinom Jevanđelju takvo shvatanje morala je više nego očigledno. Ali, naravno, politiku ne zanima moral. Ona može da spreči drugog da pređe granicu ne padajući joj, pri tom, na pamet da je to zlo i da taj drugi može da uzvrati na isti način. Tu, onda, prestaje moral i počinje spirala zla, budući da jedno političko zlo uvek po pravilu izaziva drugo... Zato je moral na strani života, a politika (koja ga krši) na strani sužavanja života. Moral kaže: teritorija pripada onim ljudima koji na njoj žive. A ne mitovima, papirima, žigovima. Politika, međutim, bez ustezanja kaže: teritorija je „naša“, šta god da to znači i koja god da je tome moralna, životna cena. Konkretni, elementarni oblici života takvu politiku ne zanimaju. Moral nema moć. Zato on, naprosto, prestaje tamo gde počinje neka preča, izvanmoralna briga. A najvažnija izvanmoralna briga politike je – pobediti neprijatelja... ako treba i po cenu sopstvenog stradanja. Za moral su, međutim, važni konkretni, elementarni oblici života i komunikacije na nekom prostoru, a ne sukoba, destrukcije i smrti. Problemi nastaju onda kada ljudske uzajamnosti ili moralne situacije nema, kad nema ničeg sem mržnje i isključivosti. Da li i u tom slučaju važi Isusov i Matejin nalog: Sve što hoćete da ljudi vama čine, činite i vi njima? Sa stanovišta morala: važi. Problemi nastaju kad mržnja biva okamenjena. Jer, tu gde imamo kamenje, tu, naravno, ne može biti morala. Tada granicu definiše samo „neprijatelj“, a njenu „logiku“ podržavaju snage isključivosti, šovinizma, političke paranoje i kalkulacije predizborne večeri. Moral nam kaže: ne moraš nekog da voliš da bi se moralno odnosio prema njemu, ali moraš da ga na elementaran način prihvatiš kao ljudsku jedinku i partnera u životu. Ako su Nemci i Francuzi postali jedni drugima ljudi, zašto to ne bi mogli da postanu Albanci i Srbi? Ali, potrebno je naći politički put do tog pomirenja. LJudi su, po prirodi samog morala, uvek spremni da zaborave mržnju. Ostaje, samo, pitanje: da li su i političari na to spremni?