Zakasneli optimizam

Predstavljajući novi paket mera za izlazak iz krize, premijer i ministri u Vladi Srbije složili su se da je najveći uspeh tih, još nerealizovanih odluka, sama činjenica da su donete političkim konsenzusom. Štaviše, premijer Mirko Cvetković naglasio je da je taj konsenzus sama poenta mera, i da je koalicioni dogovor bio važniji od kasnijeg formalnog usvajanja mera na Vladi. Tako se, i u ovoj etapi pokušaja da se suprotstave krizi, Jovan Krkobabić izborio za nedodirljivost penzionera, a zajedno su se, kako izgleda, složili da u pompezno najavljenom smanjenju državne uprave i udomljeni partijski poslušnici ostanu zbrinuti. Ušteda i prihodi: U najnovijem paketu vladinih mera, štednja u granicama državne i lokalne uprave zauzima najveći deo plana i od nje se očekuje čak 90 milijardi dinara. Ostatak od deset milijardi, zapravo malo više, predviđeno je da bude nadoknađen povećanjem akciza na gorivo, dodatnim porezom na impuls u mobilnoj telefoniji, uvođenjem poreza na luksuz i privremenim porezom na dividende i honorare. Do kraja godine trebalo bi da bude otpušteno osam hiljada činovnika, pre svega lokalnih, a opštine će dobiti 15 milijardi dinara manje po osnovu transfera, koji čini i najveći deo budžeta makar u pedeset najugroženijih opština u Srbiji. Svima u administraciji, državnoj i lokalnoj, sa platom iznad 40.000 dinara, zarada će biti smanjena za 10 odsto, ako je reč o plati ispod 100.000 dinara, i za 15 odsto, ako se radi o plati većoj od tog iznosa. I ministarstva će morati da se odreknu 26 odsto planiranih troškova, a od tog smanjenja očekuje se 40 milijardi dinara. Najveća plata u javnom sektoru neće prelaziti šest prosečnih, odnosno 170.000 dinara, pa se i od smanjenja troškova u javnim preduzećima očekuje priliv od 5 milijardi dinara. A od budžetskih korisnika sa sopstvenim prihodima čak 12 milijardi dinara. Ostaje smanjenje troškova RZZO za 4 milijarde i zamrzavanje plata i penzija u javnom sektoru sa 13 milijardi dinara. Smanjenje se neće odnositi na zaposlene u prosveti, zdravstvu, vojsci, policiji i pravosuđu, već na 80.000 činovnika uprave. Istina, uvedena je zabrana novog zapošljavanja u javnom sektoru i davanja stimulativnih otpremnina, ali ovo istorijsko smanjenje plata, kako su to predstavili u vladi i većini medija, uštedeće samo jednu do dve milijarde dinara. Možda i zato što se otpuštanja odnose, pre svega, na lokalnu samoupravu u kojoj plate nisu na nivou sekretara, pomoćnika i drugih mnogobrojnih radnika u kabinetima ministara. Analizirajući vladine mere jednu po jednu, Ivan Nikolić, jedan od urednika internet-sajta ekonomija.org, smatra da nošena populizmom, naša vlada gubi dodir sa realnošću, a to bi građane moglo skupo da košta. “Bio je to lep spisak želja na kome se uglavnom nije jasno videlo šta znače te cifre. Recimo, smanjenje rashoda ministarstava od 40 milijardi moguće je smanjenjem tekućih troškova – opreme i materijala. Ako ti troškovi budu mogli da se smanje toliko, onda će to, verovatno, značiti njihovu blokadu rada. Ušteda na subvencijama će značiti da oni u Kragujevcu neće imati plate, jer oni svakako ne žive od nepostojeće proizvodnje Fijatovih automobila. Smanjenje kapitalnih izdataka se može sprovesti, ali znači da ćemo ostati bez Koridora 10. Kriza neće zauvek trajati, a kad se završi, tad nećemo imati ništa”, kaže Nikolić, ubeđen da zbog još jedne loše procene rebalans budžeta koji sledi neće biti i poslednji u narednih nekoliko meseci. Krajem prošle godine, kada je pravljena projekcija budžeta, mediji koji su prenosili upozoravajuće proračune ekonomskih stručnjaka, anatemisani su kao nepopravljivi pesimisti. Taj scenario viđen je i dok su nas ubeđivali da će nas kriza, nekako, zaobići. Budžet je, međutim, postao neupotrebljiv gotovo istog trena kada je usvojen, a nerealne procene u koje su tvorci budžeta verovali ili bar glumili da veruju, obile su se o glavu onih deset hiljada građana koji su u februaru i martu ostali bez posla. Stoga je, uistinu, teško poverovati da vlada, kako tvrde, minimalizuje efekte krize, jer je verovatnije da, zapravo, sanira efekte svojih pogrešnih odluka. Ili izostanka odluka koje je trebalo u prethodnih osam godina da dovedu do bezbolnijeg smanjenja administracije. “U jednu ruku, oni samo ispravljaju svoje loše procene, a u drugu ruku se državna administracija zaista mora smanjiti”, kaže Nikolić. “Da je do toga došlo ranije, sada se ne bi razgovaralo o lošim efektima sa ove, nego sa mnogo bolje pozicije. Nažalost, ovakva otpuštanja sada su neminovna, a treba da ih bude i više od osam hiljada. Jer to ne bi imalo nikakve posledice po efikasnost državne uprave, u kojoj je i previše ljudi čije kvalifikacije i sposobnosti ne odgovaraju opisu njihovih radnih mesta.” Prema Nikolićevom mišljenju, “prava ušteda, koja ne bi bila samo kozmetika”, postigla bi se otpuštanjem većeg broja radnika, smanjenjem plata i onih od 40.000 za pet odsto, a zaposlenih sa većim zaradama i do 25 odsto. “Smanjenje plata imaće minimalan efekat na budžet i tako neće moći da se uštedi koliko je predviđeno. Prava ušteda postigla bi se kada bi se otpustili oni koji rade po ugovoru, iako o njima nismo ništa čuli. Pa, onda, imamo zaposlene sa po dve godine do penzije, koji bi baš kao i drugi koji su radili kod privatnika, mogli da idu na biro i tamo steknu penziju. Tu imamo i ljude koji su u penziji, a ponovo su angažovani po ugovoru. Svi ti ljudi su potpuno nevidljivi i oni se čak i ne ubrajaju u tu glomaznu brojku državne administracije. Naposletku, penzioneri su upravo ta stavka koja probija ekonomske okvire i nisu smeli biti do te mere pošteđeni. Tako je i sa zaradama, koje su najavili da će biti zamrznute, ali još ne znamo izuzetno važan podatak – na kom nivou će biti zamrzavanja”, objašnjava Nikolić. Ogorčeni gradonačelnici van koalicije: Istog popodneva kada nam je vlada predstavila svoj novi plan, u utorak, postalo je diskutabilno da li će do tog velikog spremanja uopšte i doći. Jer, ako lokalna samouprava bude imala snagu penzionera i zaposlenih koji su podigli svoj glas protiv takozvanog solidarnog poreza od 6 odsto, verovatnije je da će i nove mere, u skladu sa ukupnom neodlučnošću vlade, biti makar korigovane. Predstavnici Stalne konferencije gradova i opština (odnosno, predsednici svih opština u Srbiji) složili su se da je smanjenje transfera neprihvatljivo. Posebno im teško pada otpuštanje radnika, koje su, kako tvrde, u ukupnom broju sveli na 22.000. Gradonačelnici su upozorili na već dosta zastupljenu sivu ekonomiju i na mogućnost da opštine koje zavise od transfera iz budžeta budu potpuno uništene. Zabrinutost s kojom su nas predsednici razvijenijih opština, kao što su Inđija, Čačak, Novi Beograd..., upozorili da ukoliko ne bude sredstava iz budžeta neće biti ni investicija, puteva, vrtića, domova zdravlja i mostova, a time ni zaposlenosti ni potrošnje, za sada nije naišla na odgovor vlade. Ali, nije uslovila ni povlačenje blanko ostavki iz njihovih partija. Valjda da bi umirio lokalnu samoupravu, nadležni ministar Milan Marković kazao je da neće dozvoliti da se novac oduzme siromašnim opštinama, ali ne zadržava takav stav kada je reč o razvijenijim. Nikolić smatra da u tom potezu vlade, opet, ima najviše populizma, jer je odijum javnosti prebačen na niže nivoe. “Javni sektor je meka za političke partije i ovaj politički skup mera bio je najbezbolniji. Razume se, odijum javnosti su prebacili na lidere u opštinama za koje će pojedinac vezivati sprovođenje tih mera.” Čini se, međutim, da ni unutar vlade dogovor nije bio do te mere jednoglasan kakvim ga predstavlja premijer, jer mu se ministarka za telekomunikacije Jasna Matić žestoko usprotivila kazavši da novim povećanjem poreza na impuls za deset odsto država diskriminiše retku profitabilnu granu. Ekonomista Miroslav Zdravković smatra da je, svakako, bolje da se veći iznos u popunjavanju rupe odnosi na uštedu nego na prihode, ali da je istovremeno postalo sasvim očigledno da tako velika koalicija ne može da bude efikasna u teškim trenucima. “Izgleda da mi nećemo imati normalnu i efikasnu vladu koja odlučuje dok jednom ne promenimo taj izborni sistem i ne omogućimo i poslanicima da budu autonomiji u odnosu na partije. Mi punih osam godina živimo u predizbornoj kampanji. U tom periodu država se samo širila, umesto da se smanjuje. Sve se svelo na populizam, a i dalje se ne zna kom ministarstvu pripadaju kakve nadležnosti, kome se koji papir dostavlja. Naravno, zbog toga nije došlo do ukidanja nepotrebnih ministarstava, jer je nemoguće udovoljiti zahtevima svih stranaka. Najmanji među njima se, štaviše, najuspešnije bore za svoje interese. A Krkobabić više od svih. Dok god je tako, ostaćemo ekonomski neracionalna zemlja.” Sa najmanje predstavnika u opštinama PUPS je i najglasnije pozdravio dogovor koji ne ide na uštrb penzionera, ali su za 29. april samostalni sindikati najavili proteste. Privredna aktivnost: Ako se konačno i dogovorila, koalicija na vlasti poštedela se neprijatnosti socijalnih nemira zbog solidarnog poreza, ali je potpuno izostavila stimulisanje privredne aktivnosti. Mlađan Dinkić, ministar ekonomije, rekao bi da za tim i nema potrebe, jer nije istina da je 10.000 ljudi ostalo bez posla, kako tvrde u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Konačno, kriza će se “završiti tamo gde je počela i mi je ne možemo zaustaviti”. Tako velikom optimizmu on je dodao da uprkos onako radikalnoj grešci pri prvoj projekciji budžeta, ponovo ne želi da veruje da će pad BDP-a biti pet odsto, nego da ćemo, ipak, biti “tu negde na nuli”. Sav podsticaj privredi biće javni radovi, koje vlada planira da finansira sa svega tri milijarde dinara, te zapošljavanje pripravnika u privatnim firmama koje bi država plaćala punih godinu dana, bez obaveze privatnika da ih potom zaposle. Nikolić smatra da su javni radovi od najvećeg značaja za izlazak iz krize, a novac izdvojen za njih smešno mali: “Javni radovi i kapitalni izdaci ne bi se smeli dirati uopšte, jer su to jedine stavke koje mogu da održe privrednu aktivnost. Ali, bojim se da se će se rebalansom budžeta dogoditi upravo suprotno.” I izvoz i uvoz su u prva tri meseca ove godine pali za oko trideset odsto u odnosu na isti period prošle godine. To bi trebalo da je dovoljno upozorenje i merodavan podatak o usporavanju privredne aktivnosti, ali na njega će vlada reagovati povećanjem akcize na benzin i dizel od dva i četiri dinara, iako je ovim derivatima, u međuvremenu, opala prodaja, zbog manjeg obima posla u transportnim i drugim preduzećima, pa se zasigurno ne može očekivati naplata ravna prošloj godini. Ili čak i veća, kako se veruje u krugu optimista. Nije precizirano ni šta bi trebalo da znači porez na luksuz, pa su se vicevi o stambenim kvadratima umnožili i raširili za samo jedan dan. Ministarka finansija Diana Dragutinović “priznala” je da te mere još analizira sa kolegama, ali je precizirala da će u taj namet biti uključeni “svi ovi porezi na imovinu, na upotrebu različitih vrsta dobara koja se zaista smatraju luksuzom, kao što su jahte, čamci preko 15 metara, vazduhoplovi i tako dalje. Dakle, sve te mere zajedno daće neki efekat od tri milijarde”. Vlada je, dakle, odredila da će na luksuzu “ubrati” tri milijarde, a da ga prethodno nije ni definisala. Miroslav Zdravković objašnjava kako je to ustaljena procedura u donošenju odluka. “Prvi koraci za smanjenje efekata krize, pre nego što je Međunarodni monetarni fond zavrnuo potrošnju, bili su čisto udovoljavanje tajkunima. To su bile mere dogovorene između Vlade i tajkuna. Pre toga su jednostrano odlučili da primene Prelazni trgovinski sporazum, kao da se nisu nijednog trenutka zapitali da li nama treba nagli skok uvoza ili izvoza ili povećanje proizvodnje. Sada, MMF traži samo elementarnu racionalnost. Pa, umesto da dođe do još većeg smanjenja u javnom sektoru i redukcije penzija, sve vreme izostaje stimulacija privredne aktivnosti, čime se povećava nezaposlenost.” Dodatne akcize, koje je vlada izabrala kao “najmanje zlo”, jednokratno bi mogle da utiču i na inflaciju, već dovoljno podstaknutu rastom cena. Paradoks da jedino u Srbiji cene rastu usred krize i na vratima recesije, dok se kupovna moć građana smanjuje, ministar ekonomije objašnjava iz svog ugla čoveka koji šeta Beogradom. Kaže da cene rastu dok kod ima tražnje, a tražnje, očigledno, ima dok god je puna Knez Mihailova ulica. Pominjući najluksuzniju ulicu u celoj Srbiji, ministar potvrđuje da vlada nije imala na umu da su na jugu građani već ostali bez ikakve kupovne moći i da je prema takozvanom indeksu razvojne ugroženosti, njihov odnos spram Beograđana čak 15:1. Prethodne mere: Novi paket neće ometati tok kojim su strmoglavo krenuli krediti za kupovinu domaćih proizvoda, likvidnost i investicije. Građani su u kratkom periodu, od mesec i po, zatražili 300 miliona (273 samo za likvidnost), a odobreno im je pedeset miliona evra. Predstavljajući nove mere u vladi su najavili da će stimulisati banke da podsticanje privrede povećaju, pa i kupovinu “punta” u koju su se uvukli i zaposleni u državnoj upravi koji nisu očekivali seču. Subvencionisanje banaka da kreditiraju privredu i stanovništvo, osim iznenadne zainteresovanosti za “punto”, do sada se nije odrazilo na privrednu statistiku Srbije. Ukoliko se vlada opet ne predomisli, to neće biti slučaj i sa poslednjim merama. One će dugoročno uticati na nezaposlenost, uglavnom negde daleko od prestonice i Nemanjine ulice. Do sada najbolnija odluka, otpuštanje dela javne uprave, biće regulisano zakonom, koji će, uostalom kao i celokupan vladin plan, morati da prođe kroz skupštinsku proceduru. Tad će se videti da li i Dragan Marković Palma pristaje da ostane bez transfera u Jagodini. Ali, nije za očekivati da će veze drugih poslanika iz vladajuće koalicije sa njihovim rodnim mestima biti jače od poslušnosti prema stranačkoj centrali.