Čikaška kultura korupcije preti Obami

Ja sam iz Čikaga”, znao je da kaže novoizabrani američki predsednika Barak Obama onima koji su u toku predizborne kampanje pokušavali da dovedu u pitanje njegovo političko iskustvo. Što je, valjda, trebalo da potvrdi da on dolazi iz grada čiji stanovnici u genima nose svojevrsnu političku kulturu... Međutim, najnovija afera sa guvernerom države Ilinois, Miloradom – Rodom Blagojevićem (52), Obaminim partijskim kolegom i sugrađaninom, izbacila je ponovo na površinu i staru dobro znanu priču o jednoj od bitnih karakteristika čikaške politike – kulturi korupcije. Reč je, naime, o svojevrsnom političkom fenomenu koji je tokom čitavog proteklog stoleća, ako ne i duže, vladao Ilinoisom i njenom vetrovitom prestonicom Čikagom. I, koji je kao i pojam „organizovanog kriminala”, postao jedan od simbola Čikaga. Početak priče o smušenom i, kažu, ne baš preterano inteligentnom guverneru Ilinoisa, koja trenutno dominira u američkim medijima, sinu siromašnog doseljenika iz Šumadije, koji – kako se tvrdi – dosadašnju karijeru u politici uglavnom duguje ženidbi sa ćerkom bogatog i moćnog lokalnog političara, Irca, dobro je znan. Nakon što je Blagojević prošle nedelje uhapšen i posle tri dana provedena u zatvoru pušten, Lisa Madigan, javni tužilac države Ilinois (i sama kadar Demokratske stranke, sa političkim ambicijama), zatražila je od Vrhovnog suda Ilinoisa da guvernera proglasi nesposobnim za obavljanje guvernerske dužnosti i ukloni sa tog položaja. Dakle, da se stvar prekrati i pre nego što se okonča postupak po optužbi za teško Blagojevićevo, navodno, ogrešenje o zakon... Iako je ovaj predmet – pravničkim jezikom govoreći – još u fazi istrage, što znači da formalna optužnica još nije obelodanjena, Blagojević je bio osumnjičen za pokušaj da proda mesto u Senatu, upražnjeno izborom dosadašnjeg senatora Baraka Obame za predsednika SAD, i na taj način za sebe pribavi ličnu korist... Što bi od strane tužilaštva, verovatno, moglo biti kvalifikovano kao delo korupcije za koje sleduje dugogodišnja robija. FBI, navodno, poseduje snimak „presretnutog” guvernerovog telefonskog razgovora u kome ovaj kaže da mu ne pada na pamet da upražnjeno mesto u Senatu bilo kome ustupi bez odgovarajuće nadoknade... Sumnje su, inače, dodatno pojačane činjenicom da pohlepni guverner (koji zarađuje 177.000 dolara godišnje i živi u luksuznoj državnoj rezidenciji) duguje najmanje 900.000 dolara za nekretnine koje je kupio u Čikagu i Vašingtonu, a krenuo je i da skuplja priloge za sopstvenu „neprofitnu zadužbinu”, koja bi mu donosila godišnji prihod od najmanje 300.000 dolara godišnje... Suština zapleta je, naime, u tome što zakon daje pravo guvernerima američkih država da sami odrede naslednika senatora te države koji je pre isteka mandata iz nekih razloga prestao da obavlja tu dužnost. Tek ako guverner to ne učini organizuju se vanredni izbori za popunu upražnjenog mesta... Blagojević je, inače i u prvom (2002) i u drugom (2006) mandatu, kao kandidat Demokratske stranke, pobedio na izborima za guvernera obećavajući biračima da će iskoreniti korupciju. Mada je u Čikagu, kažu, bila javna tajna da je i on sklon da svoje lične interese stavlja ispred opštih. Otkako je prvi put izabran pa sve do, danas bio je suočen sa serijom istraga i optužbi za kršenje zakona i etičkih normi. Uostalom, i sam je – tvrde obavešteni izvori – morao znati da je FBI, zbog nekih ranijih dojava o njegovim sumnjivim poslovima, pre dve godine pokrenuo federalnu istragu protiv njega, što je značilo da se zbog toga svi njegovi telefoni prisluškuju... No, bez obzira na to da li je Blagojević bio suviše bahat, ili samo neoprezan kad je govorio telefonom, ili je reč o nečemu trećem, optužnica za korupciju u ovom slučaju će svakako zapodenuti komplikovanu pravnu bitku, koja bi mogla da potraje. Postaviće se, najpre, pitanje – da li je samo snimak presretnutog telefonskog razgovora dovoljan da guverner države Ilinois bude osuđen za teško krivično delo? I, ima li tužilaštvo još kakvog „keca u rukavu”, možda nekog svedoka ili insajdera? Potom i pitanje: može li Blagojević biti osuđen na dugogodišnju robiju, kakva sleduje za korupciju, samo na osnovu činjenice da je u nekom telefonskom razgovoru, eventualno, izrazio nameru da učini pomenuto kažnjivo delo? Američki pravni sistem podrazumeva, barem za ovu vrstu dela (za razliku od, recimo, „terorizma”, gde je dovoljno dokazati i samo postojanje namere da se tako nešto učini), da je neophodno ubediti sudsku porotu da bi takvo delo zaista bilo i učinjeno, ili da su preduzeti neki konkretni koraci koji to potvrđuju, a ne da je postojala samo eventualna namera (ili prazna telefonska priča) da se ono počini... Međutim, sva je prilika da su političke dimenzije i implikacije slučaja Blagojević trenutno daleko važnije od pravnih. I, da je politička karijera nesrećnog Milorada već gotova, bez obzira na to da li će njemu do kraja možda i poći za rukom da nakon sudskog procesa izbegne zatvorsku kaznu. Kako bilo da bilo, guverner Blagojević ostaće upisan u neslavnu istoriju Ilinoisa kao još jedan od guvernera koji su se teško ogrešili o zakon. Jer, samo tokom proteklih nekoliko decenija guverner Danijel Voker je bio osuđen zbog zloupotrebe javnih fondova, guverner Oto Kerner zbog mita i korupcije, a guverner DŽordž Rajan, Blagojevićev prethodnik, završio je na robiji zbog zloupotrebe državnih sredstava i primanja mita. Istoričar organizovanog kriminala u Čikagu, Robert Lombardo, po obrazovanju sociolog i bivši visoki policijski oficir u Čikagu i okrugu Kuk, smatra da kultura korupcije u ovom gradu datira još od XIX veka. Wen začetak dovodi se u vezu sa Majklom Kasiusom Makdonaldom, vlasnikom kockarnice, koji je organizovao prvu „političku mašinu” u ovom gradu, odnosno mehanizam pomoću kojeg su gradski zvaničnici Čikaga svojim finansijerima i donatorima obezbeđivali i garantovali ugovore, poslove i druge usluge u zamenu za političku podršku koja im je potrebna na izborima... Prema jednoj analizi, objavljenoj u septembru 2006, u državi Ilinois, gradu Čikagu i okrugu Kuk, najmanje 79 zvaničnika bilo je u poslednjih tridesetak godina pravosnažno osuđeno za različita krivična dela poput primanje mita, korupcije i sličnih zloupotreba. Među njima su tri pomenuta guvernera, dva druga visoka državna funkcionera, petnaest izabranih članova zakonodavnog tela države Ilinois, dva kongresmena, jedan gradonačelnik Čikaga, tri visoka gradska funkcionera, 27 članova različitih gradskih uprava, 19 opštinskih sudija okruga Kuk i sedam drugih zvaničnika ovog okruga... Sada je, naravno, najzanimljivije pitanje – kako će politički skandal u Čikagu uticati na novoizabranog predsednika SAD Baraka Obamu, koji je postavio visoke etičke standarde? I, koji sada, očito, polaže prvi ozbiljan test sposobnosti za delovanje u uslovima krize. Dobro upućeni tvrde da je u Čikagu svima poznato da Obama i Blagojević nikada nisu bili bliski. A, sam Obama je odmah nedvosmisleno saopštio da sa Blagojevićem nije razgovarao o ovoj stvari. Međutim, ispostavilo se da je najbliži Obamin saradnik, Ram Emanuel, imao kontakte sa ljudima guvernera Blagojevića i da su razgovarali o popunjavanju upražnjenog mesta u Senatu SAD. Šta će se iz toga do kraja izrodili, još nije sasvim jasno... Jer, novinari i dalje čačkaju i proveravaju – ko je s kim, i kada, bio u kontaktu, ko je kome šta obećao? Uz aferu Blagojević, Obamu i pre stupanja na predsedničku dužnost muče, izgleda, i neke druge neočekivane glavobolje. Tako mediji već javljaju i o prvim nesporazumima u njegovom spoljnopolitičkom timu, između buduće državne sekretarke za spoljne poslove Hilari Klinton, i bliske Obamine saradnice Suzan Rajs, predviđene za ambasadorku u UN. Iako američki ambasador u UN, formalno, pripada Stejt departmentu, uobičajeno je da diplomate na tom položaju odgovaraju direktno predsedniku SAD, i sede u Wujorku, gde imaju svoju posebnu službu, umesto u zgradi Stejt departmenta u Vašingtonu. Međutim, Suzan Rajs, za koju se još iz vremena predizborne kampanje zna da nije u dobrim odnosima sa Hilari Klinton, obznanila je svoju nameru da svoju buduću kancelariju smesti u Stejt departmentu u Vašingtonu, a ne u Wujorku. Što je odmah protumačeno njenom željom da u centrali američke diplomatske službe neposredno nadzire šta radi gospođa Klinton i o tome izveštava predsednika... I, tako je krenula prva priča o sukobu dve ambiciozne žene koje će ubuduće imati veliki uticaj na spoljnu politiku Obamine administracije. Novoizabranom predsedniku očigledno neće biti lako da ostvari ono što je obećao biračima.