Kolera

Pre izvesnog vremena na jednom prekookeanskom letu započeo sam razgovor sa svojim saputnikom. Ispostavilo se da je on Poljak, već više godina funkcioner Ujedinjenih nacija u Africi ispod polutara. Zapitao sam ga kakvi su izveštaji o pošasti side među tamošnjem stanovništvom. Potvrdio je da je to jedan od problema, ali da je ovog trenutka daleko opasnija i smrtonosnija epidemije kolere koja hara Afrikom. U Zimbabveu umire na stotine stanovnika ove zemlje. Kolera je zarazna bolest siromašnih i hara među stanovništvom koje nema higijenskih uslova. Nije slučajno da se poslednja epidemija kolere među Srbima dogodila u ratnim uslovima. U vreme Balkanskih ratova 1912-1913. u danima Bregalničke bitke umrlo je od kolere pet hiljada srpskih vojnika, a kolera je pogodila i Srbe koji su se povlačili preko Albanije. Kolera je opaka zarazna bolest creva i stomačnog trakta. Dobija se od vode zagađene bacilom koje ima naučno ime vibrio cholera ili vibrio comma, jer je zakovrnut kao zapeta, bivši zarez. Bacil sprečava apsorpciju natrijuma u stomaku, koji deluje kao veoma jaki purgativ. Uz pad telesne temperature, dijareju i povraćanje, organizam zaraženog dramatično gubi snagu i ishod je veoma često smrtonosan. Sve se to događa za manje od nedelju dana. Nije čudo da Poljaci čije je stanovništvo za davnih dana doživelo nekoliko epidemija kolere, upotrebljavaju reč cholera, izgovaraju je holera, što je sinonim za đavola. Tako da oni umesto „đavo te odneo”, kažu u poljskoj varijanti „Do chileri!”. Neki koji to bolje znaju, tvrde da je finim Poljacima koji ne psuju to ipak neka psovka, i to najgora psovka, što je zaista neobično za nas Srbe sa raskošnom zbirkom najgorih psovki, uz pominjanje svih polnih organa, i još često u augmentativu. Naziv kolera je helenskog porekla od reči chole žuć, zato što kolera ide uz bledilo slično žutici. Istu starogrčku reč prepoznaćete u pridevu koleričan, žućljiv. Kolerična osoba je opis jednog od temperamenata, koje je sistematizovao još praotac lekara Hipokrit u petom veku pre nove ere, pored melanholičnog, sangviničnog i flegmatičnog. Ta podela u izvesnom smislu i danas važi, ali više kao opis karaktera koje je slično opisao ruski psiholog Ivan Pavlov. Država Zimbabve (do 1979. Rodezija), pogođena epidemijom kolere, nosi ime po poznatom arheološkom nalazištu na jugoistoku zemlje iz 18. veka, koje na bantu jeziku znači „kamena kuća”. Rodezija je svojevremeno dobila ime po Sesilu Rodesu (1853 – 1902), britanskom kolonijalisti, državniku i kapitalisti koji se obogatio kao vlasnik rudnika dijamanata, a koji je sebe smatrao dobrotvorom po principu „filantropija plus pet procenata”. (Rodezija se pre njega do 1895. godine zvala Mašonaland i Metabeleland po lokalnim plemenima). NJegove poslednje reči bile su „Tako mnogo da se uradi, a tako malo urađeno”. „Enciklopedija britanika” ga svrstava među velike tvorce britanske kolonijalne imperije, bez i najmanje sumnje da su crnci niža rasa