Vratile smo se

Evo jednog izleta u narodsku realnost – dizelaši ponovo vladaju, devedesete su se vratile na velika vrata Beogradske arene! Pre neki dan sam videla spot za pesmu koja najavljuje spektakl koji slavi devedesete u Areni. Među akterima sve preživele i reanimirane zvezde domaće dens scene ove ere. Od Dr. Igija, preko nesrećno neskućenih Modelsica, Funky G-a, do nezaobilaznog dvesta-na-sat Ivana Gavrilovića. Oko njih klinci i klinke svi obučeni kao neki mutirani moderni dizelaši i poneki poznati sportista. Strava i užas. Gledajući ovaj video osetila sam se kao u noćnoj mori u kojoj mi isplivavaju na površinu sve traume odrastanja u Srbiji devedesetih. Skidanje patika, tuče, pucnjave, pogibije, tinejdž prostitucija, narkomanija, valjanje droge, oružja... i sve to u mojoj osnovnoj školi među ljudima sa kojima sam piškila u pesku. I pitam se kako je došlo do toga da se ova pošast vrati u takozvani mejnstrim?! Sećam se pre jedno pet-šest godina je jedan ubercool beogradski DJ odlučio da napravi žurku koja slavi 90. u jednom tada respektabilnom klubu koji je do tada imao ozbiljan muzički program. Žurka je doživela neviđeni uspeh, svi samoproklamovani trendseteri došli su obučeni u šuškave trenerke i air max patike, zabavljajući se pod izgovorom da je sve to kemp ne shvatajući sopstvenu neodgovornost u tom trenutku. Naravno, žurka se pretvorila u serijal, klijentela kluba se potpuno promenila i sada, šest godina kasnije, to mesto izgleda kao scenografija Grand parade. Paralelno sa tim, na Banovom brdu je neki glumac, koji je sada poznat po ulozi fudbalera u filmskom projektu od nacionalnog značaja, počeo da pravi žurke sa temom devedesetih. Istovremeno, na globalnu scenu se vratila i ta moda, po čuvenom civilizacijskom pravilu – idemo dve decenije unazad. U izlozima su Nike Air Max koje u Srbiji, naravno, beleže rekordnu prodaju. Opet su se mladi iz kruga dvojke setili kako to mogu da proglase baš dobrom forom, ne razmišljajući da te patike sa sobom nose čitav vrednosni sistem i ideologiju. U srpskom kontekstu, devedesete nisu za zezanje. I evo nas danas i ovde, sa predstojećim muzičko-scenskim spektaklom na kojem će biti 20.000 tinejdžera sa svojim roditeljima, oldskul dizelašima, koji su jedva čekali da opet dobiju formalnu afirmaciju svog pogleda na svet, svoje životne filozofije. A dobiće je od strane onih koji će sedeti u ložama, jer ne zaobilaze koncerte u Areni, bilo da je to Tap 011 ili Brajan Feri. Možda se pojavi i Nole ako mu obaveze dozvole, a ukoliko odziv publike premaši okvire zadovoljavajućeg, videćemo i ponekog političara. Svi blaženo neodgovorni prema kulturnoj opasnosti koju taj koncert sa sobom nosi. Sve je okej, samo dok se narod zabavlja.