Dve strane medalje

General sa četiri zvezdice, Marsel Bižar, prešao je put od redova do generala, isključivo preko bojnog polja i vojevanja. Vojnik, od glave do pete, sposoban „stići i uteći, i na strašnom polju postojati“! U željama, radnjama i vojevanju, bila mu je na umu uvek i samo slava i veličina Francuske, baš kao i njegovom vrhovnom komandantu, generalu De Golu! Zahvalna Francuska, iskitila mu je grudi brojnim i visoko vrednovanim ordenjem! Koja nacija ne bi poželela takvog vojnika?! Pogledajmo gde se to proslavio general Bižar!? U Vijetnamu, Alžiru i još ponegde. A šta to, za Francusku, bejahu Vijetnam (francuska Indokina), Alžir (Tunis i Maroko, severna Afrika)? Bile su to francuske kolonije, dobre i predobre krave-muzare! General Bižar, i njegov vojnički genije, borili su se za opstanak i dalje trajanje francuskog kolonijalnog carstva! Vladavina kolonijama (francuskim, engleskim i drugih „naprednih“ zapadnih država) – za domoroce, bila je robovlasnički društveni poredak! General Bižar, i mnogi drugi „bižari“ - „tucali su u glavu želju, borbu i san kolona o slobodi. Bižar i „bižari“, savesno su izvršavali naređenje Više komande. I naredbodavci i izvršioci, nisu ni pomišljali da to što sami imaju i u čemu uživaju, da na sve to imaju jednaka prava i potrebe i koloni, po božjim i ljudskim zakonima. Ali sila boga ne moli! I ovog puta smo pred, mnogo puta ponovljenim, istorijskim paradoksom: za Francusku i Francuze, general Bižar jeste heroj! Za Vijetnamce, Alžirce i druge, general Bižar jeste tiranin! Ne znam, nije li se, možda, ponekad ogrešio i o poneko pravilo ratovanja? U paklu je vrlo teško biti svetac! Svaka medalja ima dve strane: treba pažljivo pregledati obe! Skoro slavopojka, koju pročitasmo, možda bi prikladnija bila za čitulju, kada joj bude vreme, jer: De mortuis, nihil nisi bene (O mrtvima, samo dobro!) Prim. dr Vasa Dražić, penzionisani hirurg, Beograd