Tajgeri na poklon

Hoće li Albanija uskoro imati ratno vazduhoplovstvo jače od Srbije? Onaj stari vic o dva albanska vojna aviona od kojih samo jedan može da upali motor kao da polako odlazi u istoriju. Zapravo, borbenu avijaciju, jaču nego što je trenutno srpsko ratno vazduhoplovstvo, imaju i Bugarska, Rumunija, Mađarska, Austrija... O Grcima u tom kontekstu da i ne pričamo, oni su za nas sada svemirska sila. Mala agencijska vest od pre nekoliko dana o tome da će Turska obnoviti albansku fabriku aviona u gradu Kucove možda ne bi zaslužila nikakav osvrt da uz tu vest nije emitovan i fotos američkog lovačko-bombarderskog aviona tipa F-5 „tajger” u turskim kamuflažnim bojama. Bez ikakvog objašnjenja zašto ta fotografija. Naravno, agencija koja je emitovala tu vest pogrešila je nazivajući tehnički remontni zavod u albanskom gradu Kucove i „fabrikom” aviona, jer to fabrika sigurno nije, ali je objavljeni fotos aviona F-5 „tajger” svakako nešto što zaslužuje pažnju. Odnosno, fotos aparata F-5 nije slučajno emitovan. Te avione poseduje ratno vazduhoplovstvo Turske, ali kako su to prilično stari aparati, i pored toga što su ih Turci modernizovali, oni su predviđeni za postepeno povlačenje iz operativne upotrebe. Naime, turska avijacija u dva skvadrona lovačko-bombarderske jurišne avijacije raspolaže sa 87 aviona tipa F-5A i F-5B, od čega je 48 letelica modernizovano. Inače, to je vrlo dobar nadzvučni laki lovac i jurišni avion kompanije „Nortrop”, maksimalne brzine od 1.487 km na čas, maksimalnog doleta od 2594 km, naoružan sa dva topa kalibra od 20 mm i sa raketama vazduh-vazduh „sajdvinder” i sa ubojnim teretom, odnosno, bombama i raketama težine do dve tone. Avion je projektovao tim inženjera pod rukovodstvom Srbina, iseljenika u SAD, Veljka Gašića, pri čemu su korišćeni nacrti čuvenog školskog mlaznog aviona T-38 „talon”. Aparat F-5 „tajger” bio je, zapravo, namenjen ratnim vazduhoplovstvima država američkih saveznika, koji nisu imali para za preskupe i tehnološki prekomplikovane i za održavanje zahtevne borbene avione. Avion je prvu borbenu upotrebu imao u Vijetnamu, a kako je odličnih manevarskih sposobnosti uvršten je i u sastave američkih „agresorskih” skvadrona, gde je „glumio” sovjetske „migove”. Hoće li, dakle, Albanija sada i kao članica NATO-a dobiti od Turske te avione? Između Ankare i Tirane već godinama postoji vojni savez, bilateralni vojni ugovor po kojem vojne snage jedne i druge države imaju pravo stacioniranja na teritorijama one druge zemlje. Albanija je nekada imala ratno vazduhoplovstvo isključivo sastavljeno od sovjetskih, a kasnije od kineskih aviona: sovjetski mig-15, mig-17, pa onda kineske verzije aviona mig-19 i mig-21. Svi su oni održavani upravo u vazduhoplovno-tehničkom zavodu u gradu Kucove, gde su obuku albanskih vazduhoplovnih stručnjaka izvršili kineski inženjeri. Kako su godine prolazile, avioni su sve više zastarevali, savez sa Kinom se raspao, došla je i pobuna u Albaniji 1997. godine i od avijacije praktično ništa i nije ostalo. Albanija se potpuno okrenula ka Zapadu, a od vojne avijacije trenutno ima samo 16 helikoptera: sedam tipa AB-206C, tri helikoptera AB-205, pet helikoptera Bo-105 i jedan helikopter A-109. Celokupna avijacija svrstana je u jednu vazduhoplovnu brigadu koja je formacijski raspoređena u jednu helikoptersku bazu u mestu Farka, jednu aktivnu vazduhoplovnu bazu na aerodromu Rinas kraj Tirane, dve rezervne baze u Đaderu i Kucovi, jedan bataljon PVO u Marikaju, vazdušni operativni centar na aerodromu Rinas i meteorološki centar u Lapraku. Piloti imaju od 10 do 15 sati naleta na helikopterima godišnje. Dakle, svi su uslovi da nova albanska borbena avijacija dobije kao nove avione upravo turske aparate američke proizvodnje F-5. U NATO-u postoji sistem “kaskada” po kojem bogatije zemlje članice poklanjaju viškove svojeg naoružanja siromašnijim članovima Alijanse. Avion F-5 idealan je za državu kakva je Albanija, nije tehnički prekomplikovan, nije skup za održavanje, lak je za obuku i pilotiranje, a moguće ga je koristiti i u ulozi lakog lovca i kao jurišni aparat. To što će Turska obnoviti pogone tehničkog vazduhoplovnog remontnog zavoda u gradu Kucove i što je uz tu agencijsku vest objavljena i fotografija aviona F-5 više je nego jasna indikacija da Ankara namerava da Tirani pokloni te avione. Koliko će taj potez Turske i naoružavanje Albanije avionima F-5 promeniti nešto u ukupnoj vojnoj jednačini na Balkanu? Grcima sigurno neće biti drago to albansko-tursko vojno približavanje i pored toga što su sada sve tri zemlje u NATO-u. Makedonija će možda razmisliti da od trenutka stizanja aviona F-5 u sastav albanske avijacije zaštitu makedonskog vazdušnog prostora ponudi onda Albaniji umesto Bugarskoj koja to sada čini. Po principu, ko to radi jeftinije i bez političkih ucena? Ionako je albanski jezik drugi zvanični jezik u Makedoniji, pa ne bi bilo problema u komunikaciji između radarske kontrole na zemlji i albanskih pilota u vazduhu. Slično možda razmišljaju i u Crnoj Gori. Kako je Podgorica praktično ostala na dva mlazna aviona G-4, koji sada letuckaju za nekakav privatni aero-klub, a zaštitu i kontrolu vazdušnog prostora sada nad Crnom Gorom niko ne obavlja, eto posla za albansku vojnu avijaciju. Jer, Podgorica neće da joj zaštitu vazdušnog prostora obavlja srpsko vazduhoplovstvo, pa će morati da izabere ili italijansko, ili albansko, ili bugarsko, ili čak i tursko ratno vazduhoplovstvo ako bude baziralo na aerodromima u Albaniji. Naime, rusko je vazduhoplovstvo daleko, a američki nosači aviona nisu baš svaki dan u Jadranu. Wegoš se verovatno okreće u grobu. I na kraju i mi, u Srbiji. Sa onim čime sada raspolaže vazduhoplovstvo ove zemlje, a to je pet remontovanih i delimično modernizovanih aviona mig-29, dvadesetak migova-21, dvadesetak „orlova” i oko dvadeset aviona G-4, još se možemo porediti sa albanskom vojnom avijacijom koja se tek stvara. Videćemo i kojim će tempom ići isporuke novog naoružanja Tirani i šta će se sve isporučiti. Ekonomska kriza verovatno će zaustaviti program modernizacije aviona G-4, ali Srbija ne bi smela da potcenjuje strateške vojne izazove na svojim južnim granicama. O tome već sada treba razmišljati... (Autor je komentator POLITIKE)