Nova opasnost od nuklearki

Eksplozija peći u fabrici za obradu nuklearnog otpada Markul u blizini Avinjona, grada na jugu Francuske, odnela je jedan život, a četvoro radnika je povređeno. Preživeli nisu kontaminirani, ali jedan od njih je zadobio opekotine koje su zahvatile 80 odsto tela. U vreme kada se dogodio incident, u ponedeljak oko 11 sati i 45 minuta, peć je korišćena da rastopi nuklearni otpad, čija je radioaktivnost bila promenljiva – od niske do veoma visoke. Francuske vlasti su odmah reagovale i saopštile da je „eksplozija zatvorenog tipa, i da nema opasnosti od radijacije“. Policija je takođe potvrdila da nije našla tragove zagađenja, kao i da nije bilo radioaktivnog curenja van centrale. Ipak, iako za sada nema informacija o eventualnoj povećanoj radioaktivnosti, bezbednost oko fabrike podignuta je na najviši nivo. Očigledno je da se nakon događaja u japanskoj nuklearki Fukušima više ništa ne prepušta slučaju. Međutim, uprkos stalnim apelima de se smanji broj nuklearki u svetu, vest o havariji na jugu Francuske pratila je druga, koja na neki način ohra bruje proizvođače nuklearne energije. Naime, Atomska agencija Ujedinjenih nacija (IAEA) očekuje da se u naredne dve decenije poveća globalno korišćenje nuklearne energije. „Do 2030. godine broj svetskih reaktora u pogonu će se povećati za 90 do 350”, rekao je Jukija Amano, generalni direktor IAEA. Trenutno u svetu radi oko 430 nuklearnih reaktora, a najviše ih ima u SAD, Rusiji i Francuskoj. Iako eksplozija u Francuskoj ne može da se poredi sa onom u Fukušimi, bitka onih koji odobravaju odnosno osuđuju rad nuklearnih elektrana, pre svega onih starih, nastavlja se. Nemci razmišljaju da do 2022. godine zatvore svojih 17 nuklearnih reaktora, a možda će njihov primer slediti i Francuska koja ih ima 58.