Nenavodne zloupotrebe

Srpsko novinarstvo baš nije ljubitelj reči “navodno”, čak ni na mestima gde bi dobro stajala, ali ju je i te kako (zlo)upotrebljavalo u prethodnih mesec dana dok se pisalo o “navodnim”, “fabrikovanim”, “naručenim”, “izmanipulisanim” dokazima dr Dragane Jovanović, novopostavljene gradske sekretarke za zdravstvo. Nekako se kao logična nametnula priča da je dugogodišnja direktorka Instituta za plućne bolesti i tuberkulozu KCS odlučila da obmane javnost i poturi joj dokumentaciju na osnovu koje tvrdi da je pet direktora zdravstvenih ustanova (kliničko-bolnički centri “Bežanijska kosa”, “Zvezdara” i “Zemun” i domovi zdravlja “Zvezdara” i “Palilula”) radilo mimo zakona. I pored činjenice da zdravstvo po svim anketama vodi na listi najkorumpiranijih institucija u Srbiji, a da su građani hronično nezadovoljni uslugama koje dobijaju, pokazalo se da im nije baš po volji kada ih o tome obaveštava dr Jovanović, a kao jedino obrazloženje za skepsu se pojavilo to što je na mesto sekretara izabrana na predlog LDP-a. Niko se nije ni setio da pomene da se ne radi baš o novini kada je u pitanju sumnja na rad nekih od prozvanih institucija, jer je, recimo, nepravilnost u radu u DZ “Milutin Ivković” na Paliluli, čiji je direktor prozvana dr Jasminka Jelić, Sektor za budžetsku inspekciju i reviziju Ministarstva finansija otkrio još 25. marta 2008. godine. Proveravajući poslovanje ove ustanove u periodu od januara 2006. do kraja 2007. godine, inspektori su utvrdili da je prekršeno čak šest zakona i jedna uredba. Inspekcija je krajem oktobra proveravala i DZ “Zvezdara”, a nalaz nije bio baš pozitivan – otkriveno je da prilikom kupovine stomatološke opreme i nameštaja za Dom zdravlja u Mirijevu nije ispoštovan Zakon o javnim nabavkama. I ne samo to, pre više od četiri godine ministru dr Tomici Milosavljeviću su članovi sindikata i članovi UO Doma zdravlja „Zvezdara” uputili pismo u kome traže hitnu smenu direktorke dr Branke Grujić zbog 11 prekršaja od kojih je jedan bio i to što je primala 300 odsto veću platu nego što je kolektivnim ugovorom potpisano. Ministar u svemu tome nije video ništa sumnjivo. Na pitanje čemu tolika skepsa, dr Draško Karađinović objašnjava: “Po mom mišljenju LDP gađa tamo gde DS i G17 najviše boli, u zdravstvo Beograda jer ovi to kontrolišu osam godina i troše se enormne pare na skandalozan način. Stalno se zaboravlja da je zdravstvo najveće “javno preduzeće” u Srbiji, a direktori bolnica, sebi i svojima nabijaju ogromna primanja (bonuse) preko naplaćivanja vanstandardnih usluga i preskakanje listi čekanja što je analogija sa aerodromskim taksama bivšeg direktora Bojana Krišta. Znači, radi se o potpuno istom mehanizmu sa drugim nazivom, samo su u pitanju mnogo veći iznosi i 300 umesto jednog direktora.” Ispitaćemo, bio je odgovor gradske vlade, a za taj posao je zadužena budžetska inspekcija. Otkriveno je da postoje jasni dokazi kada su u pitanju dva doma zdravlja, ali nisu našli nepravilnosti u radu kliničkih centara. Bar ne iz domena koji su oni ispitivali, a to svakako nije jedini aspekt u celom slučaju. Predočeni podaci su bili dovoljni da se istraga nastavi i to na zahtev gradonačelnika Dragana Đilasa koji je bio jedan od retkih koji je čitavom slučaju pristupio na civilizovan način. Jednostavno, nije se zadovoljio ishodom koji je mogao da bude podloga za “lako rešenje” i dobar međustranački kompromis po kome bi bile smenjene dve direktorke, a abolirana tri direktora, već je formirao komisiju koja će proveriti rad i tri klinička centra zbog sumnje da je u ovim zdravstvenim ustanovama bilo nenamenskog trošenja novca. Gradonačelnik je pred građane istupio sa sledećim rečima: “U KBC Bežanijska kosa utvrđeno je da je klupa sa tri sedeća mesta za čekaonicu plaćena 200.000 dinara, ofinger sa držačem u boji i dodatkom za kišobran 162 evra po komadu, čajna kuhinja 750.000 dinara. Želim da od Komisije dobijem podatke na koji način su trošene pare Beograđana, da li su direktori predlagali kupovine onih stvari koje su neophodne za sugrađane da bi se bolje lečili ili su predlagane stvari koje služe da nešto lepše izgleda, a da kvalitet zdravstvene zaštite ne bude na očekivanom nivou”. Ni za preostala dva klinička centra ne bi se moglo reći da su abolirana od “razumne sumnje”. Za KBC „Zvezdara” direktor dr Zoran Ivanković, nabavljao je nameštaj za urgentni prijem jednog odeljenja, vredan oko 40 miliona dinara, koji je predvideo za objekat za koji se tek odvajaju sredstva i gde je izvođenje radova nedavno počelo. Smena direktora KBC „Zemun” dr Ive Berisavca zatražena je zbog toga što je mogao, zbog kašnjenja, da zatraži raskid ugovora sa izvođačem radova na rekonstrukciji dela objekta ovog kliničko-bolničkog centra sa preduzećem “Ratko Mitrović”, ali i da traži naplatu zbog neispunjenja ugovorenih obaveza. Dr Berisavac je, takođe, započinjao nove radove na objektu i za njih tražio novac iako se, prema Zakonu o javnim nabavkama, ne može raspisati ni tender, kao ni započeti radovi ukoliko novac nije obezbeđen. Konstatovano je i da nedostaje tenderska dokumentacija za dodatne radove u delu Operacionog bloka u iznosu od 34 miliona dinara, kao i za dodatne radove u starom delu objekta i kotlarnice u iznosu od oko 270.000 evra. Imajući sve to u vidu dr Jovanović je zatražila smenu direktora, a LDP ju je podržao i to ne samo verbalno (učinili su to samo sat vremena nakon konferencije za štampu koju je održala bez njihovog znanja) već i akcijom prikupljanja potpisa za smenu prozvanih direktora kojima budžetska inspekcija nije pronašla nepravilnosti. U javnosti je to ocenjeno kao pokušaj da se pridobiju politički poeni, što i da je samo to ne bi bilo sporno – zadatak političkih stranaka je valjda da skupljaju političke poene, ali i kao test za gradsku vladu. Interesantno je da niko nije pominjao reakciju G17 plus (valjda svi znaju kako oni reaguju kada neko pomene zdravstvo), ali ni SPS-a, već samo relaciju DS-LDP. Tako nešto je potvrdio i šef odborničke grupe LDP Dejan Ranđić rečima da će smena direktora zdravstvenih ustanova biti test pre svega u pravcu sagledavanja da li su inicijative LDP u saglasnosti sa inicijativama koalicionih partnera, najpre DS uz napomenu da nema “dilemu da su u pitanju isti stavovi”. Na razgovorima koji su usledili, dobio je i novu potvrdu: “Saglasili smo se da elementi krivično prekršajne odgovornosti ne moraju biti elementi koji treba da dovedu do kvalitativnih promena. Odnosno, nesavesno poslovanje direktora, čak i ako je radio po zakonu, može biti dovoljan razlog za smenu”, rekao je Ranđić. Na sednici Skupštine grada koja je održana 15. decembra direktorke domova zdravlja Palilula i Zvezdara su smenjene bez javne rasprave, a gradonačelnik Đilas je najavio da će se rezultati istrage komisije koju je on formirao znati za desetak dana i da će tada biti odlučeno da li će ostali prozvani direktori biti smenjeni. Paralelno sa tim pojavila se nezvanična informacija da od javne smene neće biti ništa da se ne bi dalje zaoštravali odnosi sa G17 plus, stranke kojoj je posebno stalo da ne bude smenjen dr Nikola Milinić, direktor KBC Bežanijska kosa. Po tom scenariju sednica će se odlagati zbog praznika, a onda će biti pronađeno kompromisno rešenje – direktori će biti zamenjeni kada na red dođe redovna smena. Dr Milena Jauković međutim smatra da je čitava priča bespotrebno ispolitizovana jer se ona tiče jedino struke: ”Politička pozadina ove priče potpuno je nevažna i za mene nisu bitne ni političke stranke ni njihova uloga u ovome, dok se neko bavi zaštitom profesije i zaštitom ugleda zdravstva. Vlast i koalicioni partneri su od danas do sutra, problemi zdravstva su stalni i uvek ću podržati borbu za bolje zdravstvo. Građani ne moraju da znaju ko su direktori zdravstvenih ustanova i šta oni rade, ali gradski sekretar mora. Ako dr Dragana Jovanović ukazuje na nepravilnosti, moramo joj verovati, jer razuman čovek nikada neće pokrenuti takvu akciju na osnovu rekla-kazala već samo na osnovu činjenica i dokumentacije koju poseduje. Odbrana direktora bi mogla da bude jedino kontraargument, a ne napad na dr Jovanović. Naravno, u našem društvu je politika u pozadini svega, ali baš zbog toga mislim da je potez gradskog sekretara izuzetno hrabar jer ona je sebe ugrozila ne samo danas time što je optužila neke ljude sa jakom političkom pozadinom, već je sebe ugrozila i za buduća vremena. Mislim da se nije rukovodila ničijim partijskim interesom već ugledom i zaštitom profesije kojom se bavi i u krajnjem, interesom pacijenata. To shvatam kao principijelnost koju bih volela da vidim i na drugim mestima, ali i kao jedan od načina zaštite dostojanstva i ugleda profesije na koju je uostalom na tom radnom mestu obavezuje i zakon”, kaže dr Jauković. Dr Dragana Jovanović, gradski sekretar za zdravstvo Podvlačenje crte Samo deset dana po dolasku na dužnost gradskog sekretara za zdravstvo, dr Dragana Jovanović je zatražila smenu pet direktora zdravstvenih institucija. Javnost je bila zapanjena, niti je navikla da neko nepravilnost može da otkrije u tako kratkom roku, niti da o tome može da progovori pre nego što se konsultuje sa političkim vrhom. Koliko dugo je trebalo da čuvate tajnu o nepravilnostima koje ste našli da bi se vaš istup u javnosti okarakterisao kao „politički korektan”? - Vrlo je problematičan izraz “politički korektno”. Kada vam na uvid dođu dokumenta iz kojih se nedvosmisleno vidi da je rad direktora problematičan, a od vas se traži da stavite potpis na takve ugovore i time obezbedite prebacivanje novca iz gradske kase njima, onda imate samo dva izbora. Ili da sve to napustite ili da tražite smenu tih direktora i tako prekinete niz neodgovarajućih i nepravilnih radnji u vezi s pojedinim tenderima koje su samostalno vodili naručioci, odnosno domovi zdravlja i kliničko bolnički centri. Pojedinci insistiraju na tome da je gradski Sekretarijat za zdravstvo učestvovao u radnjama vezanim za pomenute tendere, a istina je da je naručilac tendera odgovorno lice pred zakonom, za sve radnje tokom tendera i prilikom potpisivanja ugovora. Uloga Sekretarijata je samo da uplati novac za potrebe zdravstvenih ustanova. Na spornim ugovorima stoje potpisi direktora zdravstvenih ustanova i ovlašćenih lica onih koji su dobili poslove na tenderima, a niko od njih nije ni maloletan ni malouman. Jedino od nezavršenih, tenderi za rendgen aparate su vođeni iz sekretarijata i oni su predmet razmatranja. Optužuju vas da je vaš potez bio politički instruiran... - To nema nikakve veze sa stvarnošću. S obzirom na to da sam bila u UO KBC Zemun, odmah po stupanju na dužnost videla sam da postoje očigledne nepravilnosti na koje smo ukazivali na sastancima UO i zbog kojih smo tražili raskidanje ugovora sa firmom „Ratko Mitrović”. Na početku rada novog UO KBC Zemun (po prelasku osnivačkih prava na Grad Beograd) i pored insistiranja članova UO da se prvo prikaže izveštaj rada prethodnog UO i NO, kao i presek stanja radova, direktor je sve vreme tvrdio da to nije moguće zbog odsustva (odbeglog) ranijeg predsednika UO KBC Zemun, kao i da se grad trudi da što pre samo uspostavi rad kompletnog KBC-a tj. završi što pre započeti projekat koji već kasni 6 meseci. Takođe je tvrdio da nema uvida u osnovni ugovor, te ga ne može prikazati kao i da je nemoguće raskinuti ugovor sa izvođačem radova „Ratko Mitrović-Dedinje”, DDO. Ovo će uvek potvrditi još dva spoljna člana UO. Po preuzimanju dužnosti gradskog sekretara za zdravstvo, uvidela sam da kompletna dokumentacija postoji, iz koje je vidljivo sledeće: ugovor sa izvođačem je moguće raskinuti zbog zakašnjenja radova, kao i da se svaki dan zakašnjenja radova mogao penalizovati sa 0,05 odsto dnevno, odnosno maksimum 10 odsto od ugovorene vrednosti ugovora. Zaista treba podvući crtu jer KBC Zemun i Zvezdara moraju što pre da profunkcionišu, ali to ne sme da izgleda kao “zidanje Skadra na Bojani”. Raskinuće se ugovor sa firmom “Ratko Mitrović” za obe pomenute ustanove, uradiće se presek stanja i krenuće se u gradnju i završavanje radova na način kako to treba Beograđanima. Jasno je da su tri direktora koja još uvek nisu razrešena i koja čekaju nalaz komisije bar „nedomaćinski” poslovala. Zar to nije dovoljno da sami ponude ostavke kao moralni čin? - Svaki čovek ima sopstvene kriterijume, kako o svom radu tako i o moralu. Mnogi mediji izneli su slavopojke o pomenutim direktorima, a malo se govorilo o tome kako su postavljani takvi prioriteti da se u neke ustanove ulažu enormno velika sredstva, a tako malo u Urgentni centar koji zbrinjava Beograđane 24 sata dnevno ili u Institut za plućne bolesti. Ovde se radi o tome da je u prilično uređene zdravstvene ustanove ulagano mnogo novca, a direktori su to koristili i pravili ogromne troškove za nešto što je daleko od prioriteta za pacijente. Konkretno, u maju je sanitarna inspekcija obišla KBC Bežanijska kosa i dala rok od dva meseca za ispravljanje utvrđenih nepravilnosti, prvenstveno vezanih za curenje otpadnih voda u prostor urgentnog prijema bolesnika, koji više godina ne funkcioniše normalno zbog toga. Ništa nije urađeno i pre dvadesetak dana inspekcija ih je zatvorila. Neverovatno je da za sve ove godine nisu uspeli da nađu 20 miliona dinara za nešto što je suštinski važno i opredeljujuće za pacijente, ali ih to nije sprečilo da kupe nameštaj po cenama koje već svi znaju. Iako svi znaju da postoji obrazac po kome neke zdravstvene ustanove dobijaju sredstva a neka ne, u javnosti se ipak pojavilo pitanje kako ćete vršiti funkciju gradskog sekretara kada je Institut za plućne bolesti, čiji ste direktor u tako lošem stanju? - Nažalost, ja nisam bila od onih koji su u milosti Ministarstva. Za osnovni aparat koji je bio neophodan, za spirometriju sa difuzijom, nisam mogla da dobijem novac ni od bivše uprave Kliničkog centra, ni od Ministarstva, a ministar je tvrdio da svi imaju optimalni broj aparata. Jedini što sam mogla da uradim bilo je da u štampi objavim da to nije tačno i sat nakon teksta sam dobila aparat koji je neophodan za funkcionisanje pulmološke ustanove. Ovo nije opravdanje, ovo je samo ilustracija o samovolji onih koji daju pare. Paralelno sa ovakvim podacima čujemo da KBC Bežanijska kosa ima nova potraživanja? - Oni sada traže 216 miliona za medicinske aparate i preko 350 miliona za dodatne investicione radove (adaptacije i sl.), i još dodatnih sedam i po miliona evra za radioterapijski centar. To je njihov plan nabavki za 2009. godinu. Da li je logično da se pre aparata kupuju ofingeri od 162 evra? - Nadam se da je jasno i malom detetu o čemu se radi. Svi znaju kako im izgleda urgentni prijem, a on godinama nije bio sređivan. Maja ove godine sanitarna inspekcija je zapretila zatvaranjem urgentnog prijema i dala rok od 2 meseca. Kako ništa nije urađeno, zatvoren je u novembru kada je prvi put pismeno o tom problemu obavešten sekretarijat (znači iza njih to nije bio ranije prioritet). Nešto je odrađeno, ali može da dođe u situaciju da ga ponovo zatvore iako se nalazi u bolnici koja izvan, kao što se vidi, ogromnih para koje dobija od budžeta ima i velike prihode preko ambulantne službe koja se naplaćuje. I vi i vaša porodica ste izloženi pretnjama, znate li od koga one dolaze? Znam samo da sam se zamerila mnogima, ali ne znam koje su sve to interesne grupacije i koliko ih je. A sada mi je kasno i da razmišljam. Ako se vratite unazad da li biste nešto promenili? - Imala sam veliku želju da se dostojanstvo građana i dostojanstvo ove zemlje polako vrati na neki raniji nivo. To je motivacija zbog koje sam prihvatila ovo radno mesto i time se odrekla celog svog ranijeg života. Sada radimo na nekoliko projekata, od koji je jedan od najznačajnijih projekat unapređenja urgentnih službi u Beogradu koje rade na zbrinjavanju urgentnih slučajeva, ali na koje ima mnogo pritužbi građana. Sistem nije bio dovoljno dobar, do sada su se samo ljudi trudili. Moramo da kupimo dovoljan broj kola za hitnu pomoć, da obezbedimo kontinuiranu vezu između ustanova sa raspoloživim dovoljnim posteljnim fondom za prijem hitnih slučajeva u popodnevnim i noćnim satima i da prekinemo šetnje pacijenta u kojima se gubi dragoceno vreme potrebno da se spase život. A moramo imati u vidu da urgentni centar za internu i hirurgiju praktično ne radi ni u KBC Zemun, a većim delom ni u KBC Zvezdara. Kada ste istupili u javnosti delovalo je da vas niko sem LDP-a neće podržati. Sada se stiglo do nekog polovičnog rešenja. Koliko ste zadovoljni? - Mnogi su mi rekli da sam svojim istupom napravila političko samoubistvo, što je meni smešno jer ja nisam političar. Mene je interesovalo samo da uradim nešto dobro za zdravstvo i tu šansu mi je pružila ponuda LDP. Da bi se nešto uradilo društvo mora biti i zrelo za to i jednom će se to dogoditi, ali ja mislim da je bolje da se dogodi što pre.