S 300 za Iran?

Posle dužeg “hoću-neću”, Moskva je izgleda prelomila i odlučila da udovolji Teheranu, šaljući mu S 300 – protivavionske projektile kojima se Iran može bolje zaštititi, u slučaju da njegova nuklearna postrojenja budu napadnuta iz vazduha. Mogućnost takvog prepada je nešto o čemu javnost sveta raspravlja već dobre dve godine (otkako Iran žuri s umnožavanjem centrifuga za obogaćivanje urana!), spekulišući da će napadač biti SAD ili Izrael, uz izgovor na iransko “nuklearno oružje”. Štaviše, bilo je natuknica da će ove dve zemlje, “rešavajući stvar”, same pribeći nuklearnom oružju. Ugledni Sejmor Erš, iz američkog NJujorkera, naveo je jednom prilikom da je, sada najzad odlazeći, Yordž Buš ne samo spreman da napadne Iran, nego je tobože i ozbiljno zabavljen idejom o upotrebi američke “bombe”. Među pripadnicima oružanih snaga SAD, i u međunarodnoj zajednici, “raste uverenost da je krajnji cilj predsednika Buša u nuklearnoj konfrontaciji sa Iranom promena režima”, napisao je Erš. On je tada tvrdio (2006) da se pripreme za napad obavljaju “ubrzanim tempom”. Da li je bilo baš tako ili ne, doznaće se decenijama kasnije, kada Amerika bude otvarala arhive. Možda je odbojnost svetske javnosti prema Americi odigrala svoje. Ali, sam Iran nije bio ravnodušan, i u strahu da će biti bombardovan (istinskom ili prenaglašenom), istupio je s tim argumentom čekajući u redu kupaca ruskog defanzivnog oružja. Čini se, uspeo je – potvrdi li se to što kaže IRNA prošle nedelje, da je Moskva “počela isporuku komponenti S 300”. Iranska agencija se pozvala na izvor u parlamentu, gde je zamenik šefa komisije tog tela za bezbednost i spoljnu politiku (Ismail Kosari) objasnio da pregovori s Rusijom o tom oružju “traju već nekoliko godina” i da je “posao zaključen”. Vest Irne prenele su ruske RIA-novosti, oglasivši se iz Teherana, a vojni komentator RIA Ilja Kramnik, piše da je “na osnovu prethodnog iskustva, to najverovatnije tačno”. Dakle, rakete Iranu za odbranu iz vazduha pristižu. Šta on njima dobija? Gusta mreža zaštite Pre S 300, Teheranu su već isporučeni TOR-M1 (29 sistema, kupljenih za 700 miliona dolara), ali je sadašnje oružje moćnije, s obzirom na duži domet (150 kilometara). Govori se o dvadeset sistema S 300 PMU1, a svakim od tih sistema može se dejstvovati protiv šest ciljeva istovremeno. Projektil doseže do trideset kilometara uvis. U kombinaciji Tor i S 300, prvi sistem bi verovatno štitio borbene položaje S 300, navodi komentator RIA-novosti. On piše da su pet bataljona (dvadeset sistema) S 300, plus sistemi TOR, “značajan doprinos sposobnosti Irana da zemlju brani u celini”, a ne samo kritična postrojenja. Raspored novog oružja dopustio bi da se povuku i prerasporede na druge položaje već postojeća iranska sredstva za odbranu iz vazduha. Time će se učiniti gušćom opšta mreža njegove PVO zaštite – “prevazilazeći prag prihvatljivosti za potencijalne protivnike”. Uvođenje u raspored S 300 ne podrazumeva “nepobedivost ili neranjivost”. Vazduhoplovne snage i pomorska avijacija SAD “mogu, ukoliko je potrebno, da probiju i kroz takvu odbranu”, ali to je već stvar proračuna “zahtevanog vremena i prihvatljivog nivoa gubitaka”, kaže vojni komentator. “Vreme” i “gubici”, mogli bi, po njegovom mišljenju, postati argument u rukama onih Amerikanaca koji su protiv ideje o vojnim operacijama. A i takav obrt je dobitak za Iran. Godina pokazivanja mišića Islamska Republika je već preduzimala i preduzima korake da njena odbrana spolja deluje kao jaka armatura tvrđave. Za Iran, 2008. je cela u znaku pokazivanja mišića i upozorenja neprijatelja na to šta ga može očekivati, ukoliko napadne. Izvođene su ratne igre i isprobavano je iransko raketno oružje, ne bi li se skrenula pažnja da već ni ono samo nije nemoćno. Februara, lansiran je “kavošgar 1”, varijanta prvog stepena rakete “šahab 3”. “Kavošgar” je poleteo u čast otvaranja iranskog kosmičkog centra, što je “prvi i odlučan korak ka iranskom satelitu” (citiran je predsednik Ahmadinedžad). Juna, na poziciju za lansiranje donesena je sama “šahab 3” – naciljana da pogodi izraelski Dimona nuklearni reaktor (saopštili su tim povodom Izraelci). Iran je skrenuo pažnju na odmazdu, koja predstoji ukoliko bude napadnut. Jula je usledilo još raketnih proba, ovog puta u Ormuskom tesnacu. Saopšteno je o daljoj usavršenosti “šahaba 3” i o sposobnosti Irana da eventualno blokira brodski prolaz moreuzom, raketama zemlja-more. NJihov domet je preko dvesta kilometara. Avgusta, iz kosmičkog centra uspešno je lansiran u kosmos “safir”, što je navodno “raščistilo put da se izbaci u orbitu iranski satelit”. “Safir” je ponet “šahabom 3”, a objavljeni snimci ukazali su na rešen problem prenosa raketne snage iz prvog u drugi stepen poletanja. Septembra, iranske snage su izvele trodnevni manevar i isprobale odbranu od napada iz vazduha. Tog meseca, jedna osmatračka ekipa IAEA (Međunarodne agencije za nuklearnu energiju) zapazila je tobožnju prilagođenost “šahaba 3” naoružanju nuklearnom bojevom glavom, što je Teheran nazvao smešnim. A krajem septembra, na vojnoj paradi su prikazane različite verzije rakete “šahab 3” i letelice bez posade. Predsednik Ahmadinedžad je ponovio da će Iran uskoro lansirati rakete sposobne da iznesu satelite u kosmos, a oktobra, general Ismail Ahmadi-Mokadam je izjavio je da Iran konstruiše i sam izrađuje 95 odsto svojih raketa, te mu nije neophodna pomoć drugih država. (Osumnjičena za takvo pomaganje je Severna Koreja.) Oktobra, iranske vazduhoplovne snage testirale su sa uspehom rakete zemlja-vazduh, ali i “pametne”, udarajući po ciljevima na zemlji (iz aviona F14, F4 i F5). Istog meseca se probno ispaljuje i dvostepena raketa zemlja-zemlja, u stanju da prevali put od približno dve hiljade kilometara. Zanimljivo, u tom trenutku – Moskva saopštava da se Iranu neće prodavati unapređena verzija S 300, smatra se, zbog tada predstojeće posete Rusiji premijera Izraela Ehuda Olmerta. Tel Aviv netremice prati trag iranskog naoružavanja. Na vest iz Teherana, da komponente S 300 navodno ipak stižu u Iran, pogled Izraela ponovo se zbog toga okrenuo Moskvi, ali ambasador Rusije u Tel Avivu Pjotr Stegni tvrdi da to što je već rečeno važi i dalje. U protivnom, “u slučaju promene, vi ćete znati prvi”. Ruski Rosabaroneksport potvrdio je u ponedeljak prodaju sredstava zemlja-vazduh, ali upitan izričito o S 300, odbio je odgovor. Ukratko, prema Teheranu, Iran je dobio šta je tražio. Moskva nejasno utanačuje, a svi sa strane nagađaju – da li je ovo događaj ili ptičja poruka Beloj kući, pred predstojeće useljenje Baraka Obame.