Puzijada

Bože mili, čuda velikoga! Na Belom brdu kod Zaječara iskopali ogroman zub preteče slona koji je bio visok oko 4,5 metra a težak između 15 i 18 tona! Tri puta je, bajo, bio masivniji od današnjeg slona! I sve se to dešava u nedelji kada počinjem da pišem roman o „Bernskoj aferi” Nikole Pašića koji je, jelda, takođe, iz Zaječara, kao i ovaj deinoterijum, retko odvratna zver. Mislim, ne Baja Pašić, već, taj preteča današnjeg slona. Mada, među nama, i Baja je bio opasna zaječarska zverka koja je, između ostalog, po Ženevi plevila magacine srpskog Crvenog krsta i tu kradenu robu Srbima u otadžbini, ali i na frontu skupo prodavala. Ah, Apise, Apise, moj zemljače! Što, Baju, štetočinu nisi u Solunu kresnuo, već si im se u ruke dao na tzv. Solunskom procesu? Eeej, ratni profiteri da te streljaju i Srbiju u crno zaviju da, evo, do danas ne možemo da se oporavimo, aman, crni Apise... E, sad, ovu zaječarsku džinovsku alu, mislim, na preteču slona, nanjušio je, prošle nedelje, niko drugi do – Pašić!? Ali, ne Baja nego Pale! Koji sad, pa Pale!? Milorad Pašić, zaječarski ljubitelj prirode. On je iskopao džinovski zub deinoterijuma na Belom brdu i to u nedelji kada sam iskopao „Bernsku aferu”! Karl Gustav Jung, moj švajcarski guru, sedi na indijskom taburetu i raduje se još jednom jungovskom sinhronicitetu u mom svakodnevnom životu. Pućka srebrnastu patarensku lulu i mudruje: „To što u nedelji kada počinješ roman o Pašićevoj velikoj, a zataškanoj švajcarskoj aferi, u nedelji kada neki drugi Pašić pronalazi zub deinoterijuma na zaječarskom Belom brdu, na levoj obali Crnog Timoka, to samo znači da si dobar posao, dobar građanski roman započeo. A i kao što je Feliniju nosorog bio arhetipska životinja, tebi je arhetip, izgleda, ovaj zaječarski preteča slona...” Nego, Pašić je, mislim, na Paleta, zub odneo kod Đoleta! Kod Đoleta Naftaša. A Đole Ilić je, bato, geolog, poznati istraživač nafte, upućen, dakle, u prošlost planete. Radio u Kanadi, na Aljasci i „zarazio” se – proučavanjem fosila, pa je putovao za tim hobijem po Africi i Južnoj Americi. E, taj Đole tvrdi, moj brale, da je dosad jedini kompletan skelet deinoterijuma iskopan krajem 19. veka u Rumuniji, i, eno ga, izložen je u Prirodnjačkom muzeju u Bukureštu! Đole veruje, kada bi neko po Belom brdu kopao, skelet preteče slona bi se pojavio. Kao što bi se, bajdvej, kopanjem pored Dunava pojavila dunavska Troja! To, doduše, ne tvrdi Đole već jedan drugi geolog – Jon Ilijesku! Da, da, onaj što je bio šef rumunske države! Ali, manimo Troju, da vidimo gde greši Đole. On tvrdi da je Zaječar sa okolinom bio „na migracionom putu ove preistorijske životinje iz Azije i Afrike u Evropu”!? Ah, Đole, Đole, što nasedaš zvaničnim naučnim teorijama!? Zašto te prepotopske staroslonovske migracije, baš kao i velike seobe Srba, ne bi započele baš odavde sa Dunava? I, nije to bilo ni pre tri, ni pre 20 miliona godina! Jer, majke mi, živo se sećam, bilo je to pre 40.000 godina. Uh, sećam se, zaista, tih džinovskih biljoždera mada sam se više plašio džinovskih gmizavaca mesoždera! Ali, srećom, njih je smlatila kiša meteora, tu, kod Malog i Velikog Požarevca. O, nebesa, veliki požari danima su plamteli, pa su od gmizavaca ostali samo ovi mali gmizavci koji, evo, gamižu li, gamižu, i, po nekom njinom instinktu, puze i znaju put ka Evropi. Ne, ne, nije ovo, gosn Basara, tvoja mlaka Stradija, ovo je, brale, tvrda Puzijada. I, ajd što oni puze nego i decu, od pelena, tome uče! U Beogradu, čujem, organizovana prava „Puzijada”, takmičenje u puzenju beba! I, sve se nadam, bogovi moji drevni i kočoperni, da moja unučica Tara na toj „Puzijadi” ne učestvuje! Neka puze ovi što se za homiće strasno bore, neka sa homićima preko Novog Sada i Budimpešte ka Briselu puze i, usput, nek se guze. Neka pored priprema za „Univerzijadu”, a pripreme nam, čujem, dobro idu, neka organizuju, o jednom trošku, i Guzijadu. Elem, da se razumemo, Srbi moji; ljuta borba za pedere koja se, evo, već nedeljama vodi, nije borba za nemoćne marginalne grupe. Ne lažimo se, braćo, srpsko lobiranje za pedere je slugeranjsko podmetanje belosvetskim centrima pederske moći. Oni, bajo, drmaju ne samo Holivudom nego i Pentagonom, Svetskom bankom, pa i MMF-om, oni sede i u Komitetu 300, ako ti je poznata ta ustanova, moj Srbine! I nije li ona pederčina Edgar Huver, inače, šef FBI, ubio svog predsednika Y. F. Kenedija, valjda, što je ovaj kresao Merilinku. Kad, zvrn, zvrn. Neko mi zvrcka na vrata! Da se nije ušunjao u zgradu onaj topli inženjer što mi je tražio da mu otključam podrum kada nam je pukla cev od kanalizacije? Šunjam se na prstima, virim na špijunku, mada to nije preporučljivo, moj Bajo. Jer, možeš, u ova puzeća vremena, da vidiš cev od pištolja, i, dum! Zbogom, živote skote! Kad, opet, zvrn, zvrn. Reskiram, provirim na špijunku; nije inženjer, nego nova Ciganka što nam čisti hodnik. „Da m' daš vodu u kofu, a da m' daš i pelcer od ovu tvoju kalateju, čula sam da skuplja prašinu po kuću.” Napunim joj kofu vodom, a dam joj i kalateju. „A, da m' daš i saksiju?” Tu joj svirnem: A da ti dam i nešto u gotovo! Kad, auuuu, auuuu! Jauče nešto nad Beogradom, kao da urla onaj drevni zaječarski deinoterijum. I, jedva se opasuljim, brale, da su sirene! Deset je godina od „Milosrdnog anđela”. Vratim se u beržeru, a Jung se na taburetu smejulji: „Znaš li, dečače moj mali, da je još Franc Miklošič, jedan od najvećih slovenskih filologa, proučavajući Rome i njihov jezik, došao do zaključka da su u Evropu stigli mnogo ranije nego što se misli. Hoću reći, Romi su sa Srbima povratnicima iz Indije došli, posle velikog srpskog poraza na reci Čuj od Kineza, još pre tri hiljade godina. Otud i u srpskom i u romskom jeziku toliko reči iz sanskrita, a za koje se, doskora, mislilo da su turcizmi.” Šamaram daljinac i šta čujem na Javnom servisu, jebote? Homolobisti žvalave li žvalave u onom što se još uvek zove srpski parlament!? Ej, šta su se homolobisti setili!? Da smo mi homofobičari, u stvari, latentni pederi! I, brzo, prebacim na Pink. A tamo Usnija Redžepova, još uvek lepa, čoček igra i peva: „Oko Niša kiša/a u Nišu suvo/da si hteo/ ti bi mene/ za sebe sačuvao.” I tako zaspim uz Usniju i crno vino Nikolino, a kad sam u san utonuo, usnio sam moju Crnu iz Vrčina kako jaše na leđima zaječarskog deinoterijuma, jaše kao indijski maharadža na leđima kašmirskog slona: „Ah, kakva puzeća vremena! Čak i Šutanovac, koji pred američkim generalima puzi, gle, izjavljuje da je NATO bombardovanje bilo greška! Došlo i njemu iz Račka u glavu! Pederi, pederi su nas bombardovali!”