Brate, al’ sam se ubio!

Pre više godina, u prostorije jedne privatne ordinacije za neuropsihijatriju ušao je sedamnaestogodišnji mladić u pratnji roditelja. Žalio se na panično osećanje, koje je, navodno, bilo izazvano upotrebom marihuane. “Vrlo brzo smo ustanovili nešto drugo – da se nalazio u predtoksikomanskoj fazi alkoholizma, to jest stadijumu koji direktno prethodi pravoj zavisnosti”, objasnio je za NIN jedan psihijatar, lekar u pomenutoj ordinaciji, koji je želeo da ostane anoniman. Mladić je počeo sa prvom čašicom još u petnaestoj, u međuvremenu je piće mešao sa marihuanom, i – stigao pred vrata privatne ordinacije, odabrane po preporuci i u želji da porodica, inače veoma obrazovana, svoju muku sakrije. Imao je sreće, njegova terapija je trajala samo godinu dana... Wemu se, zapravo, dogodilo ono što i velikom broju adolescenata koji probaju alkohol i reše da nastave sa njegovim konzumiranjem – većina njih veruje da su bezbedni, i da će imati snage da se odupru mogućoj zavisnosti. A onda se jednog dana probude u velikom problemu. Mladić iz pomenutog primera je samo jedan od 33 odsto maloletnika u Srbiji koji pokušavaju da svoje dileme, svoje odrastanje i konflikte sa autoritetima, reše tako što će se svetu odraslih približiti na najpogrešniji način – uz alkohol. Naime, studija Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, koja obuhvata period od 1997. do 2007. godine i odgovore članova više od 6.500 domaćinstava, pokazala je da najmanje 33 odsto maloletnika pije povremeno ili čak svakodnevno, a da čak 5,5 odsto tinejdžera ima naviku da se barem jednom mesečno napije. Doktor Jasmina Grozdanov iz Instituta “Dr Milan Jovanović Batut”, urednik ove studije i osoba koja se godinama bavi analizama zdravlja u Srbiji, kaže za NIN da su rezultati poražavajući: “Čak 60 odsto mladih uzrasta od 12 do 19 godina uopšte nisu svesni opasnosti od alkohola. Najugroženija populacija su mladi od petnaeste do devetnaeste, a među njima – šesnaestogodišnjaci. Među šesnaestogodišnjacima, 93 odsto njih je probalo alkohol!” Svakodnevno pije 0,5 odsto adolescenata starih od 15 do 19 godina. Četvrtina, to jest 25,5 odsto dece u Srbiji starih između 12 i 19 godina, napilo se barem jednom u životu. A počinje se, u proseku, sa 14,6 godina. Tako kaže istraživanje. No, jedno ranije istraživanje koje je uradio Centar za proučavanje alternativa pokazalo je da su i neki mlađi od devet godina barem jednom probali draži napitaka koji su za njih deo sveta odraslih – čak 1 odsto njih. Dr Grozdanov kaže da to pokazuje koliko je alkohol, zapravo, društveno prihvatljiv u našoj sredini. Uistinu, spadamo u narode koji imaju tradiciju vinarstva i pića uopšte. Naročito ako se nalazimo u društvu. Ne moramo analizirati naše slavske i ine običaje, koje lagano pretvaramo u prave male bahanalije ića i pića, čemu ni svetska kriza još nije doskočila. Koliko je samo junaka, vernih ljuba i vila sa kondirima “rujnog vina” u rukama u našoj narodnoj književnosti! E sad, to što je u nadmetanju devojka i u vinu nadbila momka za ceo pehar, ne pokazuje samo da lepši pol nije bio toliko neravnopravan kako se to čini neoliberalnim ljubiteljima civilnog društva, već i da druženje s dobrom kapljicom nikada nije bilo tipično samo za jedan pol. Vino je imalo posebno mesto u kulturi svih naroda – piće bogova bilo je i antiseptik, sedativ, obavezni deo mnogih verskih i magijskih rituala. Ni slavlja niti sahrane bez vina nisu išli... Osim toga, nekada je, kao i kod drugih naroda, i u nas bio veoma raširen običaj da se i sasvim maloj deci daje malo crnog vina, “da budu rumeni”. Biti “rumen kao jabuka” računalo se u zdravlje. Ona loša strana alkohola se u to vreme, a u mnogim porodicama i danas, nije računala. Danas se zna da jedna čašica alkohola u krvotoku mlade osobe nije isto što i jedna takva kod starijih. Lista poremećaja i oboljenja koji su posledica uzimanja alkohola u vrlo mladim godinama, sve je šira. Da ne pominjemo to što upotreba alkohola u mladim godinama povećava mogućnost stvaranja buduće zavisnosti. Slađana Dragišić, sociolog sa višegodišnjim iskustvom u socijalnoj patologiji, kaže za NIN da je veliki broj alkoholičara počeo da pije još u pubertetu: “Oko 50 odsto mojih odraslih pacijenata je počelo pre osamnaeste godine. Neka ispitivanja su pokazala da se sa ranim uzimanjem alkohola, mogućnost pravog alkoholizma povećava za čak četiri puta!” Naime, glavni razlozi zbog kojih ljudi posežu za opijatima pa i alkoholom, jesu nedostatak samopoštovanja, emocionalna i socijalna nezrelost. A ljudi prvi put počinju da se “bore za svoje mesto pod suncem”, da se sukobljavaju sa autoritetom i odvajaju od roditelja u periodu adolescencije. Osim toga, reč je o periodu najveće emotivne i socijalne nestabilnosti kod ljudi. Sociolozi su još 1990. godine definitivno utvrdili da deca danas ranije prelaze u doba adolescencije (koja počinje u 11. godini života a navršava se, otprilike, u 26. godini). Što znači i da im je pristup svetu odraslih i svim njegovim zamkama ranije dostupan. Nekada je, na primer, bilo nemoguće dočekivati Novu godinu bez roditeljskog prisustva pre punoletstva (za devojke, često, i pre udaje). Danas i “petaci” organizuju žurke koje, po pravilu, nadziru samo roditelji malih “domaćina”. Mnogi stariji među nama pamte da su se prvi put napili negde u sedmom razredu, na nekoj ekskurziji ili rođendanu. Iza tih prvih pijanstava uglavnom su ostajala sećanja na veoma neugodan mamurluk, ili fotografije kojih bi se najpre stideli a tek mnogo godina kasnije bi im se smejali... Većina malih “pijanaca” toga doba nisu postali alkoholičari. Uprkos i tada mnogobrojnim reklamama za dobra pića, nepostojanju zabrana za prodaju pića maloletnicima... A “vruća čašica” je bila i ostala sredstvo opuštanja, pratilac dobrog provoda, i ništa više. Danas stanari nižih spratova jedne zgrade na početku Ulice Vojislava Ilića u Beogradu u ranim jutarnjim satima često zatiču gomile pivskih boca, prolivenim pićem ulepljena stepeništa, razbacane prazne kutije cigareta. Yaba im žalbe, reč je o grupi mlađanih stanara zgrade. Oni, doduše, za svojih noćnih druženja ne prave nikakav nered i ne dižu veliku buku. Čak se, navodno, i ne opijaju. Zato im roditelji, mahom obrazovani i ne baš bogati ljudi, tolerišu celonoćne sedeljke. Više nije retkost videti tinejdžere kako vise u kafeima, klubovima, pored nekog kioska ili dragstora sa “raketama” piva (boce od 2 litra), ili flašama žestokog pića. “Mladi popiju, u proseku, oko 4,7 doza pića nedeljno”, kaže Jasmina Grozdanov. “Tu spadaju najmanje jedna čaša vina, pola litra piva, čašica ili dve žestokog pića.” Slađana Dragišić, međutim, kaže da nije samo količina pića problem, već i način na koji mladi piju: “To su uglavnom velike količine pića za kratko vreme, i kombinacije različitih vrsta pića. Medicinska ispitivanja su pokazala da je brže ispijanje velikih doza alkoholnih pića za kraće vreme, još opasnije po ljudski organizam. Da ne pominjemo jednu novu karakteristiku opijanja mladih – mešanje alkohola sa psihoaktivnim supstancama, tj. drogama.” U analizi Centra za proučavanje alternativa piše da je 8 odsto ispitanika odgovorilo da povremeno pomeša alkohol sa drogama, a jedan odsto da to čine gotovo uvek kad piju! Šta se to promenilo, pa se danas veliki broj mladih ljudi ne može provesti, opustiti (slučaj mladića s početka teksta) bez alkohola, opijata uopšte? Sociolozi tvrde da je reč uglavnom o odnosu između faktora rizika i zaštitnih faktora. Porodica, škola, društvo, individualne karakteristike, mogu biti istovremeno i faktori rizika i zaštitni činioci. Snažna porodica i povoljno društveno okruženje mogu ublažiti poguban uticaj svega što nam se dešavalo poslednjih dvadeset i više godina. No, mnogi autori kažu da tu postoji problem – došlo je do velikih promena u porodičnim odnosima. Funkcija orijentacije mladih, nekada rezervisana isključivo za porodicu, sada je prebačena dobrim delom na obrazovni sistem. Ono što sociolozi zovu “liberalizacijom roditeljstva” (neki bi rekli “puštanje s lanca”) podrazumeva manjak autoritarnosti u podizanju dece, veću jednakost u odnosima, a to sve vodi ka smanjenju međusobnih obaveza članova porodice, i tendenciji pomeranja moći u korist dece. Prevedeno na svakodnevicu: petaci danas mogu da ostaju na korzou i do pola dvanaest naveče, sedmaci su redovni gosti u kafićima, a oni bliži maturi često zamene dan za noć. Šta ovo znači pojašnjava podatak da više nema razlika u sredinama iz kojih potiču naši maloletni ovisnici o alkoholu. Opijaju se deca siromašnih i bogatih (istraživanje je pokazalo da su slučajevi opijanja češći kod onih porodica koje imaju prihod veći od 15.000 dinara po članu domaćinstva), obrazovanih i manje obrazovanih, deca sa sela i iz grada podjednako... Ipak, Beograd “prednjači” u procentima. Istraživanje je pokazalo da se 31,8 odsto dečaka kritičnog uzrasta (12 do 19 godina), ili jedna trećina, napilo barem jednom u životu. To isto se desilo petini devojčica, to jest 19,5 odsto njih. Sagovornice NIN–a tvrde da tu igra ulogu i tradicija. Pijenje je, kažu one, u našoj sredini dugo bilo najviše muški domen; žene koje bi popile piće na javnom mestu često su bile izložene poruzi. Ali, da li je to ono iz reklama: muškarci znaju zašto?! Druga razlika je u geografskoj sredini – adolescenti u Vojvodini piju manje. Sagovornice NIN–a kažu da je jedino objašnjenje za to sazrevanje svesti. E sad, da li su u analize domaćeg klanjanja bogu Bahusu ušle i sve ode fruškogorskim vinima, nije poznato. Jedino što u ovoj ružnoj statistici teši jeste podatak da se upotreba alkoholnih pića smanjila u odnosu na 2000. i 2003. godinu. Primera radi, 2003. godine je čak 79,2 odsto ispitanika u istraživanju Instituta “Dr Milan Jovanović Batut” koristilo poneko alkoholno piće. Sledeće godine je taj procenat pao na 56,3 odsto, da bi u 2007. godini opet skočio ali na 71,4 odsto. Istraživači kažu da to nije slučajno – rast standarda vuče i popravljanje svesti. Kad ljudi mogu da priušte sebi neke stvari, onda “dobijaju” i mogućnost da se bave sobom. A to vodi do pitanja: šta će mi alkohol, droga, cigare, sve što prija na kratko a na duže uništava? “To nije dovoljno. Nama je potrebna strategija, u najmanju ruku onakva kakva sada postoji kod nas za cigarete. Možda i grešim, ali mi se čini da bi pomoglo i ako bi se, za početak, smanjila veličina pivskih boca”, kaže Jasmina Grozdanov. U suprotnom, slušaćemo dugo onu naopaku pohvalu koja pokazuje koliko je sistem vrednosti kod mladih poremećen – “brate, al’ sam se sinoć ubio”!