Moćni čine što mogu...

U izvanrednom intervjuu sa Noamom Čomskim, potkralo se nekoliko nepreciznosti u odgovorima. Na jednom mestu u tekstu, a povodom tužbe Jugoslavije za genocid protiv zemalja NATO-a, navedeno je, istina u zagradi (stav Čomskog, autora intervjua, prevodioca?), da je Jugoslavija povukla tu tužbu. Jugoslavija nije povukla tužbu koju je podnela 1999. Tužbu je presudom od 21.4.2004. odbacio Međunarodni sud pravde u Hagu pozivajući se na nenadležnost jer Jugoslavija ni kao nečlanica UN nije imala pristup sudu. Naime, nadležnost Suda bi postojala da je Konvencija o genocidu bila na snazi na dan usvajanja Statuta Suda (1948). Međutim, ona je usvojena tek 1951. godine. Predstavnici Amerike koja je takođe bila tužena pojavili su se 11. i 12. 5. 1999. na javnoj raspravi o privremenim merama koje je predložila Jugoslavija. Pokušavajući i da moralističkom „grmljavinom“ priguše zlokobni fakt o korišćenju uranijumske municije, na kraju su unisono ukazali Sudu da nije nadležan da vodi postupak protiv Amerike, budući da američki Kongres nije dao saglasnost na to. Naime, Amerika je tek 1998. ratifikovala Konvenciju o genocidu, ali je zadržala rezervu, tako da Sud može da sudi Americi samo ako se prethodno, u svakom slučaju, s tim složi Kongres. Što će se desiti - nikada. Slične rezerve je bila stavila i Španija, pa su jugoslovenske tužbe protiv te dve zemlje skinute u toj početnoj fazi sa sudske liste. Da je, kako veli Čomski, Nirnberški vojni sud sudio samo poraženoj strani bilo je jasno svojevremeno i prvooptuženom feldmaršalu Hermanu Geringu. On, koji je tokom saslušanja dovodio do očaja i američkog i engleskog tužioca, u kratkoj završnoj reči je, između ostalog, izgovorio: “...Da smo mi pobedili, danas biste vi bili na našim mestima, a mi vaši tužioci.“ Tukididovo ukazivanje na načelo: „Moćni čine što mogu, a slabi što moraju“ nalazi snažnog odjeka i u današnjim organima međunarodne pravde. Stalni međunarodni krivični sud pokreće postupak protiv afričkih lidera, ali zaobilazi učesnike iračke kalvarije (Blera, na primer). U njegovom Statutu još nije definisana agresija i ne zna se kad će biti, ako ikad bude. Saglasnost na potpis Statuta je Amerika povukla, Rusija ga je potpisala, ali ne i ratifikovala, što se odnosi i na Kinu. Budimir Rudović, Beograd