Mesec karikature

Dve velike izložbe karikature, jedna domaća, a druga međunarodna – obe sa po dve sekcije, dale su decembru festivalsko obeležje MESECA KARIKATURE. Na samom početku, 1. decembra, Večernje novosti su u Galeriji “Progres” publici predstavile izložbu izabranih radova sa 41. konkursa “Pjer”, kome su četiri decenije kontinualnog trajanja donele ugled prave kulturne institucije. Prestižnom nizu dosadašnjih konkursnih pobednika ove godine pridružio se Muhamed Đerlek iz Novog Pazara. Svojim likovnim i scenskim aranžmanom njegova karikatura se doima kao slikovita interpretacija naše izreke “Udri brigu na veselje” i duhovita je samoironija usmerena na naše današnje društvene okolnosti. Drugu nagradu žiri je dodelio Goranu Ćeličaninu za osudu crnogorskog priznanja “nezavisnog Kosova” putem lika Mila Đukanovića na čiji je obraz našivena crvena zakrpa u formi mape Kosova. Reč je o pravoj dnevnoj karikaturi trenutnog efekta sa uprošćenim, rekli bismo i podosta bukvalnim, crtačkim izrazom. Treća nagrada otišla je u ruke Save Babića za karikaturu na kojoj se homo sapiens približavanjem glasačkoj kutiji postepeno pretvara u ovcu. Slična podrugljiva poricanja smisla glasačkom činu već su, u raznim interpretacijama, viđena u radovima više autora, pa nam se stoga ova karikatura, pri tom i skromnom crtačkom veštinom izvedena, čini previsoko vrednovanom. U svom prvom učešću na “Pjeru”, Slaviša Ševrt je u nagrađenom portretu Emira Kusturice, umerenom deformacijom i dobro pogođenim crtama, uspešno predstavio njegovu složenu ličnost i fini šeretluk. Sagledavajući kreativni nivo ovogodišnjeg “Pjera” rekli bismo da je on zadržao zadovoljavajuću visinu prethodnih, a pri tom je dobio kvalitet više u primetnoj pojavi novih imena. Izložbenu štafetu od “Pjera” sredinom meseca preuzeo je 6. međunarodni bijenale “Zlatni osmeh Beograda”. O ugledu ove manifestacije najbolje govori podatak da je na adresu ULUPUDS-a i FECO Srbija, organizatora konkursa, više od 200 autora iz 42 zemlje sa svih kontinenata poslalo preko 500 svojih interpretacija teme “Tradicija i progres” i, u nešto manjem broju, karikiranih portreta Branislava Nušića. Organizatori Bijenala su primereno temama priredili dve odvojene izložbe: Nušićevih portreta u foajeu Narodnog pozorišta, i “Tradiciju i progres” u Etnografskom muzeju. Na izložbenoj postavci u Narodnom pozorištu, uz selekciju sa konkursa, prikazane su i karikature iz Muzeja grada Beograda/Legata Gite Predić-Nušić. Brojnost autora (od Uroša Predića, pa sve do Pjera Križanića) i visok kvalitet portretnih karikatura pokazuju koliko je naš veliki komediograf još za života bio i popularan i poštovan u krugovima naših karikaturista. Prija podatak da su nove karikature sa Nušićevim likom pristigle organizatorima konkursa iz mnogih zemalja, pa će to zbirku njegovih portreta u Muzeju grada obogatiti novim karikaturalnim kaleidoskopom. Glavnu nagradu u ovoj bijenalnoj kategoriji dobio je Beograđanin Zdravko Mićanović za sekvencu vešto iscrtanih piščevih likova. Prirodno je da je glavna tema “Tradicija i progres” privukla mnogo više autora, pa se na panoima u prostranom holu Etnografskog muzeja našlo preko dve stotine eksponata. Inspiraciju za svoja dela karikaturisti su uglavnom tražili bilo u sudaru tradicionalnih običaja i novih navika, bilo u tehnološkim razlikama starih i novih proizvoda, ili, pak, u kontinuitetu i kombinovanju tradicionalnih i savremenih radnih postupaka. Počasnu titulu pobednika Bijenala poneo je Beograđanin Vladimir Stankovski. Međunarodni žiri je etiketom prve nagrade označio njegov crtani prikaz tkalje koja svoj rad na tradicionalnom ćilimu nastavlja primenom modernog elektronskog dizajna. Drugonagrađeni Nikolaj Krašin (Rusija) je minuciozno izvedenom grafikom dao scenu na kojoj je virtuelna, mašinizirana kokoška nasađena na pravo jaje i očekuje... – gledaocu je intrigantno ostavljeno rešenje ovog nadrealnog rebusa. Dobitnik treće nagrade, Novosađanin Qubomir Sopka, je iskoristio poznatu priču o dva jarca na brvnu da prizorom sudara dva kozolika robota na cevi nekog industrijskog stroja iskaže svoj ironični stav prema sve široj mehanizaciji moderne čovekove sredine. Priznanja u vidu diploma dobili su autori iz Ukrajine, Turske, Rumunije i naše zemlje, a NIN-ova “Nagrada za najbolji rad u grafičkoj tehnici” pripala je Nikolaju Krašinu, koji je tako poneo dva bijenalna priznanja. Znatan broj ostvarenja vrednih pohvala, pored onih koji su se našli na počasnoj listi žirija, svrstavaju beogradski bijenale u red uspešnijih međunarodnih priredbi sličnog tipa.